Proširenje Patriotskog bloka je u širem interesu

Predstojeći izbori, uključujući i parlamentarne, koji su najavljeni, veliki su izazov za Srbiju, a zbog njene važnosti i za srpski faktor u celini.

Međutim, da napravim jednu malu digresiju, koja je zapravo povezana sa temom članka. Ovih dana u Beogradu je umro u svojoj 82 godini akademik istoričar dr Dragoljub Živojinović, čovek koji je svoje magistarske i doktorske studije ostvario u SAD, a same postdoktorske okončao na čuvenom Harvardu. Živojinović je gotovo sigurno najveći srpski istoričar u prethodnom stoleću, ostavio je veliki broj, više od trideset monumentalnih knjiga, uključujući i trilogije – dakle najmanje po tri važne objavljene naučne monografije-knjige o nekom istorijskom pitanju kao zaokruženoj celini. Istražujući po američkim i britanskim arhivama objavio je kapitalna dela o britanskoj, i uopšte anglosaksonskoj geopolitici u kontinuitetu prema Srbima: pojednostavljeno Britanija i SAD Srbe smatraju svojim velikim protivnicima i u kontinuitetu rade na našoj sveopštoj destrukciji. Zbog kolosalnog značaja i uloge u nauci akademika Živojinovića njemu se direktno nisu smeli suprotstavljati istoričari i naučnici, ali je sve činjeno da se njegovo naučno saznanje i vertikala minimizira, a druge naučne istraživače, poput autora ovog teksta koji sam imao čast da budem učenik i potom saradnik akademika Živojinovića, marginalizuju, relativizuju i po mogućnosti odstrane iz žiže naučnog i društvenog javnog mnjenja. Naravno razlog je taj što je Srbija posebno u zadnjih deceniju i po pod kontrolom upravo Britanije i SAD nama najnenaklonjenijih sila, koje i u praksi podržavaju one snage u zemlji koje slamaju na svim poljima društva našu zemlju i narod, i što samo iz pragmatskih razloga menjaju ličnost figuru koja se ističe u prvi politički plan.

Tako je nakon likvidacije Đinđića, u prvi mah postavljen Zoran Živković, koji je ubrzo promenjen Borisom Tadićem, dok Čeda Jovanović svo vreme treba da igra ulogu strašila, odnosno još ekstremnijeg u izdaji političara, pokazujući preko okupiranih medija i kvazianalitičara, odnosno kompradorskog dela elite i njihovih predstavnika, da kolaboracionisti na čelu marionetske vlasti zapravo imaju i gore alternative, pa im to daje izvesnu „umerenost“.

Kada je monstruozna tvorevina za slamanje srpskog naroda i njegove državnosti zvana Postoktobarska koncepcija posustala i uprkos medijske blokade i delovanja kompardora razobličena od najvećeg dela građana, ubačena je smena, dugo pripremana alternativa u liku Aleksandra Vučića koji tu politiku u nesmanjenom obimu, ali pod znatno boljim međunarodnim okolnostima za srpski interes u svetu, dakle nastavlja i utoliko je takva Vučićeva politika po zemlju danas pogubnija, jer je alternativa realnija.

Vučić se čini kao pogodniji igrač za te krugove, jer prvo ima prefiks srpskog nacionaliste (ranije čak šoviniste), potom potiče iz autoritarne političke organizacije koja za razliku od prethodnih žutih garnitura, zadire u najniže slojeve naroda koji su upravo i direktno i najpogođeniji Postoktobarskom esencijom. Autoritarna organizacija bez stvarnog demokratskog kapaciteta, zasnovana na iracionalnim parolama i čvrstoj hijerarhiji podređenosti vođi nasleđena je iz radikala, samo što je tamo kao u nekoj Felinijevoj, tragikomediji imala sasvim druge ciljeve: antiamerikanizam, nacionalizam, antineoliberalizam, veliku Srbiju. Međutim, zbog totalne nikada tako strašne kontrole medija, a sa druge strane nemogućnosti demokratskog funkcionisanja SNS (bar u onom smislu u kojoj je funkcionisala DS gde je Živkovića zamenio Tadić, ovog Đilas, pa Pajtić, zar iko veruje da u današnjoj SNS bilo šta predstavlja ono što nije lična volja Vučića), nad nama se poslednjih godina nastavlja teror Postoktobarske esencije, zapravo angloameričke i delom Nemačke politike koja dokusuruje Srbiju, iako i samim demokratskim putem uključujući i predstojeće izbore mi to možemo preinačiti.

