Pusto, sve je pusto, sve pusto osta…

0
715

hrvatska-vojska-stroj-1Tri puta sam jutros čitao vest u novinama, i – nisam mogao da verujem svojim očima! Na vojnoj paradi u Zagrebu, koja će biti organizovana povodom 20 godina „Oluje“ učestvovaće vojnici stranih zemalja!

Ne piše kojih, ali, shodno logici, verovatno onih koje su odbile da učestvuju na paradi u Moskvi povodom 70 godina pobede nad fašizmom.
Ne piše u vesti ni da li će na paradu biti pozvana Srbija. Ne bi me to začudilo. Prvo poziv, a onda pritisci, uslovljavanje otvaranja poglavlja učešćem na paradi, recimo. Zatim i jasna poruka sa zapada – parada u Zagrebu nema alternativu! Zašto da ne, nije da nismo navikli na slične događaje…

Šalu na stranu…

Ne piše u novinama ni šta će učesnici vojne parade u Zagrebu, hrvatska, a i vojske stranih zemalja koje će im se pridružiti, slaviti. Da li hiljade ubijenih Srba, ili desetine hiljada proteranih? Da li kolone traktora i zaprežnih kola bombardovanih sa kopna i iz vazduha ili uplakana lica one nesrećne dečice, zatrpana zavežljajima… Da li unezverene starice, ili nesrećne starce kako izglasa kukaju onog 5. avgusta 1995. bežeći pred hrvatskom vojskom? Da li će slaviti one koji su uspeli da pobegnu, ili one koji su ostali pa zaklani po svojim dvorištima… Zaista, veliki broj razloga za slavlje!

To da će parada, sa učešćem stranih vojnika biti dobro organizovana, ne sumnjam. U Zagrebu bar imaju iskustva sa dočecima sa cvećem u rukama…

Čudi me i da u Zagrebu, sad, pre nekoliko dana, nije organizovana i proslava povodom Kozare, recimo… Povod – sličan. A i na Kozari je, uz domaću, učestvovala i strana vojska, istina, na Kozari je bilo malo više stranih vojnika, a malo manje savetnika, u „Oluji“ je bilo obrnuto… I, još jedna razlika… Sećam se dobro filma „Kozara“, gledao sam ga u sali osnovne škole u mom selu, sedamdeset i neke, u njemu su Bata Živojinović i ono detence, ako se ne varam, preživeli u onoj zemunici, u „Oluji“ je malo ko bio te sreće…

Da Vas podsetimo:  Pismo u Zagreb

Ja ću 5. avgusta zapaliti sveću onim nesrećnicima iz kolone… Mnogo sam dana proveo sa njima, sa olovkom u ruci u godinama pre „Oluje“, od Benkovca do Obrovca, od Knina do Drniša, od Biljana Gornjih do Biljana Donjih, i, pamtim mnogo dobrih ljudi koji su branili svoje.

Nekih se sećam i iz godina posle „Oluje“, jadnih, bednih, poniženih, razbacanih po barakama izbegličkih centara. Sećam se njihove tuge, žala za zavičajem, njihovih usahlih očiju bez nade, uvek punih suza. Sećam se hodnika baraka, prepunih zavežljaja, prnja, spremnih kao da će odmah nekud krenuti, a, u stvari, nisu išli nikuda, tu su ostajali i umirali.

I, mnogo smo se prema njima i mi ovde ogrešili… Nije da im nismo mogli dati više, ako ne hleba, onda barem utehe, mogli smo im pružiti koju reč, malo nade, makar i lažne.. I zato je 5. avgust prilika da ih se setimo, da mrtve zamolimo za oproštaj.

A meni će glavom, dok sam živ, zvoniti glas jednog od onih nesrećnika koji sam slušao u hodniku barake u Šljivovici iznad Užica… Glas koji je ječao iza zatvorenih vrata:

– Pusto, sve je pusto, sve pusto osta…

I, sećaću se mog kolege, sada pokojnog Tmuše, kako u toj istoj baraci sedi sa jednim starcem iz Like… Sede njih dvojica i plaču… Kaplju suze po zavežljajima i novinarskoj beležnici…

Posle je baraka u Šljivovici izgorela, jaukao je vetar danima kroz nagorele rogove i grede… Stanovici izbegličke barake? Neki su u Kanadi, Australiji, Americi… Većina gore, na groblju iznad Čajetine, ispod krstača pocrnelih od vetra, kiše i sunca…

I, nema tu razloga za proslavu, Bog mi svedok…

Da Vas podsetimo:  Šta bi Hrvati hteli?

Zoran Šaponjić

KM Novine / izvor: http://iskra.co

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime