Protesti

10
785

Čitam vaše komentare. Neki od vas me kritikuju i traže da prestanem sa komentarisanjem i pisanjem. Hoće da se uradi nešto KONKRETNO. Recimo, da pozovem narod da ulicu. Da otpočnemo građanske proteste.

Moj stav o ulici i protestima se zna. Ulica je osnov demokratije. Podržavam proteste građamna. I bio sam na svim protestima od 1981.godine. To je bio moj lični protest protiv političkog totalitarizma. Bili su protesti u ovoj godini. Razni. Na vidovdanskom protestu za očuvanje Kosmeta bilo nas je svega 4.000 građana. Zašto nas nije bilo 400.000? Da li ste bili na protestu? Vi – lično? Zašto niste bili? Apel je potpisalo svega 20.000 ljudi. Rezoluciji svega 15.000 ljudi. Potpisao sam i Apel i Rezoluciju. I govorio sam na nekoliko tribina za Rezoluciju.

Zašto Apel i Rezoluciju nije potpisalo 1.000.000 ljudi? Da li ste potpisali Apel i Rezoluciju? Zašto niste potpisali? Čega se bojite? Godinama postoji moj konkretan Politički i Ekonomski program. Izneo sam predlog šta moramo da radimo da se spasimo. Zar to nije KONKRETNO? Odazvao sam se pozivu Dunđera i došao na satanak. Zar to nije KONKRETNO? Niko me više nije zvao. Nepozvan nigde ne idem.

Gospodin Ljubomir T. Grujić organizuje protest. Bio je sa svoja dva prijatelja kod mene. I ta dva prijatelja i ja smo se saglasili da nema smisla organizovati proteste na koje će da dođe 10-30 ljudi. To je trošenje energije nepoverljivog naroda. Ne vredi praviti proteste na kojima nema najmanje 15-20.000 građana. Ako početno nemamo toliko ljudi, mi smo promašili temu.

Nerealni smo i neodgovorni ljudi. To je moj stav. Budimo iskreni i otvoreni. To je uslov da živimo u skladu sa realnošću. Kada bih ja pozvao ljude na proteste danas, koliko bi ljudi izašlo? Ako moj rad prati 37.000 ljudi, da li bi izašlo 50 ljudi. Budimo iskreni. Da li biste vi izašli? Nemojte da gledate na druge. Šta biste lično vi uradili?

Da Vas podsetimo:  Samoodbrana i poslednji dani

I tu je glavni problem. Pošto sam vaspitan da budem realan, pošto sam poslovan čovek koji svakodnevno mora da donosi odluke na osnovu realnih procena tržiša, mišljenja sam da još nemamo KRITIČNE MASE koja treba da izvrši ISTORIJSKE PROMENE, koje će biti u interesu države i naroda. Nažalost, ali nemamo. U ovom trenutku. To je poražavajuća istina. Ko to ne prihvati, taj je politički diletant.

Silovati proteste radi protesta nije dobro. Moramo da radimo na buđenju i prosvećivanju naroda. To sam nazvao – NATAPANjE! Moramo da natamo da bi se pripremile istorijske promene. I to ne može preko noći i odjednom. Mora se raditi godinama, decenijama i ponekad čitav jedna vek. Recimo, srpski ustanak 1804.godine je počeo da se priprema sto godina ranije. I izbio je onda kada je dogorelo do nokata. Kada više narod nije imao izbora i kada je morao da ustane protiv odmetnutih krvnika dahija.

Šta je sa našim životima, pitaju oni koji ne razumeju istorijske tokove. Kad ćemo početi bolje da živimo, pitaju oni koji su zaraženi potrošačkom anticivilizacijom. Naši životi su utkani u 7527.godina srpske drevne istorije. Naši životi su slamka među drevnim istorijskim vihorima. To mora svako od nas da shvati. I da razume snagu volje, uverenja i žrtve naših predaka. Koji su se žrtvovali da bismo mi danas živeli u svojoj zemlji i govorili srpski jezik.

Razmišljate li kako je bilo generaciji Srba posle 1389.godine ili posle 1459.godine? Razmišljate li kako je bilo generaciji Srba porobljenih pod turskim ropstvom? Kako je bilo onima koji su podigli ustanak 1804 i 1815 godine? Kako je bilo onima koji su otišli u rat 1912 i vratili se 1918.godine? Ili onima koji su otišli 1941 i vratili se 1945.godine? Ili onima pod komunističkom diktaturom Velikog meštra sviju hulja?

Da Vas podsetimo:  Ubeđivanje već ubeđenih i ohrabrivanje dokazano hrabrih...

To su istorijske realnosti. I mi moramo da razmišljamo u okviru tih istorijskih realnosti. Njima moramo da se vratimo. U snazi naših predaka da pronađemo snagu za našu borbu. Nema apatije! Nema ravnodušnosti! Nema predaje! Moramo da se borimo! Zato što su to radili naši preci. Zato što to moramo i mi da radimo. Nemamo izbora! Borba za naš opstanak je naša istorijska nužnost. Borimo se za svoj život i život naše porodice. Borimo se za naše potomstvo. Isto onako kako su se borili naši preci. I svesno se žrtvovali za našu budućnost. Nemamo pravo na predaju! Nemamo pravo na kapitulaciju! Nemamo pravo da odustajemo. Nemamo pravo na apatiju i ravnodušnost! Kada ovo većina Srba shvati, onda možemo da se odbranimo. I da opstanemo.

Decenijama radim na tome da Srbi to shvate. Decenijama natapam. To je KONKRETNO što sam uradio. I što nastavljam dalje da radim. Ako ne znate sve ono što vam pišem i govorim, pa kako ćemo onda da se borimo? Ako ne znamo realno istorijsko stanje i naše mogućnosti, kako ćemo onda da spasimo državu i naciju? Znanje, znanje, gospodo drugovi! To je ono što moramo da imamo. A znanja – nemamo! Misle oni polutani da su se obrazovali na internetu. Nisu!

Znanje se dobija iz knjiga. Na internetu leže samo informacije. Politički diletanti uče sa interneta. Pored znanja moramo da obnovimo MORAL. I onda postajemo nepobedivi. Kada budemo branili ZAJEDNICU umesto sebe, onda smo na pravom putu. Sa koga smo odavno skrenuli. Moramo se vratiti našim drevnim izvorištima. Tu vodu sa srpskih vrela moramo da pijemo da se pročistimo i uzdignemo. Mi još nismo dotakli dno. Približavamo se dnu, ali nismo ga dotakli. Živimo u raspadu društva, namernom uništavanju države i biološkom istrebljenju Srba.

Da Vas podsetimo:  Ko igra za raju i zanemaruje logiku

Moja decenijska borba je da se suprostavim tom Zlu. Učim, prosvetljavam i budim ljude. Držim baklju visoko upaljenu. Prkosim! Osvetljavam! Zar to nije – KONKRETNO! Na ulice izlazimo kada budemo imali KRITIČNU MASU. Kada budemo znali da će na ulice da izađu stotine hiljada građana. Koji su spremni da se bore za svoju slobodu i svoje ljudsko dostojanstvo. Koji su spremni da se bore za svoje potomke. Ako to bude za mog života, iskreno ću se radovati.

Nastaviću da pomažem da tom putu našeg uspravljanja i uzdizanja. Ako to ne bude za mog života, nije zapelo zbog mene. Savest mi je čista. Držao sam baklju upaljenu! Uradio sam sve što sam mogao. Održavali smo vatre slobode. Koje će se jednom da upale i koje će da donesu Srbima slobodu. Naša pokoljenja će živeti u blagodetima osvojene slobode. Ta misao me ispunjava. Spokojnim čini. Moj rad KONKRETAN je imao smisla. ZA SPAS SRBIJE!

Branko Dragaš
dragas.biz

10 KOMENTARA

  1. Sta vam je ljudi, kakav Dragas. Pa taj vec 30 godina „natapa“ … ali natapa samo svoj dzep. Covek samo trazi gde moze da se ogrebe za neku vajdicu. Ne znam odakle pravo coveku koji je pomogao 5.oktobar da nam soli pamet.

  2. G. Dragaš, ta ne jedite se. Prvo, znate li šta je Danilo Kiš pisao o aktivistima? Drugo, kumulacija stresa nije dobra. Možete, na primer, povesti akciju da se zabrani pečenje dudovače od 55 stepeni, što je u Banatu masovna pojava. Prosto zabrinjava. Čemu to. Hajde da skupimo potpise da se ne peče jača od 40 stepeni. Pa da budemo kao sav normalan svet.

  3. Срби, ризикујте да вас води неко, па макар повредили свој его. Неки желе да буду поведени, неке иритира спремност појединих да буду вође. Овде се више не ради само о појединцу, већ и о појединцу и о колективу. Управу је господин Драгаш: Или ће се огромна маса као један свим срцем покренути да урла за своја права, или ћемо наставити истим путем. Ако протести шире масе не роде плодом, онда је време за драстичнији оперативнији корак. Матица и део неклонуле дијаспоре која није одустала од борбе за промену морају да се сложе, да изврше притисак. Велики део Србије кука са правом, али јој је кукњава већа него сама одлучност да стане за своје ја, потребан је неко ко ће народ повести. Када се већ неко појави, ко истинском жељом држављане Србије жели несебићно да поведе, они га демантују, негирају или игноришу, из разлога неповерења. Додатно сваки искрени вођа мора буквално да се намучи, да докаже своје честите намере, јер његови темељни аргументи нису довољни да докажу његову озбиљност и лојалност те је убрзо назван мегаломаном, макијавелистом и сл. Пошто се у нашем друштву тумарају манипулатори, лажови, лопови, који су и довели до тога, требало би таквима одузети под под ногама, нико то не чини. Кукавице владају масом. Изгубили смо из сваког вида узрок нашег незадовољства који је потребно угасити, а то иде пуним срцем и масом. Или престанимо Срби побогу више да кукамо и сложимо се већ једном, те вратимо себи достојанство или прихватимо стање како јесте и грцајмо али у тишини у пропалом систему. Као да свако мантра у себи дуго познату антисрпску молитву: Не дај Боже да се Срби сложе. Преузмите одговорност за заједничку побуну и престаните Срби критичари да удрате по онима, који желе да вам врате слободу, сами себи штетите. Време је за ризик, ако вам је стало да се у Србији стање промени, наши потомци ће нас клети вековима за нашу неодлучност и себичност. Није ни чудо што нам омладина резистује, што се противи свему, јер смо ми генерације пре њих сами за свеопшти распад криви због наше неодлучности и неодговорности, не свих али многих, колико вам год то брујало у ушима. Критиковања су безвредна, не фокусирамо се на заједничке циљеве, а то је огроман корак до решења. Шта урадити: Искључити мозак и постати маса, сједињена и самопоуздана, са једним и истим циљем. Или узмите ствар у своје руке како треба и не играјте се више са будућности ваших потомака или препустите глас нашим младима, да формирају своју и нашу будућност. Господине Драгашу, свако поштовање.

    • Срби, ризикујте да вас води неко, па макар повредили свој его.“
      Nije toliko reč o tome, da ljudi povrede svoj Ego, nego da onako, predškolski, vođeni, omoguće predvodniku da zadovolji svoj Ego. Treba i predvodnike razumeti: osim Ega, većinom ništa drugo i nemaju; to su uglavnom ljudi koji žive od visokog mišljenja o sebi. A ako je kod naroda nešto manja želja za „vođenjem“ nije to zbog nekakve političke zrelosti koju je u međuvremenu stekao, nego zbog cinizma.

      • Јесте, реч је о егу. Реч је о томе да Цинизам је генерално ваш проблем, тј. проблем јавности. Сами сте створили такав отежани оквир, сваки подухват у Србији је борба са ветрењачама. Ако већ један предводник није како би требао да буде, зашто не буде смењен новим, па ако је исти случај онда новим? Међу нама су појединци младе генерације, које марљиво раде, које знају за морал, ред, дисциплину, правду, који имају добре идеје. Није проблем ега предводника, јер народ одлучује сам ко ће га предводити, него чист его интелектуално нефлексибилних, а због таквих страдају жене, деца, поштени, сиромашни. Немојте ми солити памет, јер је исто тако задњи краљ француске завршио под гијотином, због ега, а завршио је кроз бесне руке народа и поготову кроз иницијативу предводника. Шта је са честитим људима свакидашњице, шта мислите били би они добри предвоници? Рећи ћу Вам где је проблем: Нико их неће прогласити за вође, иако имају чиста срца, због ега и замаглених очију и ума, никоме не падају деца на памет, која су извршила самоубиство због нераштимованог система и неспособних људи, одраслих који би морали бити одговорни и према себи, и према другима, а поготову према наследницима. Его је итекако у питању, индивидуализам, ново либерално доба, где свако кука над својом судбином, а живи само за себе, а систем функиционише само у колективу. Само бих да нагласим једно: Све је више убистава, самоубистава, разних других кривичних дела, а никога нема да штити слабије наиме, жене и децу, пошто би органи реда својим дејством требали изазвати природан страх међу криминалцима и деликвентима од кажњења, а нераде то. Сећате ли се, како сте ми поменули православље, када сам отворено изнео став о томе, да хоћу да срушим тај режим силом? Важи ли православље само селективно када су у питању лични погледи на ситуације које нису у складу са својим размишљањем или би требало се трудити следити га у свакој ситуацији? Ти људи се остављају на цедилу, православац има право да се брани, а друштво сублиминарно потискује право свакога да се брани па и насилно. Друштво кажњава дволичним моралом оне, који стају у одбрану својих и себе, тиме штитећи монструме, а тавима бих лично одрезао врат са криминалцима. Остали штите такве злотворе егом, јер се цинизам тај буди управо из тог ега, а его из неспособности многих. 20 година иста прича, више од шест милиона Срба је у матици, немојте ме убеђивати, да је шака владара моћнија од масе. Немојте ме убеђивати у цинизам, јер да је искреног самопоштовања, цинизам не би постојао, нити репетиција истих егомана неспособних да воде, у питању је детињасти вид ега, предшколски код многих. За мене је ствар јасна: Ја бих одабрао честитог, храброг верника, којих има међу нама, не бих себе поставио на чело, али пошто нико неће да подржи такве, већ ће их прогласити као егомане, стао бих лично иако бих радије био активиста који подржава отпор својим радом, пошто једино енергички и шамарима овај народ може повести, не због себе већ због збиља немоћних међу нама. Није нас Вучић убио у појам, већ наша неспособност и нефлексибилност. Знам како функционишу егомани нарцистички предводници, одлично их разумем од психофизиске манифестације па скоро до молекуларних у можданим ћелијама који проузрокују овај феномен истих да бих могао да напишем докторат о томе, пошто сам годинама ронио кроз студије и стручну литературу људске психе, тако да их одлично разумем. Такође ми је јасно, шта се дешава у главама незаштићених, остављени на цедилу, мајки које се боре за опстанак своје деце, силованих жена, претучених стараца, опљачкане деце за џепарац њихов, телесно слабије вршњаке, који трпе насиље снажнијих, бахатијих, јачих тиранина, знам шта се дешава у главама сиромашних очева, који немају да плате струју и боре се против притиска у глави, да би своју децу бранили од пропасти. И ја сам нарциста, егоман, тако ме је васпитало друштво Швајцарске неправдом, али држим себе колико толико под контролом, прем немам емпатију у нормалном облику, већ у когнитивном смислу. Осећам бол других на когнитивној основи, рациом. Умем да искључим саосећање, тако да одлично познајем нарцисте. Нисам циничар, јер знам из личних познаства људе, који су створени да буду моралне вође, лојални свом народу, са идејама, само за такве људе нема шансе због мањка озбиљности многих, неутралног и рационалног размишљања, због дволичног ега. Занемарљива је политичка спремност о којој причате која је у међувремену стечена, безкорисна, јер да постоји та политичка зрелост народ би себе схватио као кројача своје судбине, не би подлегла шаки манипулатора после 20 година. Не убеђујте ме, молим Вас, 26 ми је али нисам пао са крушке, како би то наш народ рекао. Коме је истинито стало до своје будућности, неће дозволити цинизму да га превлада и прећиће на методе у које досада није веровао, а тиме није покушао да их примени. Ти, о којима говорите, који живе од високог мишљења о себи, сиве себе на врху штита, јер га та маса храни својом подршком која држи тај штит на небесима, док корачањем гази слабија и нижа тела деце испод себе, гледајући у супериорност нарцисте док куну недостатак промене. Док сви гледамо у нарцисту и кунемо га, губимо шансе које крије хоризонт, људе тихе вође, који нас посматрају и машу главом. Све ми је једно, повукао бих се, не бих било шта да променим, само се сетим незаштићених, издатих: Деце, мајки, напаћених који лију сузе и повлаче се у себе, да ме та бол и неправда не поједе. Али кога брига, можда бих и требао да уживам у животу уређене земље и да гледам само на своје и себе, само што ме није брига за друге и што ме опсано нервира та неодговрност емпатичних драматичара, којима очигледно није стало да уче из својих грешака, пошто не гледају око себе него бирају једне те исте или допуштају да се бира један те исти. Какав цинизам, молим Вас?!

        • Нисам имао намеру да Вас увредим – далеко од тога. Говорио сам о цинизму који запажам међу људима а који се, сматрам, јавља као еманација горког искуства узалудности. Ви сте сјајан млади човек и то је разлог што сам свој коментар насловио на Вас, мада нисам морао. Много поздрава.

          • Опростите мој начин, претерао сам. Нисте ме увредили, увређује ме то, што апсолутно никаквог ефекта не постижем. Ваш коментар има смисла али сам приметио, да када се неко харизматичан појави, сви који иначе слежу раменима постају увређени, то ме нервира, Ви не. Ваш коментар је рационалан и са аргументативном тежином, слажем се са Вама. Небитно је на крају крајева моје мишљење и мени, јер губим узалудно време. Ја лично себе не сматрам ништа посебним, посебни су ми корени, посебна је та част што сам живео међу најдивнијим људима целог света у својој родној земљи. Нисам ни посебно интелигентан али познајем и западни систем, менталитет и начин живота, као и земље Србије, коју видим као земљу у којој сам се родио, а нажалост нисам. Имам решења, које су негде у хаосу мог ума, стекао их кроз анализе швајцарског система, њихових држављана, економије и наших проблема. Проблем је у томе, што имам само те идеје и жељу, истинску жељу да растерам мрак који је прогутао мој народ, Ваш народ, наш. Нисте ме увредили, најискреније, вређа ме чекање многих, вређа ме то, што нема иницијативе, вређа ме што покушавам да направим кораке у здрав правац, у изврешењу идеја, па и неморају да буду извршене, можда је потребно поново да размислим, да оптимишем, али сам не могу, немам те капацитете, потрбени су ми стручњаци, патриоте, договори, заједничке снаге. Ви сте само обогатили моје размишљања, а ја се искрено дубоко стидим мог бурног одговора. Превише смо лењи, разумем, депресија, безнађе, и мени је стало, зато се трудим, само ово још није максимум. Срећа суграђана је идеал који стоји иза моје сопствене среће, из разлога што зависите од околине у којој живите. Академик Владета Јеротић нам је за живота оставио кључ наше слободе. Ако не помогнем коренима своје домовине, угинућу и ја, и Вучић, и Брнабић, а они то тешко схватају. Зато није потребан висок ику, да би то некоме синуло. Нисте, госп. Питагора, ја имам велико поштовање према Вама, иако сам управо тим срамним коментаром нажалост учинио супротно. Волео бих подршку, јер мислим да могу да допринесем, али не сам, далеко сам од генијалне интелигенције. Сам сам немоћан, као Ви, као и врв. велики део поштованих коментатора овде. Читам сјајне коментаре мудрих, паметних, али пре свега интелигентних људи, међу којима се и Ви налазите. Склопити то у мозаик, скупити те људе на једном месту, мислим да би се могућности отвориле, још да прикупимо младе сјајне умове, дало би се шта створити, у то сам апс. сигуран. Наша моћ илити моћ Србије лежи у бистрим главама, замислите какав би био ефекат симфоније мудрих партиципијената, када би сте скупили све те озбиљне идеје, које требамо склопити у једну слику. Мислим да би се врата могућности отворила. Потребна је велика доза дисциплине и озбиљности, да би такав пројекат родио плодом, а како да знамо, ако не покушамо. Влада је скуп трња, који се боде међусобно док расте, да се сви спустимо на њихов ниво није разумно, нема смисла. Мора нешто настати поред Владе Србије, паралелна невладина институција за почетак, која ће себи дати задатак да спашава овај народ у питањима, у којима влада иначе није успешна, па и нас. Потребни су планови, не препирке, састанци, не цинизам, слога, не надмудривања, а то мислим да би било почетак решења. Можда сам и луд, опростите овај изражај, што овако размишљам, али мислим да нас све може повести напред и само напред. Вама свако поштовање и моје искрено извињење за неприкладно понашање, опростите још једном. Пуно поздрава.

  4. Протести сами по себи никад ништа нису променили. Ако јесу, они су били само декор за пуч, који се спроводи иза завесе, и који се врши конкретним полугама силе и/или притиска (војска, полиција, тајне службе, дипломатски притисци и уцене итд). Пропорционално становништву, ми смо у априлу прошле године имали више демонстраната на улицама него Египат кад је пао Мубарак, а Вучића нису ни загребали. Мубарака нису срушили демонстранти, него Амери, иза завесе, јер је постао препрека њиховој политици изолације Ирана. Јељцина нису срушиле демонстрације (којих није ни било), него унутрашњи пуч у власти вођен од стране здравог војно-обавештајног језгра, какво Србија више нема. Милошевића нису… Јануковића нису… итд итд. Србија је осакаћена, нема чиме да се брани од издајничке власти. Чак и ако би два милиона сутра изашло на улице, само би променили шминку. Масовни протести праћени конкретним средствима принуде, као што је масовна грађанска непослушност (блокада саобраћаја, институција власти, неодлажење на посао, неплаћање рачуна, бојкот контролисаних медија итд), имали би снагу да донесу промене, ако би испоставили конкретне захтеве, пре свега промену изборног закона, самосталности медија и судства. Треба дати људима да омиришу да имају снагу да промене ствари. Голи протести су до сад радили само кад је то било на њихову штету.

    • Dobro napisan i realan tekst, koji realno prikazuje kako se trosi volja naroda a protest vode diletanti. Diletanti bez ideje. VAZNA JE IDEJA. IDEJA OKUPLJA LJUDE. Potom dolazi realizacija ideje.

      • Тачно, само до ефективне реализације ретко када долази. Ту све стаје, на томе се идеје у Србији завршавају. Идеја је пуно, спремности да се спроведу, бојим се, jako мало. Око тих идеја се посвађамо, не идемо до краја.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime