Protest podrške Sarapi. Gušenje medijskih sloboda u Srbiji. Protiv povratka u „mračne devedesete“

„Potpisnici ovog proglasa odlučni su da daju sve od sebe kako bi sprečili izvršnu vlast da nas vrati u mračni period devedesetih, kada smo hapšeni, osuđivani, optuživani, progonjeni, a mnogi od nas platili su i najvišu cenu. Ako ni zbog čega drugog, onda makar zbog njih dužni smo da slobodu koja je teškom mukom decenijama osvajana nastavimo da čuvamo i branimo“, navodi se u proglasu NUNS-a

Nekoliko stotina ljudi okupilo se u ponedeljak uveče ispred zgrade u kojoj je smeštena gradska televizija Beograda – Studio B – kako bi protestovali zbog ukidanja emisije „Sarapin problem“ i sve češćih gušenja medijskih sloboda u Srbiji.

„Ukidanjem televizijskih emisija poput ‘Utiska nedelje’, ‘Sarapinog problema’ i ‘U centru’, direktno se smanjuje prostor za razmenu mišljenja i ideja, a sumnje da vlast u Srbiji guši slobodu govora postaju opravdane. Reč  o suptilnim metodama gušenja slobode reči. Srbija danas nije zemlja istinskih sloboda. Naši medijski zakoni su dobri i u skladu su sa evropskim zakonima, ali u stvarnosti ne donose ono zbog čega su napisani, a to je širok prostor za razmenu informacija i ideja. To ustavno i zakonsko pravo sputavaju upravo oni čiji je posao da štite i brane ustavni poredak Srbije, odnosno njena izvršna vlast“, piše u proglasu Nezavisnog udruženja novinara Srbije koji je na protestu pročitala novinarka nedeljnika „Vreme“ Jovana Gligorijević.

Napominjući da izvršne vlasti peru ruke od svega i ponavljaju da nisu ni za šta krive, NUNS navodi da je „to je cinizam i ruganje u lice čitavoj novinarskoj profesiji i samo pojašava sumnju da vlast i njoj bliski centri moći stoje i iza pokušaja gušenja medijskih sloboda.“

„Krajnje je vreme da počnemo ozbiljno da se brinemo zbog sledećih očiglednih činjenica:

– sa programa televizijskih kanala ubrzano nestaju političke emisije u kojima je postojala razmena mišljenja i stavova i u kojima su predstavnici vlasti morali da odgovore na neprijatna pitanja koja im javnost postavlja
– istraživačko novinarstvo je gotovo zamrlo, umesto njega imamo tabloidne kampanje u kojima s emediji kreću u napred zadatim okvirima, koristeći navodne informacije koje su im dostavili navodni poverljivi izvori čiji je cilj da realizuju svoje a ne da štite javni interes
– oni koji pokažu da nisu na liniji sve češće se suočavaju sa divljačkim raskrinkavanjem i razvlačenjem privatnosti u tabloidima ličeni svake mogućnosti da s eodbrane
– na konferencijama za novinare zvaničnika Srbije gotovo da nema pitanja koja nisu unapred dogovorena u kabinetu
– autocenzura među novinarima i strah za sopstvenu egzistenciju rastu iz dana u dan“, navedeno je proglasu.

NUNS zahteva od izvršnih i zakonodavnih vlasti da stvore uslove za pun razvoj medijskih sloboda, a svim kolegama koji su izloženi cenzuri i autocenzuri, i žive u strahu za svoju egzistenciju, kazali su da će u njihovo ime čuvati pravo na istinu, na kritičku reč i na zaštitu javnih interesa.

Potpisnici ovog proglasa odlučni su da daju sve od sebe kako bi sprečili izvršnu vlast da nas vrati u mračni period devedesetih, kada smo hapšeni, osuđivani, optuživani, progonjeni, a mnogi od nas platili su i najvišu cenu. Ako ni zbog čega drugog, onda makar zbog njih dužni smo da slobodu koja je teškom mukom decenijama osvajana nastavimo da čuvamo i branimo“, naveli su i poručili da se potpisnici proglasa neće plašiti.

Apel će biti dostupan na internet stranici NUNS-a narednih nedelju dana za potpisivanje.

Protest je organizovan u danu kada je u medije procurio deo izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije na putu evrointegracija, u kojem se, prema izjavi dopisnika Radija Slobodna Evropa Rikarda Džozvijaka, oštro kritikuje stanje u medijima.

„Kad je reč o medijima, rečnik Evropske komisije je izuzetno oštar. Ocenjeno je da je u Srbiji došlo do pogoršanja implementacije medijskih sloboda i slobode izražavanja, posebno u prvoj polovini ove godine. Navodi se i da jača tendencija autocenzure, u kombinaciji sa nepoželjnim uticajem na uređivačku politiku u medijima. U tom kontekstu su veoma oštro kritikovani napadi na pojedine internet portale u prvoj polovini godine. U odeljku o medijima takođe se veoma oštro kritikuje netransparentno javno finansiranje – kako medija u državnoj svojini, tako i komercijalnih. Ističe se i da srpski mediji nastavljaju da funkcionišu u nejasnom pravnom okviru”, prenosi RSE.

Protestu ispred Studija B, uz građane,  prisustvovali su novinari, članovi nevladinih organizacija i političkih stranaka u opoziciji.

Žarka Radoja

kontrapress