Propast Srbije ili Proces kolonizacije i dekulturizacije

3
1425
Foto: srbin.info

Koreni su više puta pisali na temu tzv. migranata, koji dolaze iz Sirije i drugih arapskih zemalja, ali i iz drugih delova muslimanskog sveta, od Indonezije, preko Pakistana, Avganistana, pa do Somalije. Naravno, takvi tekstovi nailazili su na skepticizam i nevericu, jer zaista je teško da čovek poveruje da bi Srbija u nekih deset do dvadeset sledećih godina mogla da postane pretežno islamska država, to jeste, država u kojoj bi zvanična religija bila islam, a muslimansko stanovništvo većinsko.

Odmah bi trebalo skrenuti pažnju čitaocima, da pisanje ovakvih članaka nema nikakve veze sa nekakvom vrstom iracionalne islamofobije. Ovde je u pitanju iskren i ozbiljan pokušaj jednog analitičkog pristupa ovakvom problemu. Ozbiljne analize o mogućoj kolonizaciji Srbije velikim brojem radikalnih muslimana, nailaze na otpor, pa i prekor u javnosti, usled verovanja da bi potenciranje takve teme moglo da šteti opštoj klimi u Srbiji, pogotovo u odnosu na naš domaći “muslimanski” svet.

Najpre, odmah bi trebalo naglasiti da je “bošnjački” korpus (da ga tako nazovemo, pre nego religijskom odrednicom), onaj kojeg pripadnici srpskog pravoslavnog stanovništva svrstavaju u “muslimane”, nešto sasvim drugo i da se nikako i ni po čemu ne može upoređivati sa islamskim masama koji nadiru s raznih strana sveta. To je naš autohtoni narod, koji i kulturno i duhovno pripada srpskom ili evropskom krugu i ni po čemu se ne razlikuje od drugih stanovnika Srbije. Uz to, oni uopšte ne moraju biti vernici u smislu tradicionalne islamske vere, baš onako kako to ne moraju biti ni drugi građani Srbije, koje, često, katkad i nasilno, trpamo (delimo) u određene konfesionalne skupine.

Ostavićemo po strani ona mišjenja, koja poručuju, da su novopečeni Bošnjaci, zapravo, oni Srbi koji su u jednom istorijskom trenutku preuzeli muslimansku veru. I tu sigurno ne bi bilo nikakvog problema, da se među srpskim stanovništvom nije pojavila neverovatna surevnjivost i netrpeljivost u odnosu na pripadnike drugih religijskih uverenja. Na Balkanu religija je, nažalost, preozbiljno shvaćena, što je dovelo do toga da je verska odrednica postala jača od etničke, nacionalne. I danas srećemo veliki broj pravoslavnih Srba, koji misle da oni imaju ekskluzivno pravo na srpstvo. Slično se ponašaju i oni koji praktikuju druge religiozne pravce na ovim prostorima, islam ili katolicizam.

Boško Obradović (BETAPHOTO/EMIL VAS/EV)

No da se vratimo na našu osnovnu temu. Pre dva dana imali smo priliku da pročitamo da je narodni poslanik Dveri, Boško Obradović, kazao da su iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije dobili zvaničnu informaciju da je 620.000 “migranata” zatražilo azil u Srbiji. Šta to, zapravo, znači? I kako je to moguće, kada godinama slušamo samo informacije  o tome kako u Srbiji nema više od 4-5.000 “izbeglica” iz Sirije i drugih, gore već pominjanih destinacija. Srbija, govorilo se, služi samo za tranzit, te da niko od tih ljudi ne želi da ostane u siromašnoj Srbiji, oni hoće da idu put bogatih zemalja Evrope i slično tome.

Svakako da je tačno da najveći broj (ili gotovo niko) od tih “azilanata” ne želi da ostane u Srbiji. Njihov glavni cilj, pa i zadatak je da se nasele (infiltriraju) u zemlje zapadne Evrope. Teško je reći koji je njihov glavni motiv. Verovatno da je tu u pitanju i visok standard u zemljama kakva je Nemačka, Velika Britanija, Francuska, skandinavske zemlje, ali tu je i projektovan cilj o osvajanju evropskog kontinenta. Zato više od 80 posto “migranata” predstavlja mlada muška populacija od 18 do 30 godina starosti. Izgleda da su zapadnoevropske zemlje toga odavno svesne, pa su unapred smislili “izlaznu strategiju”.

Dakle, evropski Zapad će odigrati svoju civilizacijsku ulogu demokratskog i humanog sveta do kraja. Završiće se i rat u Siriji. Onda više neće biti razloga da se “izbeglice” ne deportuju, ali sada ne tamo odakle su nekada došli, već tamo gde su prvobitno zatražili azil. A kako vidimo iz izjave Boška Obradovića, ogroman broj onih muslimanskih “izbeglica”, koji se danas nalaze u zemljama Zapadne Evrope, svoj prvi zahtev za azil ispunili su u Srbiji.

Otuda, da ne bi ispali nehumani, zemlje Evropske unije neće direktno vraćati “migrante” u zemlju njihovog porekla, već će im omogućiti da imaju “pristojan” život u Srbiji. Pokupovaće sve prazne kuće i imanja, a takvih ima sigurno dovoljno za 600.000, pa čak i za milion novih stanovnika (naseljenika). Uostalom, takav proces odavno traje, EU uveliko kupuje kuće za srpske lažne azilante (Rome i Šiptare) i sporadično ih naseljava na severu Srbije u polupraznim vojvođanskim selima. To je zapravo proba za veliku islamsku kolonizaciju koja će nakon toga da usledi.

Jasno je da će ta kolonizacija ići postepeno, kuće i imanja će se obezbeđivati stalno na različitim prostorima Srbije. Zašto na različitim? Pa zato, da se “Vlasi ne dosete” i ne primete da im se zemlja naglo menja po etničkoj strukturi, a što je za ovaj prostor još gore – i po religijskoj pripadnosti. Takav proces dekulturizacije i duhovne devastacije Srbije će se, čini se, nastaviti i neprestano će se ubrzavati. Na kraju će se, verovatno, u Srbiju doseliti najmanje milion ljudi (više od onih 600.000, brojem s kojim se godinama operiše) iz potpuno drugačijeg (nekompatibilnog) kulturnog i civilizacijskog miljea.

Još 2007. godine Srbija je potpisala sporazum o readmisiji, kojim se obavezala, da će na svoju teritoriju primiti, pored Roma i Šiptara, i sve one osobe koje u tranzitu preko Srbije odlaze u zemlje članice EU. Sada vidimo da traženje azila stotina hiljada “izbeglica” nije bila volja onih koji “beže”, nego je to bio uslov da bi mogli da se prebace na teritoriju visokorazvijenih evropskih država. A taj uslov (zahtev za azil u Srbiji), vidimo, unapred je bio smišljen, kao uverenje na osnovu kojeg će se isti “migranti”, koji su na Zapadu velikodušno primljeni, vraćati u zemlju u kojoj su prvi put podneli zahtev za azil.

Teško je zamisliti ijednu vlast, osim srpske, koja bi radila o glavi sopstvenoj državi. To jeste, srpski politički vrh, na čelu s Aleksandrom Vučićem, pristao je da, na zahtev EU, izda ogromnom broju “izbeglica” fiktivnu potvrdu da su u Srbiji podneli molbu za azil. A ta potvrda izdavana je samo za jednu svrhu, da bi zemlje EU imale pravni osnov, po kojem će legalno deportovati Sirijce, Avganistance, Pakistance, Indonežane, Somalijce i druge na teritoriju osiromašene Srbije.

A da se ovde ne radi ni o kakvoj neslanoj šali, nego o krajnje ozbiljnom projektu, videćemo ako se podsetimo da je još 2015. godine, u jesen, evropski komesar Johanes Han najavio mogućnost da EU u Srbiju vrati na stotine hiljada muslimanskih “izbeglica”. Istina, nešto kasnije on je to demantovao, ali izjava portparola EK Nataše Berto nedvosmisleo je objasnila o čemu se tu radi. Ona je 2015. precizirala:

“Ono što je uobičajeno sadržano u takvim sporazumima u readmisiji jeste odredba da mogu biti vraćeni državljani trećih zemalja koji prolaze kroz državu s kojom EU ima sporazum o readmisiji i ta zemlja prihvata njihov povratak, ako prethodno dopusti tim licima da prolaze u tranzitu”.

A član 3. ugovora o readmisiji ne daje prostora za drugačija tumačenja, jer tamo se Srbija nedvosmisleno obavezala “da će primiti nazad sva lica koja su sa njene teritorije ilegalno ušla u zemlje članice EU”, odnosno, svi državlajni trećih zemalja ili oni bez državljanstva, koji su jedno vreme boravili u Srbiji ili su preko nje prolazili ka Zapadu, mogu biti vraćeni u Srbiju. A pošto su sve te “izbeglice” ilegalno, sa srpske teritorije, ušle u EU, svi oni jasno podležu readmisiji. Formalno, ipak, Srbija ima mogućnost da odbije da primi te ljude, ali, više je nego sigurno, da ova garnitura političara, koja je na vlasti, nikada neće odbiti bilo kakav nalog koji stiže iz Evropske unije.

Ako se uzme u obzir da, kako smo već konstatovali, najveći broj “migranata” su mladići u najproduktivnijem dobu, onih 600.000 moglo bi se u veoma brzo (sa dovođenjem žena i dece) utrostručiti, pa i upeterostručiti. Tako bi u kratkom roku gotovo polovina stanovništva Srbije bila bi sastavljena iz redova “migranata”. Budu li se stvari tako razvijale, a velike šanse su da će baš tako biti, nad Sbijom će se izvršiti kulturocid ogromnih razmera, nakon čega će doći u pitanje i sam opstanak Srba, ali i svih drugih naroda, koji na ovim prostorima danas žive.

D. Gosteljski

koreni.rs

3 KOMENTARA

  1. Hm,hmm….pa, imperijalizam je najvisi stadijum kapitalizma,sa tendencijom,da se ” tranzitira” u ocijalizam ” po redu voznje”. Kapitalizam je u debeloj krizi,tokom vremena,menjala se svest i imovinski polozaj ” bivseg proletarijata”..strah,od komunizma,pritisak sindikata,povecavao je ” nadnice”pa je, i proletarijat,prerastao u radnicku klasu,mnogi su se osamostaljavali,pravili svoje poslice i biznise,smanjio se broj,za eksploataciju.. Ovaj priliv,uz razaranje zemalja,domova imigranata,obezbedjuje,novu ” armiju rada”, ” proletarijata”, koji,osim misica i mozga nema nista,prihvatice i nize nadnice,od postojecih,rusiti zatecenu masu radnika, i srusti nadnice,smanjiti ” troskove kapitalisti”..na putu njihovog bogacenja,i tako preseci ” raspodelu ostvarenih rezultata rada”, koji streme socijalnoj demokratiji i neminovno,novim ” produkcionim odnosima”..SOCIJALIZAM ANTE PORTAS…izaziva paniku,i obracun sa ” demokratskim promenama”

  2. po izjavi Mihiza,koji se družio sa krcunom,mogao mu je kad kad reći kada ga ovaj pita šta se priča poč po čaršiji.vreme posle ratno.priča se da će te sve srbe pobiti,a ovaj kaže,šta ima veze,naselićemo kineze.e sad su ovi titovci dodali i arape sa svojim porodicama.mrzeli su komunisti nas srbe,tako nastavila deca i unuci.eto,sad se vidi da im je boško i njegovi jedina brana,ostali su opozicija po zadatku partije,naravno one stare,kojoj zaista pripadaju.e,tu će sada narod moći da bira,između komunista i ove opcije dveri,bar za sada je tako.na sledećim izborima,bilo koji da su,između srpskog opstanka na ovim prostorima,očuvanja na okupu srpske porodice,nataliteta,hapšenja onih koji su opljačkali srbiju i firme koje je ovaj narod pravio i oduzimanja svega opljačkanog od ovog naroda i države.ili će se srpski živalj ugasiti pod ovim komunistima.ovog puta će narod imati šansu da bira.jednostavno,kad je narod siromašan a pojedinci žive u izobilju,onda su to opljasčkali od naroda.

    • Hm,hmm..narod, nije u situaciji,da bira ” izmedju Komunista”, SPS,je,razorio KP,opljackao,rasprodao,tako,da nemaju materijalnih sredstava,ni donacija za ozbiljan rad,propagandu i sirenju ideje. Armija,administratora,mideratora,banira,preseca,odbacuje misljenja i predloge. Srbija bira izmedju nacionalizma i nacizma, a Mihizove,nabuloze,spakuj u sendvic pa pojedi.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime