Prodaja PKB-a i nacionalna bezbednost

4
1016

2-25 krave Teško je razumeti toliki nivo neodgovornosti i nezrelost vladajuće političke elite u procesu privatizacije preostalog dela strateških resursa Srbije a sve pod izgovorom spasa naroda od „vajnih gubitaša“. Ti naši „gubitaši“ postaju najedanput dobri u rukama pojedinih stranih kompanija. Takvu mantru narod je već video i ona je zaista istrošena.

Sada je na red došla rasprodaja preostalih strateških resursa koje ni bivše vlasti nisu smele da otuđe.Teško je razumeti toliki nivo neodgovornosti i nezrelost vladajuće političke elite u procesu privatizacije preostalog dela strateških resursa Srbije a sve pod izgovorom spasa naroda od „vajnih gubitaša“. Ti naši „gubitaši“ postaju najedanput dobri u rukama pojedinih stranih kompanija. Takvu mantru narod je već video i ona je zaista istrošena. Sada je na red došla rasprodaja preostalih strateških resursa koje ni bivše vlasti nisu smele da otuđe.

Po preporukama MMF-a treba rasprodati sve što je ostalo, iako se ne radi o običnim preduzećima. Zabrinjava tolika servilnost Vlade u ispunjavanju naloga MMF-a, jer se direktno takvim servilnim odnosom ugrožava budućnost narednih pokolenja. PKB korporaciju stvarale su prošle generacije, nakon Drugog svetskog rata, razvijale i ljubomorno čuvale za svoje potomstvo. Nažalost, danas su neke skorojevićke generacije potomaka došle u poziciju da rasprodaju ono što je „vlasništvo pokolenja“, ono što je prirodno da se ostavi za potomstvo.

Zar PKB korporacija, koji hrani pola Srbije, neće biti srpsko vlasništvo? Čovek se zapita da li je to ružan san i da li stvarno ima toliko političke i bezbednosne neodgovornosti i neosećajnosti za nacionalne interese Srbije.

Čim je upućen poziv za privatizaciju, u medijima i političkim krugovima je počelo da se razgovara o strateškom partneru iz UA Emirata. Nije daleko pomisao da se radi o neverovatnom scenariju – a ne o slučajnosti – da nam u narednim godinama nekontrolisano i u ogromnom broju dolaze migranti, a da se omogućava rasprodaja strateških resursa pa i poljoprivrednog zemljišta strancima.

Ti jadni Srbi, potomci, živeće u Srbiji gde ništa njihovo biti neće. Njima će Srbija biti virtuelna kategorija ako ostanu bez strateških resursa.

Najsposobniji i školovani i dalje će zbog ovakvog odnosa ići u svet sa kartom u jednom smeru, a ostali koji ostanu na selu radiće kao najamna radna snaga u nemačkim i arapskim poljoprivrednim kombinatima i korporacijama, za mizerne zarade, kao robovi. Sigurno je da narod takvu Srbiju neće i vreme je da se stane sa pljačkaškom privatizacijom preostalih strateških resursa. U protivnom će narod jednog dana biti prinuđen da povrati vlasništvo nad svojom imovinom koja je prodata mimo njegove volje.

Da Vas podsetimo:  Niška priča sa  tužnim krajem ili kako najlakše upropastiti jedan perspektivan aerodrom

STOP PRODAJI PKB-a, Telekoma, Elektroprivrede, poljoprivrednog zemljišta, RMK Bor, rudnika, izvora pijaće vode i preduzeća odbrambene industrije. Narod nije dao mandat da se rasproda preostali deo strateških resursa pod plaštom lažnog razvoja, reformi, demokratizacije…

Ono što svojevremeno nije pošlo za rukom Mlađanu Dinkiću i vladama u kojima je bio, danas to pokušava da dovrši aktuelna vlast. Beograd je sačuvao PKB za svoje potrebe i gazdovao tim preduzećem od strategijskog interesa, jer je to fabrika jeftine i zdrave hrane za Beograđane. Građani su bili sigurni u kvalitet hrane i da se radi o zdravoj hrani. Ako se PKB proda onda će strani vlasnik imati profit kao vrhovnu vrednost a ne podnošljive cene i zdravlje Beograđana. Nije isključeno da će se promet i uzgajanje GMO postepeno ozakoniti i da bi to postala osnovna hrana za Beograđane. Da li se za takvu budućnost zalaže srpski narod?

Skoro tri godine realizuju se tiho pripreme za prodaju PKB-a. U tom smislu promenjen je vlasnički odnos i nadležnost u vezi gazdovanja ovim strateškim preduzećem. Tako su se stekli uslovi da Ministarstvo privrede Srbije objavi javni poziv za prikupljanje pisama investitora zainteresovanih za učešće u postupku privatizacije Poljoprivrede korporacije Beograd (PKB) i četiri zavisna preduzeća – Poljoprivredna avijacija PKB, EKO – LAB, PKB Agroekonomik i Veterinarska stanica PKB.

Rok za dostavljanje pisama je 17. februar 2017. godine, a zainteresovani investitori treba da predlože cenu, model privatizacije, investicioni program, okvirni plan poslovanja i broj zaposlenih. PKB ima 1.622 radnika, a vrednost kapitala tog preduzeća je oko 51,2 milijarde dinara. Po pisanju medija, za kupovinu PKB zainteresovana je kompanija Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata sa čijim rukovodstvom je u Davosu razgovarao predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.

Da Vas podsetimo:  Profesorka univerziteta pred otkazom zbog porodiljskog

PKB Korporacija, osnovana 27.12.1945.godine u Pančevačkom ritu, jedna je od vodećih kompanija u zemlji u oblasti primarne biljno-stočarske proizvodnje. Tržišno je orijentisana i zato u svojoj društvenoj odgovornosti vidi uspešno poslovanje. Takvo poslovanje podrazumeva primenu najviših standarda u svim aspektima poslovanja.

PKB proizvodi i stočnu hranu, uglavnom za sopstvene potrebe i deo za eksternu prodaju, kao i semensku robu (pšenica, ječam, kukuruz, soja i suncokret) koju dorađuje u sopstvenom doradnom centru, kako za internu upotrebu, tako i za eksternu prodaju. Od skromnih početaka, PKB je izrastao u najveći sistem agrobiznisa na Balkanu. Osnovu sistema činila je primarna poljoprivredna proizvodnja, ratarstvo i stočarstvo, a izgrađeni su preradni kapaciteti sa osnovnim proizvodnim linijama: prerada mleka, prerada mesa, proizvodnja koncentrovane stočne hrane, prerada voća i povrća, prerada žitarica i drugih proizvoda.

Uporedo sa razvojem preradnih kapaciteta, razvijena je sopstvena mreža trgovinskih i turističko ugostiteljskih objekata, čime je zaokružen sistem proizvodnje, prerade i plasmana proizvoda ishrane iz programa PKB-a. Pored realizacije razvojnih programa, PKB je bio nosilac konsaltinga i inženjeringa usluga, koje je PKB pružao u zemlji i u nizu zemalja u razvoju u Africi, Bliskom Istoku, Južnoj Americi, zemljama bivšeg SSSR.

PKB Korporacija raspolaže sa 30.500 ha zemljišta od čega je:
zemljište u državnoj svojini – 23.000 ha
zemljište u svojini društva – 7.500 ha
u ratarstvu 20.500 ha obradivih površina.

1

PKB Korporacija ima pogon za proizvodnju industrijske robe za potrebe prehrambene industrije u industrijskoj zoni. Takođe, PKB ima značajnu poljoprivrednu mehanizaciju i transportna sredstva PKB-a:

traktori svih kategorija 295 komada
kombajni za ubiranje useva 33 komada
utovarnih mašina 17 komada
linije za baliranje sena 12 komada
preko 1.000 svih vrsta priključnih mašina

Pored proizvodnih, PKB Korporacija pokriva i vitalni deo komunalnih funkcija u naseljima i industrijskoj zoni u Pančevačkom Ritu. PKB Korporacija je važan poljoprivredni resurs. Prodaja korporacije bi predstavljala veliku štetu za državu i treba se zaustaviti jer direktno ugrožava bezbednost hrane i zdravlje potomaka. To nije obična fabrika ili korporacija.

Jasna strategija i politika upravljanja prirodnim resursima od presudne su važnosti za održivo upravljanje poljoprivredom, ali i za zdravlje i budućnost pokolenja. Odgovarajući politički okvir i podsticajni programi treba da doprinosu većoj odgovornosti i racionalnijoj upotrebi prirodnih resursa, kao i aktivnijem učešću u sprovođenju aktivnosti vezanih za probleme poljoprivrede i razvoja sela.

Da Vas podsetimo:  Desant na Smederevo

Sve gore napred navedeno jasno ukazuje da cilj treba da bude podsticanje domaće proizvodnje, a ne prodaja strateških resursa! Treba nam razvijeno srpsko selo a ne nemačke i arapske poljoprivredne korporacije i kombinati koji će hraniti srpske gradove, izvoziti za Rusiju i koji će uništiti ostatak srpskih sela.

Nerazumno je slepilo i donošenje pogrešnih strateških odluka koje u demografskom i bezbednosnom pogledu razaraju suštinu bića srpskog naroda u budućnosti. Problem je utoliko veći što je teško ili skoro nemoguće te strateške promašaje popraviti.

