Izborni zakon predviđa novčanu ili kaznu zatvora do jedne godine za onog ko posle izbora pozove birača na odgovornost zbog glasanja ili zahteva od njega da kaže kako je glasao ili zašto nije glasao. Uprkos tome, na društvenim mrežama sve je više svedočenja o pritiscima za prikupljanje sigurnih glasova na predstojećim izborima. Ovdašnje pravosuđe nije zabeležilo da je bilo ko kažnjen zbog ovog dela.
Svaki iznuđen “siguran glas” je suprotan izbornom zakonu, koji zabranjuje da bilo ko „po bilo kom osnovu, sprečava ili primorava građanina da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog glasanja i da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao”.
Ubeđivanja stranačkih aktivista da će glasanjem za neku partiju ili kandidata građani poboljšati svoj položaj ili rešiti probleme je legitiman način sakupljanja potencijalnih glasova na izborima i kao takav se ne razlikuje od davanja često nerealnih predizbornih obećanja političara. Građani imaju slobodu da procene da li će obećanjima verovati i da li će na osnovu obećanog donositi odluke o tome čime će ime na dan izbora zaokružiti.
S druge strane, ucenjivanje pojedinaca, firmi ili organizacija povlasticama državne uprave i uslovljavanje radnih mesta brojem obezbeđenih sigurnih glasova predstavlja grubo kršenje zakona.
Prema Krivičnom zakoniku, korupcija i iznuda su krivična dela za koje su predviđene kazne od jedne do osam godina zatvora. Zabranjeno je tražiti od pojedinaca da dokažu da su „sigurni glasači“ fotografisanjem zaokruženog glasačkog listića ili na bilo koji drugi način.
Izbornim zakonom je zabranjeno korišćenje pejdžera, mobilnih telefona i drugih sredstava veza i komunikacija na biračkom mestu. Oni koji ta sredstva komunikacije koriste tokom glasanja biće kažnjeni novčanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara.
Ipak, ova odredba zakona se odnosi samo na komuniciranje mobilnim telefonom, dok je fotografisanje zabranjeno Pravilnikom o radu biračkih odbora. Prema tom pravilniku, u slučaju da neko fotografiše na biračkom mestu, birački odbor ima pravo da prekine glasanje i unese u zapisnik ometanje izbornih radnji.
Zbog nemaštine i straha birači pristaju na ucene
Raša Nedeljkov iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost kaže za Insajder.net da je trenutno situacija takva da su ljudi spremni i da krše zakon zbog sistemske nemaštine ili iz straha od lokalnih moćnika.
„Nivo straha je doveden do stepena da su manipulacije sigurnim glasovima uzele maha i da je jasno da već godinama ne postoji politička volja da se tome stane na put. Za razliku od razvijenih demokratskih zemalja, u kojima se baza sigurnih glasova stvara decenijama, i to na osnovu učešća građana u stranačkim aktivnostima, u Srbiji se sigurni glasovi obezbeđuju i pritiscima, ucenama ili u zamenu za dobijanje neke imovinske koristi, što se može dovesti u vezu s korupcijom“, rekao je Nedeljkov, navodeći da su ljudi u Srbiji dovedeni u poziciju da za kilo mesa pristaju na takve ucene.
Nedeljkov ističe i da bi trebalo izmeniti i Krivični zakonik i to tako da se omogući Policiji i Tužilaštvu da nekoga stave pod mere nadzora ako postoji sumnja da je počinio krivično delo u vezi s izbornim procesom.
„Sada su ta dela teško dokaziva. Čak i kada neko želi da svedoči da je bio izložen pritiscima, to je ‘njegova reč protiv drugih'“, rekao je Nedeljkov dodajući da su i tokom prošlih izbora koje je CRTA nadgledala građani bili izloženi brojnim pritiscima, ali da niko nije procesuiran.
Nedeljkov navodi da je s dokazima ili bez njih dovoljno alarmantno što su priče o tome da su ljudi ucenjeni kako bi dali glas nekoj partiji postale uobičajena pojava u vreme izbora.
„Ako je stvorena atmosfera straha zbog koje bi ljudi mogli da se zapitaju zašto da uopšte izađu na glasanje, da ih neko vuče za rukav ili legitimiše u blizini birališta, onda je teško govoriti o fer i demokratskim izborima“, kaže Nedeljkov.
www.insajder.net