U tom pravcu, imajući u obzir da je i tzv. „žuta“ opozicija po ključnim elementima Postoktobarske esencije identična Vučiću (imaju iste nalogodavce anglosaksonske sile i u manjoj meri Nemačku) jedina promena nesnosnog stanja, potiče od patriotske opozicije.

Vučić, kompradori i navedeni strani faktor, koriste evidentno protiv patriotske opozicije i slobodnog mišljenja sva sredstva, nema sumnje i ono što predstavlja državni aparat, odvraćanje i različite oblike sofisticirane represije. Jedan broj javnih delatnika, očigledno pod uticajem službi, sumnjivih nvo i različitih centara moći, predstavljajući se kao patriote tobožnje, koristi pristup medijima da blati i dezinformiše javnost, naravno uvek gađajući centar otpora – patriotsku opoziciju i posebno sami Patritoski blok, intelektualce i ličnosti iz javne sfere koji su smogli hrabrosti da ukažu da je projekat Aleksandar Vučić ono što Srbiju vuče u provaliju, i što je već nanelo teško nadoknadljive gubitke privredi i za sledeće generacije, populaciji, državnim interesima, posebno po pitanju Kosova i Metohije ali i drugih pitanja, razbijanja saradnje Srba u regionu, kolaboracije sa diktatorskim i takođe proameričkim antisrpskim režimom Đukanovića u Crnoj Gori, izostanak migrantske politike (kad svi iz Unije vraćaju migrante ka nama, a samo zvanični Beograd iz podaništva prema EU ih prima jasno je da će se sliti na našim prostorima, kao što readmisijom dobijamo i dobijaćemo i Rome i druge azlante koji nisu odavde) i dr.

Podstiču se surevnjivosti među političarima i delatnicima u patriotskoj opoziciji, radi na njihovim sukobima. Recimo, navešću lični primer, dok je samo nekoliko meseci tokom proleća 2015, delovao Srpski otadžbinski front u svom punom početnom sastavu, gde sam i ja bio podpredsednik, a naravno Siniša Kovačević predsednik, održali smo desetak javnih tribina po čitavoj Srbiji, najčešće su sale bile pune, kao u Novom Sadu, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, Pančevu, Aleksandrovcu, Kraljevu… a sa njih, gde smo argumentovano kritikovali režim i postoktobarsku koncepciju te nudili programsku alternativu, nije u novinama na teritoriji Srbije izveštena ni jedna jedina reč, nikakav trag da su uopšte održani. Međutim, kada smo se podelili početkom juna sve najprestižnije novine u Srbiji su širom otvorile svoje stupce za međusobne optužbe i kao na nekoj pijaci podsticali uvredljivost tih izjava od Politike, Večernjih novosti, Danasa… Režim se održava preko kontrole medija, korišćenjem državnog aparata, kompradorskog dela društvene elite koji je na vlasti u zemlji već deceniju i po nevezano od rezultata izbora…Kako u samoj SNS nema dovoljno ljudi atlantističke provinijencije za funkcije u upravljanju državom, otuda se uz sugestiju angloamerikanaca oni ubacuju iz redova proverenih agentura, nvo, dakle kompradorskog dela društvene elite. Sa druge strane široke mase stanovništva putem kontrolisanih medija, članstvo SNS se uljuljkuje time što Vučić i državni vrh održava kontakte i ima simboličnu saradnju, posebno za javnost, i sa Rusijom, silama BRIKS, Francuskom, zemljama u okruženju koje su nam naklonjene, ali zaparavo suština je da se zemlja razara preko katastrofalnog i u svetu napuštenog neoliberalnog modela, antisocijalnog zakonodavstva, koje čak ne želi niko od stručnjaka u toj meri da sprovodi, pa se dovode međunarodni agenti poput Vujovića, Krstića, Udovički, Sertlića, Čadeža…

