Produkcije kao zaobilazni put do konkursnog novca (1)

0
135
Foto: pixabay.com

Dok je prošle godine štedro koristio tek osnovanu i malo kome poznatu firmu Panonija Media, Dnevnik Vojvodina Press, izdavač lista Dnevnik, uoči ovogodišnjih konkursa u Vojvodini odlučio je da skine rukavice i da na svojoj adresi osnuje čak dve firme preko kojih je došao do projekata vrednih najmanje 23 miliona konkursnih dinara. Sagovornici Cenzolovke tvrde da je korišćenje produkcija klasičan primer zaobilaženja zakonskih ograničenja

Preduzeće Dnevnik Vojvodina Press, izdavač jedinog dnevnog lista na srpskom jeziku u Vojvodini, novosadskog Dnevnika, krajem prošle godine osnovalo je dve produkcije preko kojih se pojavljivalo na ovogodišnjim medijskim konkursima u Vojvodini. Te dve firme, DVP Digital i DVP Produkcija, dobile su od početka ove godine oko 23 miliona dinara u barem 36 od 45 lokalnih samouprava, koliko ih je u Pokrajini, a ovakav posredan način dolaska medija do javnog novca na konkursima sagovornici Cenzolovke smatraju klasičnim primerom zaobilaženja zakonskih ograničenja.

U Srbiji malo toga možete da uradite ako imate 200 dinara u džepu. Možete da pojedete parče pice, a ako postoji posebna akcija, dobićete i malo soka. Ipak, ukoliko niste mnogo gladni, 200 dinara možete da investirate pametno i da kroz nekoliko meseci od tog novca napravite milione. Da je to moguće, dokazuje rukovodstvo novosadskog preduzeća Dnevnik Vojvodina Press, koje je ove godine napravilo milione sa dve firme u čije su osnivačke kapitale uložili ravno po 100 dinara.

Izdavač lista Dnevnik osnovao je krajem prošle godine dva preduzeća – DVP Produkcija DVP Digital. Preduzeća su osnovana dan za danom – 24. i 25. decembra 2018. godine. Firme nemaju zaposlene, a obe su registrovane na Bulevaru oslobođenja 81, na adresi na kojoj je, već decenijama, registrovan i Dnevnik Vojvodina Press. Osim same skraćenice u imenu (DVP ­– Dnevnik Vojvodina Press), o tome da su ova preduzeća u direktnoj vezi sa izdavačem Dnevnika govori i podatak da je direktorka obe firme Senka Jovanović, koja je ujedno i direktorka finansija i računovodstva u preduzeću Dnevnik Vojvodina Press.

Svakako najočigledniji dokaz o povezanosti jeste podatak u Agenciji za privredne registre o tome da 100 odsto udela u obema ćerkama firmama ima upravo kompanija na čijem je čelu Dušan Vlaović – Dnevnik Vojvodina Press.


MILIĆ: KLASIČNA ZLOUPOTREBA PRAVA

Advokat Veljko Milić poručuje za Cenzolovku da je mogućnost da nezavisne produkcije učestvuju na konkursima za sufinansiranje dobra zamisao, ali da se pokazalo da je ona zloupotrebljena.

„S obzirom na to da prema Zakonu o javnom informisanju i medijima jedan medij može da učestvuje na konkursu samo sa jednim projektom, lica povezana sa vlasnikom izdavača osnivaju pravna lica ili se registruju kao preduzetnici samo da bi učestvovali na konkursu za sufinansiranje. Projekat realizuju preko medija sa čijim izdavačem su povezani. Na taj način zaobilaze ograničenje da jedan medij može da učestvuje samo sa jednim projektom. Dakle, radi se o klasičnoj zloupotrebi prava“, objašnjava Milić.


Tri slova kao mig

Prema podacima Cenzolovke, od 45 lokalnih samouprava u Vojvodini, Digital Produkcija dobili su novac u 36, s tim što su u Novom Sadu nagrađene, i to obilato, obe ćerke firme. Ove produkcije novac nisu dobile samo u Sremskim Karlovcima (gde je zato novac dobio izdavač lista Dnevnik), Sečnju, Žitištu, Rumi, Titelu i Kanjiži. U Senti i Malom Iđošu konkursi su i dalje u toku, dok podaci o završenom konkursu u Adi i dalje nisu javno dostupni.

Da Vas podsetimo:  Sto miliona za medije koji prepisuju, lažu, sprovode hajke i slave vlast u Pančevu

Činjenica da su firme osnovane svega nedelju dana pre kraja 2018. godine, kao i da nemaju zaposlene, očigledno nije smetala članovima konkursnih komisija da značajne svote novca građana dodele upravo Digitalu i Produkciji. Kao da je skraćenica DVP u njihovim nazivima bila mig za članove komisija na koju stranu novac treba da ode, a to je na stranu medija koji svesrdno podržava aktuelnu vlast.

