Privrednik i Savez sokola

U Zagrebu na inicijativu Vladimira Matijevića i najuglednijih Srba trgovaca iz Austro-Ugarske Monarhije bilo je 1897. osnovano Srpsko privredno društvo „Privrednik”.  Aktivnost Privrednika rasprostirale na sve srpske zemlјe. Do 1923. sedište Privrednika bilo je u Zagrebu, a tada je preneseno u Beograd.  Geslo Privrednika bilo je : ,,Prilike srpskog naroda mogu se popraviti samo neprekidnim i istrajnim radom. Zato se ne uzdamo ni u koga drugog, nego smo gotovi i odlučni da sve svoje poslove sami svršavamo.”(1)  Rad Privrednika obuhvatio je sve krajeve Jugoslavije i  sve staleže. (2)

Mihailo Pupin bio je počasni starešina Srpske sokolske župe u Americi. (3) Prilikom proslave 25-godišnjice rada Privrednika 1923. Pupin je zastupnicima Privrednika u Americi priložio ček od 100.000 dinara kao poklon društvu. Time je bio uvršćen kao novi patron Društva Privrednik. (4) U saradnji sa  društvom „Privrednik” Pupin je 1928. formirao fond  „Mihailo Pupin”. Po odredbama zadužbine posle smrti osnivača deo je išao Privredniku, crkveno-školskoj opštini u Idvoru, đacima iz Vojvodine koji će se školovati u polјoprivrednoj struci. Deo sume se izdvajao kao nagrada za vanredne uspehe u polјoprivredi u Jugoslaviji pod imenom  „Pupinova nagrada”.(5)

O Pupinu je pisao M. Jeftić u „Godišnjaku Matice Srpske kalendar za prostu 1931 godinu”. Istakao je da je Pupin u kulturne i nacionalne svrhe od 1908. uložio preko 18 miliona dinara. Organizovao je srpske iselјenike u Americi, tako da su imali solidnu organizaciju od preko 20.000 članova. (6)

Društvo je pre Prvog svetskog rata sarađivalo sa sokolima i sa dr. Lazom Popovićem. Privrednik je posle ujedinjenja nastavio nacionalni rad u novim okolnostima. Uprava društva pokrenula je akciju za osnivanje sokolskog društva u njenim prostorijama i od njenih članova. Sokolsko društvo Beograd VII osnovano je 5 februara 1932. na inicijativu uprave nacionalno-humane ustanove „Privrednik” u njihovim prostorijama u Lazarevačkoj ulici. Društvo su osnovali : Pero Bekić, Milan Mih. Stefanović, Avram Filipović, Jovan Mojsilović, Đura Terzin, Vid Vujić, Nikola Marić, Dragolјub Petrović, Mirko Crnojević, … . Odlukom uprave  „Privrednika” društvo je dobilo veliku salu u Šegrtskom domu za vežbaonicu. Na prvoj skupštini izabrani su : starešina Pero Bekić, zamenik starešine industrijalac Luka Novaković, sekretar Petar Škara, prosvetar Đura Terzin, načelnik Dragolјub Petrović, blagajnik Mirko Crnojević, statističar Anatolije Konovalov; Ostali članovi uprave i drugih odbora bili su iz redova Privrednikovih uglednih članova i prijatelјa-saradnika. Na dan osnivanja društvu je dato kao beskamatna pozajmica 30.000 dinara od uprave Zadruge Srba Privrednika za nabavku sprava za vežbanje. Društvo je održavalo svake godine javne vežbe. Priredilo je proslave : Čika Jove Zmaja, Nјegoša, Alekse Šantića, Filipa Višnjića, i ostalih, 1 1937. proslavu Tomaša Masarika. Prihode od proslava je društvo upotrebilo za pokriće nabavki. A izdalo je od tih para i veće sume za podizanje spomenika tim nacionalnim velikanima. Od 1934. starešina je bio Sekula Zečević a Katarina Bajmelović načelnica. Članova je bilo 1932. sve zajedno 206, 1933. 246, 1934. 458, 1935. 609, 1936 516, 1937. 661 pripadnika svih kategorija. Društvo je imalo veliki broj muškog naraštaja, uglavnom Privrednikovih pitomaca (šegrta). Društvo je imalo knjižnicu sa 700 sokolskih i ostalih poučnih i zabavnih knjiga. Kao svoj cilј u Sokolskoj Petrovoj Petogodišnjici društvo je rešilo da napravi letnje vežbalište. (7)  Na proslavi Prvog decembra 1932. na Kolarčevom narodnom univerzitetu Branko Živković, starešina Župe Beograd, saopštio je da je u Beogradu osnovano Sokolsko društvo Beograd VII. Istakao je da će da novosnovano društvo imati veliki značaj, jer je prekoračilo granice Beograda. Osnovano je inicijativom “Privrednika”  i imalo je zadatak da preko svojih pitomaca širi sokolsku ideju u narodu. Na proslavi je saopštio da je novo društvo primlјeno u Sokolsku župu Beograd. (8)  Sokolsko društvo Beograd VII priredilo je poselo 14 aprila 1935. u organizaciji prednjačkog zbora. Načelnik Trninić podelio je diplome i uverenja takmičarima sa plivačkih i lakoatletskih utakmica starijoj braći. Pozvao je braću iz smučarskog odseka, koji su na prvum utakmicama župe Beograd postigli najbolјi uspeh i to prvo, treće i četvrto mesto. (9)