Prodaji strateških resursa se protive svi nacionalno i bezbednosno odgovorni ljudi koji nisu opterećeni globalizacijom i ideologijom liberalnog kapitalizma. Jedan od osnovnih argumenata eksperata koji se protive privatizaciji je da to preduzeće ostvaruje dobre poslovne rezultate. Na primer, PKB je u 2014. godini ostvario značajan rast prihoda, odnosno osam odsto više u odnosu na prethodnu godinu, ili ukupno 54 miliona evra. Proizvodnja mleka je u 2014. godini iznosila 65,4 miliona litara, što je za pet odsto više nego u 2013. godini. Primera radi, čak i u Sjedinjenim Američkim Državama postoje velike poljoprivredne površine koje su u vlasništvu države. Samo u Srbiji „ništa ne sme ostati državno“, jer sve treba da proguta čudovište „neoliberalnog kapitalizma“.

Medijski je blokirana šira društvena i ekspertska rasprava oko rasprodaje strateških resursa Srbije, tako da se sve dešava nečujno. Takvi postupci se pravdaju kao spasonosni za pojedine regione, jer se „čuvaju radna mesta“ i država se rešava „gubitaša“, kojima su dotirana budžetska sredstva. Najčešće istina nije takva, nego se menadžerski pogrešnim a često i namernim odlukama preduzeća dovode u formalno stanje gubitaša, koje se veoma brzo promeni u pozitivno poslovanje nakon privatizacije. Na taj način se upravlja raspoloženjem javnog mnenja i otupljuje bilo kakva oštrica protivljenja takvom štetočinskom i nacionalno neodgovornom ponašanju. Vreme je da se stane sa rasprodajom preostalih strateških resursa Srbije!

Mitar Kovač

——-

LITERATURA:
Kurir,19.01.2017.
Zaječar ON LAJN, 04.08.2015.
Danas, 02.08.2016.

Fond strateške kulture

4 KOMENTARA

  1. Hm,hmm..kod, naprednjaka,i dalje vazi “ verska pouja Djindjica“…kome je do postenja neka ide u crkvu..“mi gradimo crkvu,crkva gradi nas“…Filaret,Kacavenda,Pahomije..“ Blagodarimo,blagodarimo“…

  2. Hm,hmm,,sto se tice gmo,samo su nastavili putevima,ex ministarke Dulic..ali i ne samo to..“ ponosimo se sa svakim hektarom,koji smo oteli od Agro Industrijskog Kombinata“..jedan,od najvecih,nekada u YU

  3. Hm,hmm..rec o nacionalnoj bezbednosti..Staljin “ seljacima smo dali novac,a nismo dobili hleb,da nije bilo sovhoza i kovhoza,da li bi SSSR,mogao da ratuje sa Nemackom“..

  4. Srbi su opušten i nezainteresovan narod po sistemu – nezainteresovani do istrebljenja. Nikako da shvatimo da vlast“ treba da bude sluga, a ne gospodar, našim interesima. I, nikako da shvatimo, i da se dogovorimo, šta su to naši interesi, definišemo prioritete i počnemo odgovorno da se ponašamo i delujemo. PKB, EPS, poljoprivredna zemljišta, izvori vode……. sve će to preći u nečije nesrpske ruke, iako su Srbi dobro gazdovali, ili su mogli smeniti loše političke strančke gazde tamo gde su uspešan rezultat uništavali krađom i neznanjem… Ali, zaboravljamo, svi trgovinski lanci su u rukama stanaca pa je pitanje kako se srpska roba plasira i još veće pitanje kako se plaća. Poljoprivrednici kupuju gnojiva, đubriva, lekove za biljke i stoku od Britanaca i sl. Nedavno sam, od taksiste, čula priču o ženi koja se mesecima mučila sa alergijom kao posledicom prskanja paradajza nekim sastojkom penicilina na koji je alergična. Kako prethodnih godina nije imala takvo iskustvo sa paradajzom pretpostavka je da su, u prošloj godini, proizvođači nešto menjali kod zaštite proizvoda. Pošto o Britancima mislim isto što i Pašić ( i to mu jedino priznajem, jer radikale od Pašića do Šešelja i Vučića smatram zlom Srbije ) setila sam se da je ZORKA Šabac uništena, da je sve u vezi sa đubrivima i gnojivima preuzela hrvatska GENERA a da su oni 2015. svoje vlasničke udele u Srbiji prodali, i preneli, na Britance. I sad čitamo o posledicama NATO bombardovanja a potpuno smo opušteni po pitanjima vlasništva nad resursima i proizvodima koji nas mogu potpuno uništiti. Kako je Vučić pristao i da nas truje GMO hranom, uz ostale činjenice, postaćemo – Srbija farma zamorčića .

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime