Ovo jeste jedan od mehanizama da se skrene pažnja međunarodne zajednice na Kosovo, a to plaši najviše, jer najavljuje potencijalni haos, koji može da izbije za samo nekoliko sati. Stranci znaju da njihov, navodno uspešni projekat Kosovo mora da se održi prividnom stabilnošću, a da Tači drži ključeve te stabilnosti.
Posle teritorije, Kosovo od Srbije „otima“ i građane! Kosovski predsednik Hašim Tači traži od Albanije državljanstvo za građane Kosova, uz napomenu da im je Albanija „jedina nada“, prenose prištinski mediji.
Kao razlog Tači navodi „nepravdu“ Evropske unije prema „Kosovarima“, jer još nisu dobili viznu liberalizaciju.
Tači i predsednik Albanije Iljir Meta potpisali su i zajedničku izjavu o „bratskim odnosima i strateškom partnerstvu“, a za kraj novembra zakazana je i zajednička, četvrta po redu sednica vlada Kosova i Albanije, kojom istovremeno zvanično počinje proslava „105. godišnjice albanske nezavisnosti“.
Da li je ova nova predstava albanskog korpusa početak ujedinjenja Kosova i Albanije i gde su Srbi u toj priči?
Azem Vlasi, pravnik iz Prištine, tvrdi da se svemu daje preveliki značaj i da je u pitanju samo činjenica da i građani Kosova žele da imaju slobodu kretanja kao i svi ostali.
„To nema veze ni sa jednim, ni sa drugim, već se radi o tome da građani Kosova mogu da imaju pasoše sa kojima će moći slobodno da putuju, pošto nema vizne liberalizacije za Kosovo“, tvrdi Vlasi.
Na opasku da mnogi građani albanske nacionalnosti koriste srpske pasoše, čiji su i državljani, te da stoga nisu sputani da putuju širom sveta, Vlasi je diplomatski izbegao odgovor, napominjući da je samo sloboda kretnja u pitanju.
U isto vreme on nije osporio činjenicu da je ovo poruka međunarodnoj zajednici.
„Građani Kosova se osećaju kao u rezervatu, uskraćeni za slobodu putovanja i ovo je zapravo poruka Evropi da mi tražimo neki izlaz iz ove situacije za naše građane“, kaže Vlasi.
Neke činjenice, ipak, ne govore u prilog njegovim razlozima. Samo pre nekoliko dana albanski premijer Edi Rama upozorio je EU da je Albaniju, ali i Kosovo ostavila u zapećku u odnosu na Srbiju. Dan kasnije, Rama je Albancima sa Kosova dao četiri mesta zamenika ministara, a Hašim Tači otvoreno je poručio EU da je prevaren u vezi sa formiranjem Specijalnog suda za Kosovo.
Živojin Rakočević na sve ovo kaže da većina Albanaca zna da je Kosovo ljuštura bez sadržaja i da ne postoji kapacitet koji taj sadržaj može da popuni.
„Večna ideja u koju su verovali je propala na Kosovu i sada je traže na nekom drugom mestu. San o savršenoj nezavisnosti je potrošen i mora da dođe do trenutka otrežnjenja“, kaže Rakočević.
Rakočević kaže da zamislimo sebe u situaciji u kojoj su Albanci na Kosovu, koji nemaju mnogo toponima na svojem jeziku, gde 98 odsto gradova i sela nosi tuđa imena, gde svaku reku zovu nekim stranim jezikom.
„Ako tome dodate anarhiju, korupciju, ekonomski kolaps, izolaciju, onda je i ovo albansko državljanstvo maglovito, iako liči na Veliku Albaniju“, smatra Rakočević.
Kod Srba, dodaje on, to stvara još jedan osećaj poniženosti, jer Albanci čak i to mogu da dobiju, a nama je uskraćeno pravo na korišćenje srpskih ličnih karata, oduzimaju se i zaplenjuju čak i zdravstvene knjižice.
„Ovo jeste jedan od mehanizama da se skrene pažnja međunarodne zajednice na Kosovo, a to plaši najviše, jer najavljuje potencijalni haos, koji može da izbije za samo nekoliko sati. Stranci znaju da njihov, navodno uspešni projekat Kosovo mora da se održi prividnom stabilnošću, a da Tači drži ključeve te stabilnosti. U narednom periodu trebalo bi očekivati povećane aktivnosti boraca DAEŠ-a, oni su savršeno sredstvo ucene koje ovdašnji moćnici koriste za postizanje ciljeva kod međunarodne zajednice“, mišljenja je Rakočević.
Da su Albanci rešili da krenu starim oprobanim putem zastrašivanja ujedinjenjem, a time i potencijalnim sukobima, kako bi pritisnuli EU, potvrđuje i ranije najavljena, a sada potvrđena ideja za formiranje „Zajedničkog pomoćnog fonda za diplomatska zastupanja u Evropi“, ali i zajednička deklaraciji, koju su Tači i Meta potpisali danas u Prištini.
U njoj je istaknuto da će se fokusirati na „završnu fazu dijaloga normalizacije odnosa između države Kosovo i Srbije“, uz angažovanje EU i uz „direktno učestvovanje SAD“, sa ciljem konačnog priznavanja Kosova kao „suverene i nezavisne države od strane Srbije“. Deklaracija sadrži i niz drugih dogovora kao što su, između ostalog, verovanje u politiku proširenja i „otvorenih vrata“ EU za region, obnovu tržišne ekonomije, potvrdu međusobne volje za povećanjem i produbljivanjem bratske i strateške saradnje sa međunarodnim partnerima, simetrično ubrzavanje procesa integracija u EU i NATO, sastavljanje strateškog dokumenta o potpunom učlanjenju Kosova u EU i NATO i što bržu liberalizaciju viza između EU i Kosova.
Brankica Ristić
sputniknews.com