Jasno je i da u samoj patriotskoj opoziciji danas mnoge stvari nisu idealne, ali zbog predstojećih izbora koji su od neprocenjivog značaja za dalju sudbinu Srbije, neophodno je da izvučemo postojeći maksimum, jer je svaki mandat u Narodnoj skupštini važan da se uspori i onemogući dalje rušenje zemlje i naroda uz šizofrene laži odobravanja kontrolisanih medija. Tu već u startu imamo jedan hendikep a to je da SRS i Vojislav Šešelj ne pokazuje spremnost na saradnju sa bilo kim u patriotskoj opoziciji. Šešelj, a i neki njegovi rukovodioci iz SRS su pod pritiskom Haškog suda, nije slučajno da se traži da on dođe krajem marta u Hag na izricanje presude, a tri visoka funkcionera te stranke se optužuju zbog omalovažavanja suda i traži njihova isporuka. Jasno je da to utiče i na politiku SRS, ali ne bi bilo dobro da se odatle, bez obzira na ucene kojim su izloženi, napada ostala patriotska opozicija i sami Patriotski blok. Sa druge strane mislim da i u patriotskoj opoziciji ostaloj ne bi nikako trebalo prihvatati čarke sa SRS, jer građani vide jasno da se praktično celokupna preostala patriotska opozicija konsultuje, sarađuje, dogovara i koorinira oko zajedničkog izlaska protiv režima na izbore.

Ono što je dobro je učvršćen i inistitucionalizovan savez DSS-Dveri i intelektualci, dakle ono što nazivamo Patriotski blok. Međutim, nikako tu ne treba stati, to je suština. Ovih dana smo saznali za možda najbolju vest u tom pravcu, a to je da je Patriotski blok napravio savez na izborima u Zemunu sa Rodoljubivim savezom, koji čini više organizacija Istočna alternativa Dragana Todorovića, Narodna mreža Vladana Glišića, Srpska liga Aleksandra Đurđeva, Srpska vertikala, a njima se pridružio i Siniša Kovačević sa SOF. Sada bi bilo dobro postići dogovor i oko zajedničkog nastupa na republičkom nivou, to je suština sinergije i izbegavanja rasipanja glasova. Naravno Patriotski blok je razgovarao već i ti razgovori će se nastaviti sa Zavetnicima, Zdravom Srbijom i nizom drugih organizacija, nadam se i Srpskim preporodom. Patriotski blok i ove druge organizacije pomenute će se u ovom foto finišu do izbora suočiti sa time: ili će izaći na izbore zajedno, ili će one izaći samostalno međusobno prebijati glasove.

Najstrašnije je što u postojećim okolnostima medijskog mraka, nedostatka sredstava za patriotsku ideju, mekookupacionog aparata u punom smislu, koji ugrožava samu svrhu smisla višepartizma i demokratije, je nerealno očekivati da sem Patriotskog bloka i SRS još neka grupacija sa velikom verovatnoćom može samostalno preći cenzus. Ovde je potrebna svest o važnosti trenutka u kojem se nalazimo, i izdizanje, koliko je to god moguće iznad najličnijih interesa, slojnih i dr, uostalom iz DSS je i izašao Mladenović, Jovanov i ekipa koja daje prednost isključivo svojim sinekurama, nema svest o suštini trenutka i situacije, i koja se utopila ili utapa u SNS. Dakle, Patriotski blok nije obična politička organizacija, subjekat na predstojećim izborima. To je uz svu zaglušujuću propagandu kontrolisanih medija, spinovanje i delovanje različitih službi, kompradore, – konstruktivna državotvorna grupacija koja će preći cenzus svakako, koja nudi alternativu suštinsku postojećem stanju, i koja što je najvažnije, za razliku od radikala, sarađuje i spremna je na udruživanje sa ostalom patriotskom opozicijom. I recimo kada bi Patriotski blok čiju osovinu čine DSS-Dveri postigao na republičkom nivou odličan rezultat, recimo i više od 10 % osvojenog biračkog tela (a i to je malo koliki su potencijalni ove grupacije i u srednjem, a posebno u dužem roku, višestruko veći), a da recimo Rodoljubivi ili Zavetnici izađu zasebno i ne pređu cenzus, onda bi nas sve trebalo peći savest za onim propalim glasovima koji nisu ušli u parlament, jer to su i u ovom medijskom mraku i blokadi višestrukoj, glasovi za promenu nabolje.

