(propagandne tehnike vlasti u Srbiji 2012-)
Opšte mesto savremene domaće politike posle 2012. godine je da se ona nalazi u znaku izrazite propagande. U njoj učestvuju praktično svi mediji sem retkih i poznatih izuzetaka. Naravno, svaka politika koristi propagandu, međutim, ova propaganda je zaoštrena i više uniformna nego ikada ranije. Moglo bi se reći da mediji koji podržavaju vlast stvaraju poseban politički rijaliti koji je sav u znaku jedne osobe, svojevrstan Reality AV. Kao i u drugim rijalitijima praktično je sve u njemu lažno, ali je iskazano u formi u kojoj pretenduje na neospornu istinitost. U svakom slučaju, u okviru rijalitija AV nema drugih aktera, nema nezavisnih pitanja, nema opozicije, samo jedna „istina“ kojoj ne trebaju posrednici i komentatori – ukoliko su nezavisni – a koja ima puno „vojnika“ koje prenose poruke.
Propagandna tehnika LIFT
Kao i pravi lift, propagandna tehnika LIFT publiku se prenosi velikom brzinom u visine u kojoj ih čeka „budućnost u koju verujemo“. Svaka vlast obećava boljitak, ali je aktuelna vlast ovaj metod podigla na viši nivo. Obećava se brz ulazak u spektakularnu budućnost koja se prikazuje kao bliska, iako drastično različita od sadašnjosti.
Ovu tehniku Vučić koristi u svakoj prilici koja se tiče neke privredne aktivnosti. Šema je jednostavna. Svaki događaj – recimo, neka investicija – deli se na više događaja koji su svi praćeni verbalnom ili vizuelnom slikom bliske svetle budućnosti. Tu je najpre najava investicije, pa potpisivanje prvih sporazuma, pa polaganje kamena temeljca, pa otvaranje prve hale, onda otvaranje druge hale, rutinska poseta pogonu koji već radi itd. Od same najave investicije, propagandno se otvaraju „beskrajne mogućnosti„:
U samo tri rečenice povodom najave jedne investicije imamo ceo LIFT: u prvoj rečenici se pominje velika suma: „300 miliona evra“, u drugoj da to nije sve: „biće više /investicija/“, a u trećoj je već „beskrajna korist“. Ova gradacija se po pravilu koristi u svim sličnim prilikama.
Dole se jedna prilika koristi za najavu izgradnje auto-puta, koja će „potpuno promenti sudbinu“ ljudi na nekom prostoru (deo govora Ane Brnabić u Blacu):
Kampanja „Beograd na vodi“ koja je počela još 2014. godine, očigledan je primer ove tehnike. Sve počinje maketom koja prikazuje potpuno gotov „Beograd na vodi“ uz obećanje da će sve zgrade biti gotove za 4 godine, negde upravo do današnjeg datuma. LIFT nije dovoljno efikasna tehnika ako ne obećava brzinu: izgradnja svih zgrada sa makete predstavljala se kao nešto što neposredno sledi i što će ubrzo biti okončano. U realnosti, do predviđenog datuma, potpuno su gotove i useljene samo 2 zgrade, a još 3-4 su u izgradnji zajedno sa Tržnim centrom. Kula Beograd, za koju je najavljeno da će biti gotova do kraja 2016. još nije „iždžikljala“ dalje od šipova (Na primedbu novinara da kula nije izgrađena do roka do kog je tvrdio da će biti izgrađena, Vučić je lakonski odgovorio da je mislio da će da „iždžiklja“, ali da se to eto nije desilo, šta da se radi).
Slični primeri su: 1) Prodavanje karti za METRO u kampanji za beogradske izbore u martu 2018. godine i vožnja virtuelnim metroom u obliku autobusa. 2) Najava izgradnje novih 5 autoputeva posle završetka Koridora 10 do makedonske granice i autoputa „Miloš Veliki“
3.) Obećanje čuvenih plata od 500 evra, 2-3 godine „pre roka“ itd.
Ekstremni slučaj LIFT-a (koji se može uzeti i kao primer jedne druge tehnike, radni naziv je LETEĆI CIRKUS) je najnovija kampanja SNS u kojoj se prikazuje budućnost puna letećih automobila, aparata za povećavanje hrane i podijuma za teleport.
Prošla vladajuća formacija, koja se može povezati sa predsednikovanjem Borisa Tadića, oslanjala se na jednu veliku polugu – očekivanja od ulaska u EU – zbog koje su obećavani autoputevi, moderne bolnice i škole, ali više kao rutinski opis budućnosti koja će doći. Kada je ova poluga izgubila na ubedljivosti zbog ekonomske krize iz 2008. godine, krize duga u Grčkoj i kasnije migrantske krize, prethodna vlast sišla je sa scene, zamenjena novim akterima koji su obećavali brzo rešenje pitanja Kosova u skladu sa preporukama Nemačke i snažnije ekonomske reforme (mere štednje, suzbijanje deficita, veći uticaj MMF, reforme Zakona o radu i nove privatizacije).
U prvih 5 godina te nove vlasti, na sceni je puzajuće ovladavanje medjiskim prostorom koji se polako pretvara u potpuno kontrolisani R (AV) prostor. Za početak ovog procesa može se uzeti ukidanje emisije Utisak nedelje jula 2014, a zvanična objava novog stanja diktature su praktično sve dnevne novine umotane u propagandni materijal „AV“ kampanje za predsedničke izbore iz 2017. godine. Zaokružavanje medijskog prostora vlasti predstavlja spektakularna „kupovina“ još 2 televizije sa nacionalnom frekvencijom (Prva i O2) od strane privatnih lica povezanih sa vlašću, a korišćenjem javnog novca Telekoma.
Pokazalo se da uz primerenu volju, nevelika Srbija pruža „beskrajne“ mogućnosti za korišćenje tehnike LIFT. Cela kampanja „Budućnost Srbije“ uglavnom se radi u ovoj tehnici, a najavljeni „investicioni plan“ čije objavljivanje je već zakazano za decembar je opet dobar primer. U jedan datum sabrane su moguće (jer ovde praktično ništa nije sigurno) investicije iz sledećih 10 godina, koje su u trenutku objavljivanja samo propaganda koja će manipulisati velikim brojevima, kulama i gradovima, naprosto zato što se neko setio da 10-godišnju budućnost sabije u još jedan propagandni događaj sa maketama i bombastičnom vožnjom u visine budućnosti.
Vatromet korišćen prilikom nedavne posete ruskog premijera Medvedeva, verovatno će začiniti još jedan munjevit skok u budućnost.
