Posle projekcije filma „Majdan“, ukrajinskog reditelja Sergeja Loznice, na festivalu Beldoks, u petak 8. maja, došlo je do verbalnog obračuna autora filma sa mladim srpskim rediteljem Kostom Ristićem koji je priveden u stanicu policije.
Međunarodni festival dokumentarnog filma „Beldoks“ bio je jedna od glavnih tema na društvenim mrežama proteklog vikenda. Razlog je polemika u vezi sa filmom „Majdan“. Neuobičajeno za tribinu posle projekcije, polemika je završena policijskim privođenjem jednog gledaoca koji se nije složio sa stavom ukrajinskog reditelja.
Mladi srpski umetnik smatra da film ukrajinskog reditelja Sergeja Loznice „Majdan“ taj događaj predstavlja jednostrano i da je pun fašističkih simbola. On kaže da se film ne može nazvati dokumentarnim, jer nema objektivni pristup u kom se posmatraju sve strane na početku sukoba u Ukrajini.
Bila je to čista propaganda
Autor govori samo o jednoj strani priče i romantizuje je, a u natpisima između celina filma direktno se stavlja na stranu demonstranata, kaže Ristić za Sputnjik.
„Sve vreme vidite kako vrlo dobro opremljeni demonstranti napadaju policiju, postoji samo jedan kadar gde Berkut puca negde, a ne vidi se gde. Sve vreme reditelj nam prenosi to nasilje i govori da je reč o mirnom protestu. Čista propaganda — ljudi pevaju o Ukrajini iznad svega, tu su nacističke zastave, a ne postoji nikakav kritički otklon prema tome. Ne postoji druga strana, to je čista propaganda, čista politička fikcija fašističkog pira na Majdanu. Oni pevaju sa sveštenicima nacističke pesme. Ja sam se uplašio dok sam gledao taj film, meni je to bilo sve strašno“, kaže mladi reditelj.
On dodaje da je autor bio zbunjen i da se sve vreme pravdao da su optužbe za nacizam ruska propaganda, što je tek drsko, dodaje Ristić.
Malograđanska reakcija na ocenu gledaoca
Dramaturg, scenarista i filmski kritičar Dimitrije Vojnov slaže se da film na tendenciozan način predstavlja događaje na Majdanu, umanjujući element ekstremne desnice i fašističkih simbola, prilagođavajući priču za konzumaciju na Zapadu.
© Foto: Youtube/Agitpop.me (screenshot)
Dimitrije Vojnov: Moramo imati na umu da su bioskopske projekcije od samog nastanka filma, uvek u sebi nosile i određeni element interakcije i vrlo često burne reakcije publike.
Premijera se dogodila nepunih šest meseci posle tog događaja, kaže on i dodaje da su na izuzetno brzu realizaciju Lozničinog filma ukazali i neki zapadni kritičari.
Vojnov nema problem sa tim što je film prikazan, već sa, kako kaže, malograđanskom reakcijom na ocenu gledaoca koji je negodovao tokom razgovora sa rediteljem filma.
„Moramo imati na umu da su bioskopske projekcije od samog nastanka filma uvek u sebi nosile i određeni element interakcije i vrlo često burne reakcije publike. U Kanu se dan-danas na projekcijama zviždi, viče, ukoliko je publika nezadovoljna. Ta malograđanska reakcija na ponašanje mladog reditelja Koste Ristića na toj projekciji dovoljno govori o karakteru festivala i tome kako oni anticipiraju da će se publika ponašati. Organizatori bi trebalo sa radošću da dočekaju činjenicu da je neko otvorio pitanja tokom razgovora sa autorom, koliko god bio beskompromisan. Svaki ozbiljan festival bi se takvoj reakciji obradovao“, zaključuje Vojnov.
Ideološke optužbe i reakcije
Odluka da se film pojavi na festivalu doneta je pre godinu dana, kada se pojavio u Kanu, kaže za Sputnjik direktor Beldoksa, Mladen Vušurović.
On smatra da je bilo prirodno da posle prikazivanja na svim renomiranim festivalima u regionu film vidi i naša publika. Zato je pozvao i autora da održi master klas i nije mu bilo ni na kraj pameti, kaže, da bi film mogao izazvati ovakve reakcije.
„Film me je fascinirao, ne samo mene. I Ognjen Glavonjića koji je rekao da je to jedan od dva filma koji je izazvao najveće pozitivne reakcije na festivalu u Kanu 2014. godine. Film je fascinantan kao umetnički doživljaj, zato sam ga i pozvao u Beograd. Taj krupni kadar, energija koja zrači iz tog filma, prosto, morao je da se nađe u programu Beldoksa. Taj mladi čovek pokazao je neobičan stepen agresivnosti, možete nekoga nazvati nacistom, to je ideološka optužba, ali nivo agresivnosti koju je pokazao, cela sala je odjekivala, upirao je prstom u Loznicu, scena je bila na ivici da eskalira u ozbiljan eksces“, kaže Vušurović.
Epilog rasprave
Kosta Ristić, međutim, kaže da mu nije palo na pamet da se fizički obračuna sa bilo kim, i da je rasprava posle projekcije deo festivala.
„Ja sam samo koristio demokratske metode protesta, bio sam jasan i nisam mu dozvoljavao da širi fašističku propagandu. Kako on kaže — Lenjin ubica, sovjetski totalitarizam; ja kažem — ne možeš to da pričaš u Beogradu, usred Dana pobede“, ističe on.
Rasprava je završena tako što je policija izvela Ristića iz sale. U stanici policije zadržao se petnaest minuta, kaže, policajci su se pitali zašto su dolazili kada su ga našli kako sedi u svojoj stolici u sali.
Direktor „Beldoksa“ ističe da policiju nisu pozvali organizatori festivala, već ljudi iz Doma omladine, posle više od 25 minuta strašnog verbalnog okršaja dvojice mladih reditelja.
Inače „Beldoks“ je izdao saopštenje u kome se, između ostalog, kaže da će u cilju suzbijanja ovakvih, nikome prijatnih, destruktivnih ispada u budućnosti, protiv vinovnika ovog nemilog događaja preduzeti sve raspoložive zakonom predviđene mere.
Ristić za Sputnjik kaže da se ne plaši tužbe, jer su, kako zaključuje, argumenti i pravda na njegovoj strani.
Senka Miloš
rs.sputniknews.com