Na sličan mig komisije od 2017. reaguju čim im u ruke dođe prijava firme Info IT Media, koja je svoje javnim novcem nagrađene projekte plasirala u listu Informer. Izdavač tog lista, Insajder tim, u vlasništvu Dragana J. Vučićevića, stoprocentni je vlasnik Info IT Media. Učešće ćerki firmi na medijskim konkursima, dakle, nije retkost, i osnovana je pretpostavka da je njihov zadatak da, s jedne strane, svojim nazivima ne bodu toliko oči javnosti, kao i da, što je njima ipak prioritet, svojim osnivačima donose prihod. To je, naravno, slučaj i sa svim medijima koji angažuju „spoljne produkcije“, uglavnom nepoznate i neretko netom pre početka konkursne sezone osnovane firme, iz čijih se prijava vidi da dobar ili, u nekim slučajevima, čak najveći deo dobijenog novca na konkursima troše – na objavljivanje sadržaja u određenom mediju. Upravo ti mediji na taj način profitiraju od medijskih konkursa, iako na njima čak nisu ni učestvovali.

Na osnovnu projekata koji su joj odobreni u 19 vojvođanskih lokalnih samouprava, firma DVP Produkcija  inkasirala je više od 10,5 miliona dinara, a najveći iznos – 1,4 miliona dinara – stigao je od konkursne komisije u Novom Sadu.

Sestrinska firma DVP Digital našla se među dobitnicima u 18 lokalnih samouprava, prihodujući oko 12,5 miliona dinara, i takođe u Novom Sadu dobila je najveći iznos – 2,3 miliona dinara. Na tom konkursu sam Dnevnik Vojvodina Press dobio je 4,8 miliona dinara, pa ispada da je od Grada Novog Sada na istu adresu uplaćeno 8,5 miliona dinara.

Na tu novosadsku adresu, Bulevar oslobođenja 81, triling DVP firmi je od početka ove godine do sada doneo više od 28 miliona konkursnih dinara. Limit koji jedan medij može da dobije na ime državne pomoći u roku od tri fiskalne godine iznosi, inače, 23 miliona dinara.

Dokumentacija u koju je Cenzolovka imala uvid pokazuje da će barem jedan projekat koji je dobila jedna od Dnevnikovih ćerki firmi biti realizovan u Informeru (projekat „Nepristrasno i bez diskriminacije u Srbobranu“), dok će najmanje 10 projekata koje su iznedrile Dnevnikove produkcije biti realizovano upravo u tom listu, što će, učtivo je pretpostaviti, biti slučaj i sa svim ostalim, ali za to Cenzolovka nije uspela da dobije potvrdu.

Naime, ni Senka Jovanović ni Dušan Vlaović, s kojim smo više puta pokušali da stupimo u kontakt, nisu odgovorili na pitanja Cenzolovke u vezi sa praksom da novac dobijaju preko produkcija koje su osnovali.

Da Vas podsetimo:  Autorka izveštaja Fridom hausa o Vučićevoj izjavi

Dnevnik nije jedini

Međutim, daleko od toga da je Dnevnik jedini koji se kada dođe sezona medijskih konkursa oslanja na produkcije. Tako je, recimo, preduzeće Emit 24 u ovogodišnjim projektima za koje je dobilo novac navelo da će ih realizovati na portalu Srpskog telegrafa (republika.rs), preduzetnik Strahinja Vujadinović i njegov News Media Team već su tradicionalno povezani sa portalom Srbija danas, a Proglas Public Relations ima bogatu saradnju sa Studiom B.

Da se od angažovanja spoljnih produkcija može solidno zaraditi pokazala je Radio-televizija Pančevo, koja je ovaj način sticanja zarade dovela gotovo do savršenstva. Od 2016. do oktobra 2019. godine taj medij je, učestvujući na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja u južnom Banatu, zaradio najmanje 35,5 miliona dinara, a još skoro 30 miliona preko produkcija i agencija, koje su na medijskim konkursima u Pančevu u poslednje dve godine dobile 32,8 miliona dinara. (O tome ćete više čitati u ponedeljak na Cenzolovci.)

Sagovornici Cenzolovke poručuju da se u ovom slučaju radi o izigravanju sistema konkursnog sufinansiranja projekata iz oblasti javnog informisanja. Ovakav način dolaska do novca iz budžeta nije nov, a pokazalo se da ga koriste oni mediji koji su proteklih godina u velikoj meri nailazili na srdačnu podršku za svoje projekte, pa su neki od njih možda i premašili maksimum državne pomoći od 23 miliona u periodu od tri godine.

Treba istaći da ovo nije prvi put da se medijski projekti koji su dobili pomoć lokalnih samouprava realizuju u Dnevniku preko neke produkcije. Tokom prošle godine Dnevnik Vojvodina Press koristio je usluge firme Panonija Media, koja je osnovana, gle, u decembru 2017. godine i, naravno, nema zaposlenih. Ovo preduzeće je u konkursnoj sezoni 2018. poharalo čak 38 lokalnih samouprava u Vojvodini inkasirajući nešto preko 20 miliona dinara (koliko, inače, iznose i poslovni prihodi firme u prošloj godini). Podaci Cenzolovke i oni koje je portal Raskrikavanje objavio u okviru projekta „Kešformisanje“ pokazuju da je Panonija Media u najmanje 30 pobedničkih projekata navela da će medijski sadržaj biti objavljen u listu Dnevnik, a vrednost tih projekata bila je 16 miliona dinara. Uz sve to, izdavač Dnevnika je samostalno na lokalnim konkursima dobio oko 4,3 miliona dinara, od čega je čak 3,4 miliona došlo od Grada Novog Sada.


ZA PRODUKCIJU NI ‘MINIMALAC’

Koliko se učešće produkcija na konkursima, kao i njihov poslovni interes, naizgled čini veoma upitnim, pokazuje projekat „Podrška osobama s invaliditetom“ produkcije Panonija Media koji je na prošlogodišnjem konkursu Grad Novi Sad nagradio sa 400.000 dinara. Za „troškove lektorisanja, grafičke obrade, preloma i objavljivanja projektnog materijala“ u listu Dnevnik, Panonija Media morala je da plati 360.000 dinara, dok je, kako stoji u dokumentaciji u koju je Cenzolovka imala uvid, „nadoknada rukovodiocu i organizatoru projekta“ iznosila svega 40.000 dinara – u bruto iznosu.


Radojević: „Svaka čast“ na trudu

Novinarka Raskrikavanja Vesna Radojević kaže za Cenzolovku da su tokom istraživanja uočili da brojne produkcije proizvode program za TV Zonu, Studio B, RTV Pančevo, portal Srbija danas i druge, i ističe da ono što je svima njima zajedničko jeste provladina uređivačka politika.

Da Vas podsetimo:  Kragujevac ostao bez mladih novinara

„Na ovaj način zaobilaze i zakonski maksimum dozvoljene državne pomoći i nemaju brigu da li će jedne godine doći do situacije da ne mogu više da uzimaju novac na opštinskim konkursima. Ne znam šta stoji iza poslovnih dogovora produkcija sa medijima preko kojih realizuju svoje projekte, i mogu samo da pretpostavim da nije u pitanju samo dobra volja zaposlenih da otvaraju firme i konkurišu sa svojim projektima, a zatim novac proslede medijima koje pominjete. Sigurno je da i jedni i drugi imaju neku korist. Iskreno, čudi me da se ovo i radi, jer je u našoj zemlji gotovo legalizovano nepoštovanje zakona od onih koji imaju podršku vlasti. Karikiram malo, ali zaista svaka čast na trudu da se uopšte nađe rupa u zakonu, kada im se ne bi ništa ni dogodilo da zakon svesno krše“, komentariše Vesna Radojević.

Leđenac: Kako na „legalan“ način finansirati propagandu

Maja Leđenac iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) ukazuje na to da već nekoliko godina niču, kako kaže, fantomske „medijske“ i druge organizacije kojima se dodeljuje novac poreskih obveznika radi zadovoljenja nečijih ličnih materijalnih ili partijskih interesa vladajućeg režima. Time vladajuća stranka, smatra Maja Leđenac, demonstrira svoj odnos prema javnom informisanju, ne libeći se da, obesmišljavanjem propisa, novcem građana finansira vlastitu propagandu i gušenje medijskih sloboda.

„Oni koji prate rad lista Dnevnik, mogu lako da uoče da se kvalitet njihovog sadržaja nije poboljšao, već da je ovaj medij među onima koji prednjače u promovisanju aktuelnog režima. A to je samo jedan od brojnih primera koji potvrđuju kako aktuelna vlast novac građana preusmerava u vlastiti marketing“, dodaje naša sagovornica.

Maja Leđenac ukazuje i na to da su zakoni koji uređuju ovu oblast doneti pre pet godina i da od tada, pa sve do danas, deluje kao da se institucije i akteri vlasti bave samo jednim poslom – kako da nađu nove načine da na „legalan“ način finansiraju svoje propagandističke aktivnosti i njima podređene medije.

Vesna Radojević kaže da bi za brojne zloupotrebe u oblasti konkursnog sufinansiranja medija trebalo da se zainteresuje tužilaštvo, ali i gradska pravobranilaštva. Pre svega, smatra ova novinarka, morali bi da ispitaju svrsishodnost ovakvog finansiranja medija – opštine praktično daju novac za PR lokalnih vlasti.

„S druge strane, Pravilnik o sufinansiranju medija i nije dovoljno jasan. Iako se kaže da, na primer, novac ne treba davati medijima koji krše Kodeks novinara Srbije, naša baza je pokazala koliko miliona tabloidi dobijaju od opština. Tu nema ništa od javnog interesa i pravovremenog i objektivnog informisanja građana. Ali, da li je to zabranjeno? Da li je to krivično delo? Imam utisak da su Pravilnikom koji sam ranije spomenula zapravo legalizovane brojne zloupotrebe i da je otvoren prostor za razna tumačenja“, navodi Vesna Radojević.

Što se tiče granica, dodaje naša sagovornica, odavno smo ih sve probili.

„Sve je dozvoljeno podržavaocima vladajuće partije i tako će biti sve dok pravosuđe u ovoj zemlji ne počne da radi svoj posao“, zaključuje novinarka portala Raskrikavanje.  

Zoran Strika
Izvor: Cenzolovka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime