Problem sa Briselom – zovite Ameriku

0
1546

Albanski političari sa Kosova žele da se u dijalog Beograda i Prištine uključi i Amerika. Hoće li eventualno uključivanje Amerike ubrzati ili dodatno zakomplikovati dijalog srpske i albanske strane?

Brisel: Vučić sa Tačijem i Megerinijevom

Dešavanja na Balkanu nisu trenutni prioriet američke administracije, ali ako se ostvare želje albanskih političara sa Kosova Amerika bi se mogla pojaviti kao učesnik u dijalogu koji, uz posredovanje Evropske unije (EU), vode Beograd i Priština. Na tome posebno insistira kosovski premijer Ramuš Haradinaj, koji je već više puta ponovio kako će uporno tražiti potpuno prisustvo SAD u dijalogu Beograda i Prištine. Američke diplomate na Balkanu tvrde da o tome još uvek ne postoji nikakav zvaničan stav administracije u Vašingtonu, a kao medijske spekulacije ocenjene su i najave da bi bivši američki državni sekretar Kondoliza Rajs mogla biti predstavnik Amerike u tom dijalogu.

Novi akteri – dodatne komplikacije

Insistiranje albanskih političara na uključenju Amerike donekle je u vezi sa drugom vrstom medijskih spekulacija, koje kažu kako SAD žele da što pre završe priču oko Kosova, i da stoga nije slučajno što albanska strana sada zahteva i vremensko ograničavanje dijaloga Beograda i Prištine. Očito je svakako da albanska strana nije zadovoljna brzinom ponuđenih rešenja, kao ni brzinom ulaska u međunarodne institucije, i da verovatno smatra da bi značajnije prisustvo Amerike ubrzalo taj proces. „Albanska strana sada zahteva nešto što nije neuobičajeno u praksi međunarodnih pregovora, a to je da pronađe nekog saveznika koji bi mogao da primora drugu stranu da prihvati određena rešenja, kaže za DW profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković. Ali, mislim da bi to bilo loše za proces dijaloga, jer bi ga uvođenje novih aktera samo dodatno zakomplikovalo“.

Amerika ne ubrzava dijalog

Da Vas podsetimo:  Kome smeta srpski patrijarh u Budvi

„Albanska strana, naravno, očekuje posrednika u razgovorima koji bi bio izrazito pristrasan u korist Albanaca, ocenjuje za DW novinar Ljiljana Smajlović. Mislim da ta njihova očekivanja i nisu sasvim neopravdana, jer su Amerikanci već igrali tu ulogu“. A sa druge strane kosovska strana je došla u problem sa Briselom, nastavlja Smajlović. „Oni su potpisali neke obaveze u Briselu, i sada ne bi da ih ispune, a računaju da bi Vašington bio mnogo mekši prema njima i da bi im pomogao da izglade nesporazume sa Briselom. Ali, takve stvari je iskusio i Beograd kada su, recimo, na red došli ukidanje viza i kandidatura za EU – tu je podrška Vašingtona takođe bila jako važna“.

Ukoliko se Amerika aktivnije uključi u srpsko – albanski dijalog to bi verovatno značilo da se nakon toga očekuje neka nova dinamika, i da bi to znatno ubrzalo rešavanje nekih otvorenih pitanja. Profesor Ivo Visković smatra „kako je ideja verovatno da Amerika izvrši dodatni pritisak na Srbiju, koja bi, ako ne formalno onda faktički priznala Kosovo“. Ali, profesor Visković naglašava „da je albanska strana u zabludi i da greši ako misli da će ulazak SAD u dijalog skratiti taj proces na nekoliko meseci. To se ne može očekivati, jer je ovde reč o ozbiljnim pitanjima, koja imaju krajnje ozbiljne posledice za obe strane, i rešenje nije lako naći čak i uz neke pritiske Amerike“.

Američka politika bez promene?

Problem sa čitavom konstrukcijom američkog učešća u srpsko- albanskom dijalogu jeste pitanje da li je Amerika uopšte zainteresovana da se na taj način uključi u taj proces. Niko se od zvaničnika američke administracije nije oglasio tim povodom, i za sada je sve na nivou želja albanske strane. „Mislim da je u ovom trenutku više onih koji u tome ne bi učestvovali na taj način, ocenjuje Ivo Visković. Ali, ako bi došlo do ozbiljne rasprave da li bi Amerika trebalo da se uključi- veliko je pitanje ko bi tu prevagnuo“.

Da Vas podsetimo:  Nova bitka za Makedoniju

Dodatna nepoznanica je i kako uopšte tumačiti stav nove administracije kada je reč o Balkanu, a zatim i o problemu Kosova. Niko ne može sa sigurnošću reći da li američka diplomatija sprovodi politiku novog američkog predsednika Donalda Trampa, ili se i dalje ponaša kao da je na njenom čelu Hilari Klinton. A dodatni problem na već postojeću dilemu je što se i Trampova politika menja od danas do sutra, a u takvoj konstelaciji snaga saveznici se preko noći pretvaraju u neprijatelje i obrnuto. Ljiljana Smajlović tome dodaje da Tramp želi da skrši moć Stejt Dipartmenta, odakle je i krenuo najžešći otpor novom predsedniku. „U tom smislu se ne može očekivati da će se Amerika toliko žestoko zauzeti za Kosovo i kosovske Albance; nisu kosovski Albanci u nekom velikom nadiranju na svetskoj sceni. Beograd stoga može biti donekle spokojan, ali neću da tvrdim da će se američka politika promeniti, čak i ako se Stejt Dipartment oslobodi svih onih koji su krojili politiku na Balkanu:

„Amerikanci su se obavezali prema Kosovu, oni su prekršili međunarodno pravo zbog Kosova, oni su delovali kao vazdušna sila UČK, objašnjava Smajlović. Njima je stoga stalo da tu stvar pospreme, i da ispadne da je njihov angažman bio ispravan. A jedini način da se to nekako počisti je da Srbija pristane da je to sve bilo OK, i da Srbija pristane na makar prećutnu nezavisnost Kosova“.

(Ne)moguć novi format pregovora

Srbija je sa svoje strane najavila kako je za promenu formata pregovora potrebna i njena saglasnost, ali pitanje koje ostaje jeste kolika je uopšte moć Srbije da tako nešto odbije. Šef srpske diplomatije Ivica Dačić ističe kako bi u tom slučaju Srbija zatražila pomoć Rusije, i zahtevala da ruska strana takođe bude uključena u pregovore. EU sa svoje strane takođe nije zadovoljna tom inicijativom, i već je zabeleženo da je njen Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini bila veoma besna zbog tog stava albanske strane. Ivo Visković primećuje „da bi to otežalo situaciju, i da bi dve velike sile, koliko god se trudile da budu nepristrasne, preko toga pokušavale da obaraju ruke i reše neke svoje nesporazume. Teško je očekivati da bi Srbija i Rusija prihvatili forumu pregovora u kojoj bi se neka rešenja nametala. To je glavno oružje Srbije- ne želite da prihvatite način pregovora u kojem ste unapred osuđeni da dajete ustupke a da zauzvrat ne dobijate ništa“, kaže Visković.

Da Vas podsetimo:  Milo i Amfilohije na istom zadatku

„To bi zaista zakomplikovalo čitavu stvar, ocenjuje i Ljiljana Smajlović, jer bi teško bilo Evropi da kaže Amerika može a Rusija ne može. Zato mislim da i EU neće pristati da se sada pojave Amerika i Rusija kao posrednici, jer bi to bilo i priznanje da je politika EU u krizi, i da ponovo nije u stanju da rešava stvari u svom dvorištu“.

Ivica Petrović

dw.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime