Izjava Maje Gojković, koja, zahvaljujući čudovišnoj političkoj aritmetici, već više od godinu dana predsedava Narodnom skupštinom, da se po „nepisanom pravilu“ lokalni izbori održani šest meseci pre roka smatraju redovnim, silno je nasekirala Sašu Paunovića, kadra Demokratske stranke (štaviše, ministra državne uprave i lokalne samouprave Vlade u senci DS-a). Paunović je pravoj ministarki državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički, inače još jednom političkom biseru prvog reda, javno postavio pitanje – kada je to tačno odlučeno da se umesto Ustava Srbije primenjuju „nepisana pravila“ o kojima priča predsednica Skupštine.
„Nema napretka u Srbiji, ni boljeg života za građane, sve dok se umesto primene Ustava i zakona silom vlasti primenjuju partijska nepisana pravila“, kao bajagi oštro poručuje Paunović svom parnjaku u kabinetu Aleksandra Vučića.
Vala je stvarno dirljivo to kako kadrovi „demokrata“ poštuju Ustav, još od kako su ga otkrili negde prekjuče. Dok su sami bili na vlasti, nikada nisu dozvoljavali da ih sitnice poput ustavnih odredbi ometaju u sprovođenju njihovih nakaradnih „nepisanih pravila“, bilo da su se ona odnosila na preambulom zaštićeno Kosovo i Metohiju, ili na raspisivanje predsedničkih izbora, ili na samostalnost pravosuđa, ili na išta što suštinski obezbeđuje opstanak države Srbije u svojoj celovitosti i istorijskoj opravdanosti. Sada im, kao, jako smeta kada njihovi „napredni“ naslednici, sa svojim jednako nakaznim „nepisanim pravilima“, nastavljaju njihovim stopama i prosto gaze po najvišem pravnom aktu Srbije.
Mada, ne smeta im baš svaki put. Kada, recimo, Vučić i njegovi poslušnici krše Ustav i čine najpogubniju veleizdaju sramotnim „briselskim dogovorima“ sa Prištinom, tada se vrle „demokrate“ ne oglašavaju. To im ne bode oči. Zato što bi, da su oni na vlasti, radili to isto. Kao što bi i Vučić, da je rukovodio državom pre šest godina, takođe uvodio Euleks na Kosmet i pristajao na sumanute rezolucije koje pregovore o južnoj pokrajini izmeštaju iz Ujedinjenih nacija i guraju pod okrilje Evropske unije.
Nema razlika između njihovih politika. Svi međusobni sukobi SNS-a i DS-a vode se samo oko kadrovskih pitanja, odnosno, oko toga ko će zauzimati koji položaj radi lične ili stranačke koristi, a ne da bi uradio nešto na dobrobit države i naroda.
Uostalom, ima li većeg dokaza za to koliko je naopaka naša politička pozornica, od toga da se „ministar u senci“ Bojana Pajtića javnim protestnim pismom obraća Kori Udovički? Poslednji put kada su se Pajtić i Udovički nalazili u istoj rečenici, imali smo aferu Bodrum. Da podsetimo Paunovića, to je ono kada je Bojan Pajtić svesno i masno lagao upravo u Narodnoj skupštini, ne bi li Kori Udovički postala guvernerka Narodne banke. Za to, Bojan Pajtić nikada nije odgovarao (kao što nije ni Kori Udovički, koju je Aleksandar Vučić još nagradio za svu štetu koju je nanela Srbiji tako što ju je postavio za ministarku).
A laganje u Skupštini je, Paunoviću, takođe protivustavno. I još je suprotno „nepisanim pravilima“ pristojnog ponašanja.
Miodrag Zarković
Fond strateške kulture
