Proždiranje države – partija je dovoljna

1
731
Foto: printscreen (pistaljka.rs)

Šta nam govori razvoj afere „Krušik“? SNS, da bi opstala na vlasti, neprestano mora da se širi. Tako proždire državu na kojoj uspešno parazitira već sedam godina, piše sociolog Dario Hajrić u autorskom tekstu za DW.

Gde tačno u Srbiji prestaje stranka a počinju državne institucije?

Većina građana će, prezasićena viškom svakodnevice, slegnuti ramenima i reći da ih se to ne tiče. Pa ipak, kao što veli stara fraza, to što se oni ne bave politikom ne znači da se politika ne bavi njima.

Bukteća afera „Krušik“ je ilustrativan primer brisanja granica između partije i države. Kao što su pisali BIRN, NIN, Vreme, N1, Danas i ostatak nezavisnih medija, privatni izvoznik GIM kupovao je od tog državnog preduzeća oružje ispod cene i zahvaljujući tome ostvarivao ogromnu dobit, dok je sam „Krušik“ zbog dugova završio blokiranih računa.

Taj tranzicioni scenario smo već gledali nebrojeno puta i znamo da vodi upropašćavanju profitabilnog preduzeća i izbacivanju radnika na ulicu. Ali ovoga puta igru je poremetio uzbunjivač Aleksandar Obradović, obavestivši javnost o malverzacijama.

Umesto da njegovi navodi budu istraženi zbog osnovane sumnje da je posredi teška korupcija, Obradović je uhapšen i već gotovo tri meseca se nalazi u pritvoru kako tobože ne bi uticao na svedoke. Iako je dva puta podnosio zahtev za ukidanje pritvora, sud te zahteve nije ni razmatrao.

Ponašanje tužilaštva koje ignoriše Zakon o zaštiti uzbunjivača i bira da njega tretira kao krivca, te suda koji bez osnova drži čoveka u pritvoru, nisu posledica tunjave birokratije nego odraz institucija svedenih na produženu ruku režima.

Njihovi postupci u ovom slučaju u potpunosti reflektuju poziciju predsednika republike koji dripački naziva uzbunjivača Obradovića „mučenikom“ i „nesrećnikom“, podmećući mu bez ikakvog dokaza da je imao lični interes u otkrivanju te afere i da je počinio – citirajmo to veleumlje – „itekakva krivična dela“.

Da Vas podsetimo:  Neki opozicionari na RTS-u bili četiri puta više od mene

Tužilaštvo za organizovani kriminal je pod pritiskom javnosti konačno rešilo da istražuje istinska „itekakva krivična dela“ – doduše, punih godinu dana otkako je BIRN prvi put pisao o tome da Branko Stefanović, otac ministra policije, posreduje između privatne firme GIM i Saudijaca u kupovini oružja. Punih mesec dana otkako je uzbunjivač uhapšen nakon što je slučaj ponovo postao aktuelan zahvaljujući pisanju portala „Arms Watch“.

Rezultata istrage VBA i BIA – ako se ona uopšte vodi – još uvek nema. Nema uhapšenih. Tačno nula građana je zadržano u pritvoru da ne bi ometalo istragu, ponovilo delo ili uticalo na svedoke. Oglasila se jedino Agencija za borbu protiv korupcije, utvrdivši ono što je niko nije pitao: da Stefanović senior nije vlasnik ni suvlasnik GIM-a, niti da u njemu radi, kao što se omaklo predsedniku Vučiću.

Kako smo došli u situaciju da stranka na vlasti usisa u sebe i državne i nezavisne institucije, faktički ih svodeći na svoje drvene advokate i saučesnike? Razloga je mnogo, ali jedan od ređe pominjanih leži u samoj strukturi Srpske napredne stranke, koja sve više podseća na piramidalne šeme Jezde i Dafine iz devedesetih.

Kao i sve piramidalne šeme, i ova eksploatiše ljude na nižim hijerarhijskim stepenicama da bi profitirali oni na višim. Stranačka sitnarija dobija uhlebljenje lepljenjem plakata i dovlačenjem novih ljudi, bilo kao „sigurnih glasova“ ili u vidu statista na stranačkim skupovima.

Krupniji primerci grade karijeru finansirajući stranku, a državne institucije i preduzeća im služe kao resursi za eksploataciju, bilo da se to radi indirektno, kroz raspisivanje nameštenih tendera i dodelu budžetskog novca režimskoj klijenteli, ili direktno, ispumpavanjem novca kroz nameštanje cena kao što je slučaj s „Krušikom“. Onaj ko nema uspeha u ispunjavanju kvota, bilo da je reč o prikupljanju glasova ili o punjenju kase, biva zamenjen.

Da Vas podsetimo:  Deca, roboti, dronovi, toalet papir...

Stranka zato neprestano mora da se širi, i u tom širenju postepeno proždire državu na kojoj uspešno parazitira već sedam godina.

Sada se već nalazimo u tački u kojoj ona u svojim rukama drži republičku vladu, skupštinu, funkciju predsednika, pokrajinsku vladu, državni budžet, sve lokalne skupštine osim jednog grada i par opština, vojsku, policiju, BIA, VBA i sve ostale skraćenice koje nose oružje, sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, a po svoj prilici i tužilaštvo. U takvoj situaciji, korupcija i klijentelizam više nisu odstupanje od sistema nego jedini logičan ishod.

Stvarno iznenađenje u slučaju „Krušika“ bi zapravo bilo to da je umesto Obradovića na saslušanje privedeno rukovodstvo „Krušika“ i dileri oružja iz GIM, jer bi to značilo da su institucije nezavisne. Umesto toga, postupile su upravo onako kako se moglo i očekivati: kao produžene ruke SNS.

U pervertiranom smislu, to jedino i ima logike: SNS je porasla do te mere da je postala sistem umesto sistema, a država je svedena na ispraznu formu, puku kulisu za samovlašće režimskog plemstva. Institucije samo služe nove gospodare.

Piramidalne šeme se ruše same od sebe kada im ponestane ljudi koje bi ugrađivali u dno piramide i profitirali od njih. Kada padaju, padaju naglo. Isto je i sa autoritarnim vođama. Srpska napredna stranka se postepeno bliži momentu u kom više neće imati prostora za širenje jer je već uspela da podredi sebi gotovo sve državne mehanizme.

Kada se to desi, ostaće joj još jedino da se okrene proždiranju same sebe. To ne znači da treba da sedimo i skrštenih ruku čekamo samouništenje, nego da već sada počnemo da se pripremamo da sprečimo da sadašnjeg Jezdu ne zameni nova Dafina.

Da Vas podsetimo:  Država od porodica palih boraca traži kiriju za stanove koje su im izgradili Japanci
Dario Hajrić
Izvor: DW

1 KOMENTAR

  1. Када болесник на власти поједе сам себе срушиће се и пирамида лопова и јајара коју је привукао – нажалост не раније јер га одржавају спољни интереси који су га и довели на власт.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime