U Srbiji su na početku 20 veka delovala viteška društva Dušana Silnog i Sokoli. Dok su dušanovci bili nacionalno opredelјeni, sokoli su bili pristalice sveslavenstva. U svakodnevnom životu to se nije mnogo osećalo. U Sabornoj crkvi u Beogradu 12. juna 1897. osveštena je zastava Dušana Silnog. Osvećenje zastave obavio je Mitropolit Mihajlo uz prisustvo kralјa Aleksandra Obrenovića, kralјice majke Natalije i članova vlade. Bila su prisutna izaslanstva iz Hrvatske, Rusije, Češke, Bugarske, Dalmacije i Srbi iz Vojvodine. (1) Delegacija od 22 hrvatska sokola u sokolskom odelu sa zastavom i nekoliko izletnika, koju je predvodio podstarešina Stjepan Mlinarić stigla je 12. juna 1897. u Beograd. Hrvatski sokoli srdačno su dočekani na železničkoj stanici. Na stanici je bio ceo odbor „Dušana Silnog”. Predsednik srpskog društva istakao je da govori slobodno u slobodnoj zemlјi. Na peronu je vojna muzika svirala hrvatsku himnu, posle čega su odvedeni u hotel „Imperijal“, gde su stanovali besplatno, pošto je kralј za svečanost darovao 8.000 dinara. U Beograd su došli izaslanici „Hrvatskoga sokola” iz Splita.
Stjepan Mlinarić posetio je gradonačelnika Pašića. Sva društva su se 13. juna 1897. sastala ispred vežbaonice „Dušana Silnog”. U svečanosti su učestvovali dušanovci iz cele Srbije. Svečana povorka dušanovaca i sokola kretala se uz pratnju vojne muzike petog pešadijskog puka, praćena burnim pozdravima građana od Slavije, ulicom Kralјa Milana preko Terazija ka Sabornoj crkvi i Gornjem gradu. Napred je išla vojna muzika svirajući slovenske koračnice i hrvatsku himnu. Posle muzike išli su đaci gimnastičari iz Pirota i Niša, zatim Splićani, pa 30 Hrvata u sokolskom odelu, zatim Zagrepćani i njihove gospođe, onda izaslanici društva „Junak” iz Sofije, onda Rusi i Česi, zatim Srbi sa skupocenom zastavom Dušana Silnog i zastavama slovenskih sokolskih saveza. Povorka je bila dugačka dva kilometra. Kada je došlo vreme da se obavi posveta zastave, svirala je van crkve muzika srpsku himnu, a kralј je sa kralјicom majkom zauzeo svoje mesto. Osvećenje zastave obavio je Mitropolit Mihajlo uz prisustvo kralјa Aleksandra Obrenovića, kralјice majke Natalije i svih članova vlade. Sokoli su stajali uz ikonostas naspram kralјa. Pošto su izmolјene molitve za kralјa i pošto je primio blagoslov prinešena mu je zastava koji je kralј za 2.000 dinara nabavio i poklonio društvu. Kralј je zabio poslednji ekser u držač zastave. (2) Svoj utisak sa proslave opisao je kasnije dr. Mihailo Gradojević : „Pogled na veličanstvenu, dotle u Beogradu neviđenu povorku, dugačku čitava 2 kilometra, … delovala je snažno i zanosno na moju mladu dušu, i ja sam se svim srcem radovao, što i ja pripadam toj uređenoj organizaciji, što sam i ja jedan mali vojnik te odabrane narodne vojske.” (3)
Nakon obavlјene posvete privezao je Mlinarić na zastavu hrvatsku trobojnicu sa natpisom : „Hrvatski Sokol u Zagrebu Dušanu Silnom 12./6. 1897.”(4) Posle osvećenja zastave sva društva i Makedonci su se poređali i krenuli su na Kalemegdan (Gornji grad), gde je bio priređen hajdučki doručak. Iako je vreme bilo nestalno (oko Beograda razlili su se Dunav i Sava) ipak je silan svet pozdavlјao povorku klicanjem. Kada su Srbi pristupali stolu svirala je muzika hrvatsku himnu. Kod zajedničkog stola govorio je predsednik srpskog društva, pa Rus Gijarovski, profesor Mihalјević i od Hrvata Car. Na javnoj vežbi govorio je u ime Hrvatskog sokola pozdravno slovo dr. Lazar Car. Bili su prisutni sveštenici, iz ministarstva vojnog, profesori, … . U svim govorima i svih dana svečanosti naglašavali su Srbi jednodušno uz odobravanje prisutnih, da je hrvatsko ime i njihova svetinja i da se u veru ne sme dirati. Hrvati su odvratili da su u tim su nazorima jedni sa njima, da su više nego braća, jer im je bog dao zajednički jedan jezik. Posle podne bila je javna vežba sokola. Održana je utakmica između dušanovaca i hrvatskih sokola. Vežbalo se skok, konj, preča i ruče. Javnoj vežbi prisustvovali su kralј, kralјica, članovi vlade i mitropolit. Kralј je izjavio da da mu se Hrvati i njihova nošnja sviđaju, a prilikom utakmice rekao je da je uživao gledajući kako se po pravilima bore mačem. (5)
Uveče je priređena baklјada kralјu Aleksandru i mitropolitu Mihajlu, u kojima je učestvovao i Hrvatski Sokol. Predsednik „Dušana Silnog” pozdravio je kralјa, a kralј je u svom pozdravnom govoru zahvalio gostu. Kralј i mitropolit istakli su u svojim govorima radost zbog učešća Hrvata. Akademsko pevačko društvo „Obilić” pevalo je dve pesme. Posle je bio komers, na kojem je Čeh rekao, da je najveći događaj ove slave zbliženje braće Hrvata i Srba. Ruski pesnik Aleksejević ispevao je pesmu i predao Hrvatima. Akademska omladina pevala je hrvatsku himnu. Govorio je Mosković uz povlađivanje i klicanje „Živela braća Hrvati”. Hrvatski sokoli prisustvovali su slavi „Beogradske trgovačke omladine”. Hrvati su bili tada popularni u Beogradu, da su ih zaustavlјali klicanjem „Živela naša braća ”. Starci i gospođe su sa suzama u očima grlili Hrvate, zahvalјujući im se na izjavama sloge i bratstva. Oficiri su Hrvate pozdravlјali salutirajući im. Nigde niko nije hteo primiti novca od njih, sve je bilo besplatno. Zvali su ih u kuće. Na svečanoj sednici u domu „Dušana Silnog” 14. juna 1897. doneta je rezolucija da se prisutna gimnastička društva zaklinju, da će čuvati solidarnost u zbliženju i unapređenju gimnastičkog vežbanja. Rezoluciju je potpisao i podstarešina „Hrvatskog Sokola” Stjepan Mlinarić. Posle sednice razdelile su beogradske gospođe pojedinim članovima stranih društava darove od narodne industrije za uspomenu.
Priređen je izlet posebnim vozom u Topčider na svečani ručak. Na banketu kojem je prisustvovalo najmanje 600 osoba, istakli su se pevači Beogradskog pevačkog društva svojim pevanjem. Od Hrvata govorio je Splićanin Mikačić. Nјega su digli i nosili uz pesmu „Bože blagoslovi slogu bratsku”. Srbi su stavili na sebe hrvatske trobojnice, a Hrvati su uzimali srpske kokarde. Posle banketa bio je izlet brodom Savom i Dunavom do Zemuna i natrag. Na zemunskoj obali bio je okuplјen silan svet kličući Živeli Hrvati i Srbi”. Brod je pozdavlјao iz topova, a kod milenijumskog spomenika na obali Save grlili su se sloveni skuplјeni na brodu. Kralј i kralјica čekali su na kuli stare tvrđave i mahali maramicama. Preko 30.000 naroda na beogradskoj obali klicalo je Živeli Slaveni! Živeli Hrvati !. Razne muzike svirale su hrvatsku himnu.
U veče bila je gimnastika javna vežba u zatvorenoj areni, kojoj su prisustvovali kralј Aleksandar, kralјica majka Natalija i svi članovi vlade. Nakon vežbe dodelјena je zlatna medalјa Stjepanu Mlinariću, kao vođi izaslanstva. Posle javne vežbe bilo je primanje u dvoru. Bilo je primlјeno 40 osoba od kojih šestorica članovi hrvatskog sokola. Posle su učesnici došli u Kafe Bulevar, gde su svi stolovi bili složeni u jedan dugi sto, te je bilo preko 300 osoba.
Hrvatska delegacija vratila se 15. juna 1897. u Zagreb. Zaostali su Splićani. Nјima u čast bio je banket u Hotelu Nacional. Na banketu je bio glavni dr teologije monah Božo Jovanović. Posle banketa otpratili su Splićane u nizu kočija na stanicu, gde muzika svirala „Lijepa naša”. Prevezli su se u Zemun. Beogradski milioneri Ljubomir Krsmanović i Petar Ž. Jovanović sa profesorom vlasnikom trgovine „kod Luvra” pratili su Mikačića do Inđije. Onde su održani govori i uz zagrlјaje i polјupce oprostili. U listu „Obzor” od 16 6.1897. u članku „Hrvati u Beogradu” istaknuto je : „Ovako su prošli ovi lijepi dani u međusobnom poštivanju svačijih prava, imena i vjere.” (6) U svom izveštaju istakao je Lazar Car da su hrvatske sokole ne samo dušanovci nego i celo beogradsko građanstvo oduševlјeno dočekalo. Svakom zgodom su se veselili, da su ih Hrvati posetili. (7)
U središnjem kružnom delu zastave bila je konjanička figura cara Dušana sa mačem u ruci.Umetnički vez na zastavi izradile su ručno članice Beogradskog ženskog društva. Uz koplјe zastave bio je privezan darovani temnjak sa natpisom „Aleksandar I Dušanu Silnom 1897” (8). Povodom osvećenja zastave zaslužnim ličnostima dodelјena je medalјa – Spomenica Dušana Silnog .(9)
Dušanovci su nastavili da neguju odnose sa hrvatskim sokolima. Izaslanstvo „Dušana Silnog” došlo je 24. marta 1898. u Zagreb da preda hrvatskom sokolu u Zagrebu diplomu počasnog člana.(10) Posle proslave Viteško društvo „Dušan Silni” u sali „Mira” kod Slavije razvilo je još veću delatnost. Dr. Mihailo Gradojević je sa još većom volјom dolazio na časove vežbanja. Gradojević je posle 5 godina prešao u „Gimnastičko društvo Soko” u Beogradu jer su u njemu bili njegovi drugovi iz I beogradske gimnazije. Bez svoje vežbaonice sokoli su se selili. Vežbali su kod Delijske česme, u Brankovoj ulici, u Staroj bogosloviji kod Saborne crkve, u dvorištu Vatrogasne čete u ulici Jugovića, u zgradi gimnazije na Batal-džamiji, u sali kafane „Knez Mihailo” i kod „Imperijala”. Zadržali su se na letnjem vežbalištu u Kosmajskoj ulici 1906. (11)
Na Drugom sletu u Ravanici u Sremu 1906. učestvovalo je oko 250 sokola od kojih je 170 vežbalo proste vežbe. Učestvovali su : Srpski soko iz Sremskih Karlovaca sa starešinom dr. Lazom Popovićem i 41 članom; Srpski soko iz Sremske Mitrovice sa starešinom Nikolom Popovićem i 28 članova; Srpski soko iz Rume sa starešinom dr. Miladinovićem i 31 članom; Srpski soko iz Šida sa podstarešinom St. Pajićem i 25 članova; Srpski soko iz Iriga sa sterešinom dr. Simom Grčićem i 18 članova; Srpski soko iz Vukovara sa starešinom dr. Sv. Novakom i 25 članova; … . Društva koja nisu vežbala proste vežbe bila su : Srpski soko iz Zagreba sa starešinom dr. Stojanovićem i 5 članova; Srpski soko iz Zemuna sa vođom A. Pulјom i 10 članova; Srpski soko iz Osijeka sa vođom Josipom Soukupom i 3 člana; Srpski soko iz Vinkovaca sa vođom Vlad. Ignjatovićem i 6 članova; Srpski soko iz Novog Sada sa vođom dr. Svinjarcem i 10 članova. Bili je prisutna deputacija Srpskog gimnastičkog kluba iz Vršca od 3 lica sa podpredsednikom Brankom Cijakom i delegacija „Dušana Silnog” iz Beograda na čelu sa predsednikom Tasom Popovićem i sa povećim brojem članova i funkcionera društva.(12)
Delegacija Dušana Silnog na čelu sa Milutinom Gr. Miškovićem, predsednikom savezne uprave, potpredsednikom saveza Atanasijem Popovićem i dušanovcima iz Niša učestvovala je na sletu u Zagrebu 1906. (13) U Zagrebu je 1906. bio priređen slet hrvatskih sokola. U svečanoj povorci išlo je ulicama preko 4.000 uniformisanih sokola. Bili su Rusi i Polјaci, Česi, Bugari i Srbi iz Srbije. Mešale su se crvene košulјe sokola sa modrim uniformama dušanovaca i bijelo-zelenim bugarskih Junaka. Sa dušanovcima Srba iz Srbije bilo je preko 300, među njima i 37 srpskih selјaka. Na čelu dušanovaca bili su prof. Tasa Popović i predsednik Mišković. Sokoli iz Dalmacije su sa divlјenjem gledali sokole iz Rusije i srpske dušanovce. Dalmatinski sokoli su rešili da posete Beograd. Kako su nisu imali pasoše dogovorili su se da u Zemunu zamene svoje sokolske kape dušanovačkim kalpacima i da se ogrnu njihovim pelerinama. U toj grupi bili su Stjepan Roca, prof. Ilija Dizdar, dr. Frano Zavoreo, Frano Cvjetiša, Simo Vučić i Andeis. Pridružio im se Krste Šunara, trgovac iz Šibenika, u šibenskoj narodnoj nošnji. Na svakoj stanici do Zemuna narod je dočekivao dušanovce i Junake sa oduševlјenjem, muzikom i pesmom. Proveli su se dva dana u Beogradu, pa su se vratili. Svi sem Stjepana Roce koji je sa dušanovcima putovao u Šabac na proslavu stogodišnjice oslobođenja Šapca od Turaka. Dalmatinski sokoli su bili zahvalni advokatu Mirkoviću, prof. Atanasiju Popoviću, potpukovniku Miškoviću, kapetanu Zdravkoviću, Rajku Karaklajiću, Simiću-Banjaliji i drugima. Pera Dražić ih je primio i poklonio im zlatnu knjigu skoplјanskog mitropolita Firmijana. (14) U Pragu je održan 1907. svesokolski slet. Na sletu je učestvovalo 54 beogradskih sokola. Među njima su bili otac, majka i sestra dr. Mihaila Gradojevića. Sam Gradojević je morao da ostane u Beogradu. Po povratku iz Praga njegovi su mu sa oduševlјenjem pričali šta su videli i doživeli. Doneli su fotografije sa sleta, dopisnice, albume, brošure i sokolske knjige. Dr. Mihailo Gradojević istakao je : „Kao leptir kad se iz tesne lutkine čaure oslobodi, razvije krila i poleti u zrak, u sunčani sjaj, šarenilo cvetnih boja i livadskih mirisa, tako sam se i ja osetio pun poleta, radosti i volјe, kad sam postao svesan soko, soko telom i dušom. V svesoklski slet je na mene blagotvorno uticao, oduhovio me i postao za me sokolsko otkrovenje. Od sleta je prošlo već 30 godina, i pravu i časnu stazu sokolskog rada i života nisam ni za trenutak napuštao.. Vazda mi je lebdeo pred očima naš dalekosežni sokolski program, a svako i najmanje približavanje našem cilјu ispunjava me radošću i verom, da naša sokolska stvar i pored svih iskušenja koja je još mogu snaći, mora doći do pune pobede”.(15)
U Srbiji su na početku 20 veka delovala viteška društva Dušana Silnog i Sokoli. Dok su dušanovci bili nacionalno opredelјeni, sokoli su bili pristalice sveslavenstva. U svakodnevnom životu to se nije mnogo osećalo. Sokolski starešina dr. Mihajlo Gradojević u svom članku u časopisu „Oko sokolovo” 1938. pisao je o svojoj mladosti i događajima koji su ga usmerili da postane od dušanovca član sokola.
Saša Nedelјković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
_____________
Napomene:
1. Dr. Mihajlo Gradojević, „Reč starešine Sokolske župe Beograd”, „Oko sokolovo”,1938, br.2, str. 21;
2. L. Car, „Povijest „Hrvatskoga sokola” u Zagrebu”, „Sokol”, Zagreb, 15.ožujka 1905. br. 3, str. 37, 38; „Crtice iz nedavne prošlosti”, „Bratstvo”, Osijek, mart-april 1936, br. 3-4, str. 23;
3. Dr. Mihajlo Gradojević, „Reč starešine Sokolske župe Beograd”, „Oko sokolovo”,1938, br.2, str. 21;
4. L. Car, „Povijest „Hrvatskoga sokola” u Zagrebu”, „Sokol”, Zagreb, 15.ožujka 1905. br. 3, str. 37, 38;
5. „Crtice iz nedavne prošlosti”, „Bratstvo”, Osijek, mart-april 1936, br. 3-4, str. 23, 24, 25; Mihajlo Gradojević, „Reč starešine Sokolske župe Beograd”, „Oko sokolovo”,1938,br.2; L. Car, „Povijest „Hrvatskoga sokola” u Zagrebu”, „Sokol”, Zagreb, 15.ožujka 1905. br. 3, str. 37, 38;
6. L. Car, „Povijest „Hrvatskoga sokola” u Zagrebu”, „Sokol”, Zagreb, 15.ožujka 1905. br. 3, str. 37, 38; „Crtice iz nedavne prošlosti”, „Bratstvo”, Osijek, mart-april 1936, br. 3-4, str. 24,25;
7. L. Car, „Povijest „Hrvatskoga sokola” u Zagrebu”, „Sokol”, Zagreb, 15.ožujka 1905. br. 3, str. 37, 38;
8. Radomir Stolica, „Znak oficirskog mačevalačkog kluba viteškog društva “Dušan Silni”,, „Dinar“, Beograd april 2004,br.22, str. 91;
9. Nada Todorović, „Jugoslovenske i inostrane medalјe”,Beograd, 1964,str.60;
10. Dr.Srđan Budisavlјević, „Jugoslovenska misao i predratno Sokolstvo.“, „Sokolsli glasnik“, Ljublјana, 1.jula 1929, br.13, str.4;
11. Dr. Mihajlo Gradojević, „Reč starešine Sokolske župe Beograd”, „Oko sokolovo”,1938, br.2, str. 21;
12. J. Hanuš, „II. slet srpskog sokolstva u Ravanici”, „Sokol”, Zagreb, 15.kolovoza 1906, br. 8, str. 121, 122, 123;
13. „Izveštaj o natjecanju na I hrvatskom svesokolskom sletu u Zagrebu”, „Sokol”, Zagreb, 15. listopada 1906, br. 10, str. 134;
14. Stjepan Roca, „Hrvatski sokoli u Beogradu 1906g.”, „Soko na Jadranu“, Split, juni 1930, br. 1-3, str. 12;
15. Dr. Mihajlo Gradojević, „Reč starešine Sokolske župe Beograd”, „Oko sokolovo”,1938, br.2, str. 22;