Članovi Sokolskog društva Beograd VII, u okviru radova Petrove petoletke, na Laudonovom šancu posadili su preko hilјadu sadnica. Osvećenju Gaja kralјa Petra II prisustvovali su Jevrem Tomić, predsednik opštine, Danilo Vulović, ministar građevina, episkop Nektarije, V. Popović, starešina župe Beograd. O značaju sokolskog zaveta i pošumlјavanju govorio je Sekula Zečević, starešina društva. Zatim je počelo sađenje u kome je učestvovalo dve stotine naraštajaca, Privrednikovih pitomaca. (10) Dok su ostala beogradska sokolska društva na radnim akcijama učestvovala sa članovima svojih društava privrednikovi pitomci su bili iz svih srpskih krajeva. Na skupštini župe Beograd 7 aprila 1940. prosvetar društva Bogdan Potkonjak istakao je : „Nestalo je centra sokolske misli i rada u zemlјi gde je sokolstvo prvi put razvilo zastavu svoju, … Ostaje jedino Jugoslavija, … Međutim ni ovde ne može soko da raširi slobodno svoja krila, jer nije tajna da su u nekim krajevima naše domovine, jugoslovenske i sokolske ideje postale opasne. … U buduće rad se mora više voditi u pravcu narodne odbranbenosti”.  Pročelnik  društva  za Sokolsku Petrovu Petogodišnjicu Senjatović Većeslav istakao je da je od zaveta bilo izvršeno : Letnje vežbalište podignuto je 1939. Naraštajska zastava nabavlјena je 1937. Povećanje broja članstava sa 73, a naraštaj za 240. Osnovali su fond za podizanje sokolskog doma. Osnovali su fond  za pomaganje siromašnih vežbača i davana je pripomoć vežbačima koji su išli na sletove u Pragu i Sofiji. (11)  Pododbor u Sokolu VII prikupio je za zimsku pomoć 7.500 dinara. (12) Dr. Laza Popović, osnivač karlovačkog sokola 1904, primio se mesta predsednika u Odboru za gradnju doma Sokolskog društva Beograd VII (Privrednik). Prvi put je došao na sednicu odbora 27.2.1941. Dočekan veoma toplo, srdačno i bratski, pozravlјen je i primlјen. (13).

Srpsko privredno društvo „Privrednik”osnovano je 1897.  u Zagrebu. Aktivnost Privrednika obuhvatale su  sve srpske zemlјe. Društvo je pre Prvog svetskog rata sarađivalo sa sokolima i sa dr. Lazom Popovićem. Mihailo Pupin bio je počasni starešina Srpske sokolske župe u Americi. Bio je jedan od dobrotvora Srpskog privrednog društva „Privrednik”. Do 1923. sedište Privrednika bilo je u Zagrebu, a tada je preneseno u Beograd. U Domu  Privrednika bilo je osnovano Sokolsko društvo Beograd VII 5 februara 1932. Zajedno sa ostalim sokolskim društvima  Sokolsko društvo Beograd VII  učestvovalo je u sokolskim radnim akcijama.  Dok su ostala beogradska sokolska društva na radnim akcijama učestvovala sa članovima svog društva privrednikovi pitomci bili su iz svih srpskih krajeva.  Sokoli su zbog toga smatrali da će oni biti rasadnik sokolske ideje po celoj otadžbini. Sokoli iz Privrednika su pomogli  rad sokolske kuhinje za izbeglice iz Banovine Hrvatske. U okviru radova Petrove petoletke, na Laudonovom šancu, članovi Sokolskog društva Beograd VII  posadili su preko hilјadu sadnica.

 Saša Nedelјković

član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije

___________

Napomene :

1. D.P. „Privrednik”, Narodna Enciklopedija SHS, III knjiga, Zagreb 1928, str. 569; „Privrednik jubilarni kalendar za 1937 godinu”, Beograd, str.36, 37; „Privrednikov kalendar za 1933 godinu”, Beograd, str. 36;
2. Ljubodrag Popović, „Izvori za proučavanje pupinove delatnosti u domovini, u fondovima Arhiva Srbije”,  „Arhivski pregled 1”, Beograd 1979, str. 115;
3. „Srpski sokolski kalendar za 1914 godinu“, Zagreb, str. 6;
4. Ljubodrag Popović, „Izvori za proučavanje pupinove delatnosti u domovini, u fondovima Arhiva Srbije”, „Arhivski pregled 1”, Beograd 1979, str. 117;
5. Ljubodrag Popović, „Izvori za proučavanje pupinove delatnosti u domovini, u fondovima Arhiva Srbije”,  „Arhivski pregled 1”, Beograd 1979, str. 117;
6. M. Jeftić, „Godišnjak Matice Srpske kalendar za prostu 1931 godinu”, Novi Sad, 1931, str. 58;
7. Petar Škara, „Sokolsko društvo Beograd VII (Privrednikov dom)”,  „Oko Sokolovo“, Beograd,  19, 21, 22 juna 1937,  br. 7, str. 151, Dušan Cvetković, „Sokoli i sokolski sletovi”, Miroslav, Beograd, 2007, str. 80;
8. „Svečana sokolska akademija na Kolarčevom narodnom univerzitetu na dan ujedinjenja”, „Glasnik Opšte i Narodne Gimnastike”, Beograd, decembar 1932, str. 46;
9. „Poselo”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 3 maja 1935, br. 19, str. 3;
10. „Gaj Kralјa Petra II”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 decembar 1940, br. 9 i 10, str. 173;
11. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XX redovnu godišnju skupštinu 7 aprila 1940 god.”, str. 32, 50, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1940, br. 4;
12. „Sokolske vesti”,   „Oko sokolovo”, Beograd,  4 februar 1941, br.1;
13. „Službene vesti”,  „Oko sokolovo”, Beograd, 1 marta 1941, br. 2 i 3, str. 35;