Otuda zaboravimo sujete, pokušajmo u preostalom vremenu da se što bolje organizujemo, povežemo, napravimo koalicije patriotske opozicije, jer to su koalicije za spas ove zemlje, svaki mandat je dragocen, jer će on u novom sazivu skupštine predstavljati otpor daljoj razgradnji zemlje. Lažu oni koji na ovo malo patriotskih glasila zovu ljude da ne izlaze na izbore „jer nema za koga da se glasa“, dok u isto vreme B 92, Blic i ostali punom parom šire propagandu za svoje favorite, a to su SNS i tzv. „žuta opozicija“.

Ostala je i dalje još jedna velika enigma, kako će Srpska narodna partija izaći na predstojeće izbore. Sačekajmo još, nemamo pravo na svoju sujetu, svaki pojedinac, svaka organizacija su važni, već sam pisao na temu SNP i u međuvremenu nema novih ključnih saznanja u ovom pravcu, ali je jasno da bi Popović ulaskom u bilo kakvu koaliciju sa SNS ozbiljno potkopao sve principe i vrline svoje politike koju je do sada iznosio. Sa druge strane mogao bi im koristiti kao smokvin list da eto oni sarađuju sa čitavim svetom.

Oni zaista razgovaraju i putuju svuda po svetu, ali primenjuju neoliberalni u svetu propali koncept makroekonomije, antisocijalno zakonodavstvo, predaju i severa Kosova, nekritičko puzanje ka EU, nedostatak migrantske politike, uključujući i readmisiju i td, i sve to realizuju u podaništvu sa nama najnenaklonjenijom angloameričkom i delom nemačkom politikom – zbog čega pati narod i zemlja, a oni dobijaju vlast, podršku medija i kompradorskog dela društvene elite i ostale sinekure.

Usudio bih se da dam svoje zapažanje. Iako je još od jeseni 2012 postalo jasno da pošto je prethodno Nikolić prepustio stranku Vučiću i kuda će ići nova vlast, da patriotska opozicija je delovala prilično tromo i nije koristila dovoljno nastavak žute politike koju je sprovodio novi režim. Posebna tema je sudbina poduhvata Nikad granica, potom niza antirežimskih protesta tokom 2013, posebno zbog Briselskog sporazuma i zašto je to sve nedovoljno iskorišćeno i na kraju upropašćeno. Vrhunac su predstavljali izbori marta 2014, gde samo tri jače stranke patriotske opozicije osvajaju po oko bar 4 % biračkog tela (DSS, SRS, Dveri) i niko ne ulazi u parlament. Upravo je dolazak Sande Rašković-Ivić za predsednicu DSS omogućio pregrupisavanje patriotske opozicije, pravljenje Patriotskog bloka, izmenu u nekoliko važnih tačaka dotadašnje Koštuničine koncepcije (bliže približavanje Rusiji, dodatno distanciranje od neoliberalizma i dr.), što je uostalom adekvatno i novim međunarodnim okolnostima.

Stoga je jasno da je upravo dr Sanda Rašković-Ivić trn u oku čitavom sistemu destrukcije Srbije, a naročito projektu Vučić. Kakvih sve monstruoznih laži, prebrojavanja krvnih zrnaca njene familije i drugih konstrukcija nismo mogli čuti i videti poslednjih godinu i po dana na račun ove dostojanstvene i inteligentne žene, koja svojim držanjem i elokvencijom, unikatnim šarmom, ostavlja snažan utisak na sve. Paradoks je da u vlasti u kojoj i po depešama Vikiliks i po drugim pokazateljima imamo saradnike nama najnenaklonjenijih sila, čiji savetnici (kontrolori?!) sede i u samim institucijama države i vlasti, da se upravo jedna žena stavlja na sve moguće rengene i konstrukcije za neke tobože izgovorene rečenice istrgnute iz konteksta, zamislite „zbog nedostatka patriotizma“. Pa upravo je njen otac svojom demokratskom organizacijom Srba u Hrvatskoj i udaranjem temelja SDS bio glavna smetnja Tuđmanu.

Od kako je došla na čelo DSS, da ne idemo ranije, gđa Rašković-Ivić nije preduzela ni jednu stvar, ni jedan potez, zbog koga bi bilo ko, ne samo u samom Patriotskom bloku, već i šire, ko je kritičar režima i simpatiše patriotsku opoziciju našao neku primedbu. Pored toga ona je izrazito neautoritarna, što u samom DSS i patriotskom bloku daje mogućnost široke saradnje, razmene ideja, sabiranja, traženja novih rešenja. U odnosu na autoritarnost i iracionalnost, praznu propagandu koncepta Vučić, i sa druge strane jedno spontano okupljanje ljudi u zemlji zabrinutih za njenu sadašnjost i još više budućnost, predstojeći izbori su važan, ali ne i poslednji međaš i megdan. Predstojaće sledeće godine predsednički izbori i neizvesna sudbina Tome Nikolića koji uz svu usporenost ne deli iste geopolitičke ideje sa Vučićem, pa postoje indicije da bi se Vučić sam mogao kandidovati u tom pravcu. Patriotska opozicija će naći postepeno svog predsedničkog kandidata, recimo mišljenja sam da bi Sanda Rašković-Ivić bila dobar kandidat, verovatno ima i drugih ideja, ali ima svakako vremena dotle i to sada nije pitanje.

Patriotska opozicija se izlazeći na predstojeće izbore koji su izuzetno važni sprema i za predsedničke izbore 2017 godine. Narod uz svu kontrolu, vidi destruktivne posledice jer smo se samo u poslednje četiri nepune godine, zadužili za još najmanje oko 55 % svog duga koji je stvaran u Titova vremena pa nadalje, sve do 2012. godine, naravno to se prećutkuje u medijima, kao da smo nepismeni. Nelikvidno je trenutno i to trajno 58000 preduzeća u Srbiji (od ukupno 70000 srednjih i velikih), dok je od ukupno 200000 privrednih subjekata u zemlji većina nelikvidna. U tim nelikvidnim preduzećima, radi oko 750 000 ljudi, od oko 1 692 000 ukupno zaposlenih, što je oko 45 %. Oko 10 000 firmi je već ugašeno, a stečaj čeka još 19500 firmi, dok samo 26 % privatnih preduzeća plaća poreze i doprinose u roku, a 18 % poslodavaca ispaćuje u roku plate zaposlenima. Problem je što vrlo krupni tajkuni i privatna pa i druga preduzeća ne plaćaju porez i na različite načine vrše izbegavanje ili „poravnjanje“ preko političke i druge opcije. Ovde da ne razmatramo socijalnu strukturu stanovništva, neviđenu bedu njenog velikog dela, i raskoš malog otuđenog, treba hitno promeniti pogubni neoliberalni model dok smo još u komadu, dok ne nastupi rasulo…

Vreme je za promene, ovo nije vreme za sujete, ovo je vreme kada se pokazuju svi ko su zapravo i za koga rade. Samo izlaskom na predstojeće izbore i davanjem glasa za neku od stranaka patriotske opozicije možemo očekivati promene nabolje, makar u skorijoj budućnosti.

Dr Dragan Petrović