Prvi srpski ustanak bio je u Banatu, a ne u Šumadiji

1
2159

svetacNikada nama u Banatu i Vršcu neće biti jasno zašto zvanična Srbija neće da prizna istorijsku činjenicu da se Prvi srpski ustanak protiv Turaka desio 1594. godine na našim prostorima, pod vođstvom Vladike Teodora (kasnije Sveti Teodor Vršački), a ne 1804. u Orašcu.

Ne sporimo mi ni velikog vožda Karađorđa, niti ustanike, niti činjenicu da je iskra, zapaljena u Šumadiji, potpalila plamen slobodarskih težnji u svim srpskim zemljama. Ali, zašto istorija Srbije ne priznaje istoriju Srba u Banatu? Zašto ne priznaje veličinu banatskih junaka, vladike Teodora Nestorovića i branitelja Vršca Janka Lugošana Halabure?

Vršački Vladika Teodor Nestorović, pod barjakom sa izvezenim likom Svetoga Save, poveo je 1594. godine banatske Srbe u prvi veliki srpski ustanak protiv Turaka. Prema poznatim istorijskim podacima Vršac je bio centar pobunjenika, a Vladika moralni i duhovni pastir svoga naroda.

Ustanak Srba u Banatu bio je masovan. Četiri puta su ustanici u velikim bitkama pobeđivali Turke. Sva veća mesta u Banatu, sem Temišvara, nalazila su se u rukama ustanika. Kako je ta buna izgledala govore stihovi jedne od narodnih pesama iz tog vremena:

“Sva se butum zemlja pobunila,
Šest stotina podiglo se sela,
Svak’ na cara pušku podigao!“

Banatski ustanak silno je odjeknuo i među Turcima i u hrišćanskom svetu. Na dvoru austrijskog cara Rudolfa Drugog govorilo se o pobedama banatskih Srba, a nemački, francuski i italijanski hroničari pisali su o pokretu Srba u Banatu. Ustanak se suštinski oslanjao na Erdelj, čiji je zapovednik podsticao bunu.

Reakcija Osmanlija na ustanak u Banatu bila je surova

Turski vojskovođa Sinan Paša zatražio je da se iz Damaska donese zeleni Muhamedov barjak kako bi ga suprotstavio srpskom svetitelju. A da bi potpuno uništio srpski nacionalni i verski zanos, doneo je iz manastira Mileševe mošti Svetog Save i spalio ih u Beogradu.

U odlučujućoj bici kod Bečkereka, jula 1594. godine, borilo se 4.300 ustanika protiv 36.000 Turaka. Hroničari su zabeležili da su Srbe, pored ratne sreće, napustili i saveznici iz Erdelja. Sve što je tokom proleća osvojeno, do jeseni je izgubljeno, a narod se opet našao u zbegovima.

Jedna četa ustanika, pod vođstvom Janka Lugošana Halabure, opsedala je Vršačku kulu u kojoj se nalazila turska posada. Arslan beg, zapovednik tvrđave, izazvao je Halaburu na dvoboj. U tom dvoboju Janko mu je odrubio glavu. Dvojica megdandžija su u ličnom obračunu spasli puno života svojih vojnika, što njihove istorijske uloge čini još značajnijim.

Jankova pobeda nije mnogo promenila situaciju, jer je uskoro pod Vršac stigao Hasan paša. Branioci Vršca su se povuku i ponovo prepustili tvrđavu Turcima, a Janko Halabura je nekoliko dana kasnije pogine u bitci kod sela Parta.

Turci nisu želeli da vladaju pustom, a plodnom zemljom pa su objavili pomilovanje za one koji se vrate i pokorno žive. I Vladika se, zbog naroda, vratio u Vršac, ali je po nalogu temišvarskog beglerbega uhvaćen i kažnjen jednom od najstrašnijih smrti, dranjem kože “na meh”.
Vladika Teodor Nestorović i Janko Halabura Vršcu nisu zaboravljeni

janko_halabura
Janko Halabura

Godine 1994. na inicijativu tada episkopa Banatskog, kasnije episkopa Žičkog Hrizostoma, kalendaru Srpske pravoslavne crkve prinet je sSveštenomučenik Teodor Vršački. Tim činom je obnovljeno istorijsko pamćenje, a Vršac je povratio epitet važne varoši. Na predlog vladike Nikanora, centralni Gradski trg od 2009. godine nosi ime Svetog Teodora Vršačkog.

Pobeda Janka Halabure svoje mesto dobila je i u grbu Vršca. Grb grada Vršca po prvi put se u današnjem obliku pojavio na Tržišnoj povelji koju je Vršcu 1804. godine podario austrijski car Franja Drugi za izuzetne ratne i mirnodopske zasluge, a posle ujedinjenja dveju zasebnih vršačkih opština, srpske i nemačke, 1795. godine. Uzor za Grb najverovatnije je bio pečatnjak nemačke opštine, odnosno Suda tržišta Vršac iz 1777. godine koji se čuva u Gradskom muzeju.

Na Vršačkom bregu jedan potez nazvan je Turska glava. Nekada je tu postojao spomenik Janku Lugošanu Halaburi, ali smo zbog nemara ostali bez njega. I jedna gradska ulica nosi ime Janka Halabure. Aprila 2013. godine, na platou ispod Vršačke kule, svečano je otkrivena spomen ploča Janku Lugošanu Halaburi. Spomen ploča je postavljena zahvaljujući projektu Zavičajnog udruženja Tara,. Realizaciju ovog projekta podržao je Sekretarijat za kulturu i informisanje Autonomne pokrajine Vojvodine, a punu podršku dalo Društvo srpskih domaćina iz Vršca.

eVršac.rs

1 KOMENTAR

  1. Ustanak Srba u Banatu bio je najveći u celoj Evropi, do Prvog srpskog ustanka. Nije jasno zbog čega se često previđa taj veliki događaj, koji je istorijski veoma dobro dokumentovan.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime