Agencija za borbu protiv korupcije ni posle godinu dana nije okončala vanrednu kontrolu imovine svih 14 državnih i lokalnih funkcionera. Protiv Siniše Malog krivični postupak je obustavljen uplatom od 200.000 dinara u humanitarne svrhe, uz obrazloženje da je u međuvreenu imovinu prijavio. Dogovore s tužilaštvom napravili su i Stevan Dželatović i Sead Ljajić. Provera imovine bivšeg predsednika Tomislava Nikolića, poslanika Čedomira Jovanovića i direktora beogradskog aerodroma Saše Vlaisavljevića još nije dobila epilog.
Krajem oktobra prošle godine Agencija za borbu protiv korupcije saopštila je da je pokrenula postupak vanredne kontrole imovine protiv 14 funkcionera, a na spisku su se našli visoki državni zvaničnici, direktori javnih i državnih preduzeća, kao i lokalni funkcioneri. Kako je tada rečeno, neplanirana provera imovine pokreće se kada postoje „relevantne informacije i podaci koji ukazuju da postoje nesaglasnosti u prijavljenom i realnom stanju imovine i prihoda“ određenog funkcionera.
Mada je od saopštenja Agencije prošlo već godinu dana, okončano je samo sedam postupaka i to blagim ili gotovo nikakvim kaznama. Novinari Insajdera su tražili od tog antikorupcijskog tela konkretne podatke o rezultatima vanredne kontrole imovine za svakog od ukupno 14 funkcionera. Umesto traženih podataka dostavljene su nam, međutim, samo informacije dokle su stigli postupci pred nadležnim institucijama.
Krivične prijave „izbrisali“ uplatama u humanitarne svrhe
Prethodnih godina javnost je najviše zainteresovao slučaj bivšeg gradonačelnika i aktuelnog ministra finansija Siniše Malog, koji se pred Prvim osnovnim tužilaštvom u Beogradu sumnjičio za neprijavljivanje imovine i davanje lažnih podataka o imovini. Međutim, kako su Insajderu rekli u Tužilaštvu, postupak je obustavljen, nakon što je Mali uplatio 200.000 dinara u humanitarne svrhe.
Uplata od 200.000 dinara određena je na osnovu instituta odlaganja krivičnog gonjenja. Naime, javni tužilac ima ovlašćenje da po svojoj oceni ne pokrene krivični postupak protiv osumnjičenog, ukoliko ispuni jednu ili više zakonom propisanih mera čije ispunjenje mu je tužilac naložio.Ova mera je ograničena na postupke za krivična dela za koja je zakonom propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina. Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije predviđa kaznu zatvora od šest meseci do pet godina za funkcionera koji ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lažne podatke o imovini, u nameri da prikrije podatke o imovini. Budući da je Mali naknadno prijavio imovinu, primenjen je insitut odlaganja krivičnog gonjenja.
„Agencija za borbu protiv korupcije nam je 27. septembra 2017. i 31. avgusta 2018. dostavila izveštaje, koje smo tretirali kao krivičnu prijavu. Ali, kako su zaključno sa poslednjim izveštajem Agencije, sva imovina i prihodi tog javnog funkcionera bili prijavljeni, prema istom je primenjen Institut odloženog krivičnog gonjenja. Osumnjičeni je bio u obavezi da uplati 200.000 dinara u humanitarne svrhe“, piše u odgovoru Prvog osnovnog tužilaštva.
Prethodno se imovinom Siniše Malog bavilo i Više javno tužilaštvo, a na osnovu izveštaja koji mu je prosledila Agencija za borbu protiv korupcije. Kako je objavio sajt Pištaljka, u izveštaju Agencije bilo je navedeno da je banka posumnjala u pranje novca zbog jedne transakcije sa Britanskih Devičanskih Ostrva na račun Siniše Malog i još tri koje uključuju državljane Rusije i Kazahstana.
Isti portal pisao je i da je Mali u januaru 2016. Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio čak 29 nekretnina, od kojih se samo dve – garaža i petosoban stan – vode na njegovo ime. U Izveštaju je Agencija navela da je na osnovu podataka poreske uprave utvrđeno da je bivši gradonačelnik Beograda primao novac „iz i van radnog odnosa“ od firmi interesno povezanih sa biznismenom Petrom Matićem, suvlasnikom kompanije MPC Holding.
Međutim, Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da nema dokaza da je Mali počinio krivično delo iz njihove nadležnosti. Informacije na osnovu kojih je predistražnih radnji donelo ovakvu odluku, Više javno tužilaštvo već mesecima odbija da dostavi novinarima Insajdera. Umesto da nam dostavi tražene podatke po rešenju Poverenika, Više javno tužilaštvo je iniciralo pokretanje upravnog spora sa zahtevom da se poništi rešenje poverenika.
Postupak obustavljen i protiv Stevana Dželatovića
Krivični postupak obustavljen je u oktobru ove godine i u slučaju Stevana Dželatovića, nekadašnjeg direktora JP za podzemnu eksploataciju uglja. Kako piše u odgovoru Osnovnog javnog tužilaštva u Despotovcu, protiv Dželatovića se vodio postupak za krivično delo neprijavljivanja i davanja lažnih podataka o imovini. I u njegovom slučaju je primenjen institut odlaganja krivičnog gonjenja.
„Prijava je odbačena nakon što je Stevan Dželatović dostavio dokaz Tužilaštvu o uplati 250.000 dinara u korist računa za oportunitet“, navode u Osnovnom javnom tužilaštvu u Despotovcu.
Dželatović je, inače, bio hapšen u aprilu prošle godine, jer je, kako je tada saopšteno, tražio i primio mito od 30.000 evra od Vidojka Morarevića, čijem je ocu „Resavica“ dugovala 300.000 evra. Dežalatović se potom nagodio sa Tužilaštvom za organizovani kriminal i pred Specijalnim sudom je u avgustu 2017. osuđen na kaznu od dve i po godine zatvora i novčanu kaznu od oko 6,2 miliona dinara.
Institut odloženog krivičnog gonjenja primenjen je i u slučaju Seada Ljajića, direktora Ekonomsko – trgovinske škole iz Novog Pazara. Protiv njega je Osnovno javno tužilaštvo u tom gradu odbacilo krivičnu prijavu, koju je podnela Agencija zbog neprijavljivanje imovine ili davanja lažnih podataka o imovini. Kako je Insajderu rečeno u nadležnom tužilaštvu, Ljajić je bio u obavezi da uplati svega 50.000 dinara „u humanitarne svrhe na ime Vlade Srbije“.
On je inače i jedini funkcioner protiv koga je Agencija dva puta donosila preporuku za razrešenje sa javne funkcije. Prvi put to se dogodilo u oktobru 2016, jer je zaposlio sina i ćerku predsednika školskog odbora, a drugi ove godine u septembru, jer je, kako se navodi u Rešenju Agencije zaposlio svoju rođaku. Uprkos preporukama, Ljajić do danas nije smenjen sa funkcije direktora Ekonomsko – trgovinske škole u Novom Pazaru.
Finansiranje crkve i jahta na Visu
Sa druge strane, Agencija do danas nije utvrdila kako je tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić finansirao izgradnju crkve u Bajčetini. U odgovoru koji nam je dostavljen, navodi se da je postupak kontrole njegove imovine u toku.
Agencija je u maju prošle godine u odgovoru Insajderu istakla da će izgradnja crkve u Bajčetini biti predmet provera koje se vrše u slučaju Nikolića. Prilikom polaganja kamena temeljca za ovu crkvu 2013, on je rekao da će crkvu izgraditi „sopstvenim sredstvima“. Tokom više od tri godine gradnje, mediji su samo nagađali koliko koštaju radovi, pa se moglo pročitati da će Hram svetog Dimitrija biti podignut za milion evra, a da samo oslikavanje freski košta 350.000 evra.
I dalje je nejasno zašto nije okončana provera imovine poslanika Čedomira Jovanovića, koja je pokrenuta nakon pisanja hrvatskih medija u oktobru prošle godine da je na ostrvu Vis zaplenjena njegova jahta. Tada je objavljeno da je Lučka kapetanija zabranila plovidbu jahti Jovanovića, kao i da je pretresena i stavljena pod inspekcijski nadzor. Kako su objavili hrvatski mediji, na jahti nije bio predsednik LDP, već glumačka ekipa filma „Mama Mia“.
Ova vest za javnost je bila iznenađenje, jer Jovanović Agenciji za borbu protiv korupcije nije prijavio da u svom vlasništvu ima jahtu.
On je za tamošnje medije naveo da o istrazi u Hrvatskoj ne zna ništa, kao i da ga je filmska ekipa zamolila da na njegovom plovilu snime neke scene, dok je za Insajder naveo da to nije istina, te da jedva čeka da te navode proveri Agencija za borbu protiv korupcije.
Na spisku funkcionera čija se imovina i dalje proverava je i Saša Vlaisavljević, direktor Aerodroma Nikola Tesla. Vanredna kontrola nije završena ni u slučajevima Đure Đurovića, bivšeg direktora Visoke poslovne škole u Beogradu, Vladimira Jelića, člana Gradskog veća Novi Sad, Aleksandre Tomić, sudije Osnovnog suda u Surdulici, i Marka Jankovića, bivšeg direktora JKP Parking servis Niš.
Izvor: Insajder
