Putin je danas simbol Rusije

0
619

LazanskiPre 15 godina SR Jugoslavija je brutalno napadnuta od strane 19 zemalja članica NATO-a. Bila je to agresija protivna svim normama međunarodnog prava, besomučno bombardovanje u trajanju od 78 dana, bestijalno iživljavanje nad žrtvom koja nije imala ni ekonomske ni vojne moći da se adekvatno brani. A počelo je napadima OVK na srpske poštare i policajce na Kosovu i Metohiji. Kada je srpska policija odgovorila došlo je do prave oružane pobune, posle se i vojska Jugoslavije umešala.

Ovih dana mnogi političari na Zapadu priznavanje Kosova brane tezom da su „snage represije Srbije primenile silu protiv lokalnog albanskog stanovništva” i da je zbog toga Kosovo „imalo pravo da proglasi nezavisnost”. Ko je prvi primenio silu na Kosovu, to za Zapad uopšte nije bilo bitno, niti je sada važno. Ova teza se spominje u kontekstu događaja na Krimu. Na Zapadu kažu da „Ruse na Krimu niko nije oružano napao”.

Valjda je trebalo da dođe do napada, do krvi i protivnapada, pa da onda vidimo kako se postaviti? Ili kada u evropskom parlamentu ovih dana sa zgražanjem postavljaju pitanje da li je moguće danas zamisliti rat zbog granica u Evropi. Moguće je, gospodo. I to zato što upravo pre 15 godina niste postavili pitanje da li je moguće 78 dana bombardovati jednu evropsku zemlju bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i protivno svim normama međunarodnog prava. Bombardovati 78 dana evropski grad Beograd, rušiti zgrade, mostove i fabrike, gađati civile i televiziju. Upravo zbog toga veći deo javnosti u Srbiji sa zadovoljstvom je dočekao da Krim opet postane deo Rusije.

„Kojim biste rečima opisali svoj odnos prema Putinu”, moglo bi da glasi i anketno pitanje u Srbiji. Skoro sam siguran da bi predsednik Rusije dobio plebiscitarnu podršku zbog „simputije”, koja odlikuje odnos naše javnosti prema Putinu. U smislu, „neka im je napokon neko i pokazao kako je to kada se stvari rešavaju silom”. Posle događaja na Krimu poštovanje ličnosti Vladimira Vladimiroviča u Rusiji je ovih dana preraslo u svojevrsnu narodnu kulturu. On je Rusiji vratio Krim, ali i nacionalni ponos i stabilnost. Za Ruse on je gospodin sposobni. Jer, Putin više nije političar, on je danas simbol Rusije, svojevrstan mit. To je kao da pitate Britance da li su za Elizabetu Drugu kao kraljicu.

Naravno da i Vladimir Vladimirovič gaji imidž čoveka koji rešava stvari. Rešio je stvar u Čečeniji odmah pošto je ušao u Kremlj, sada je rešio problem Krima, koji se posle 60 godina vratio u okrilje matice zemlje, ali on rešava i obične svakodnevne probleme ljudi. Kada je grupa predstavnika hendikepiranih u Rusiji tokom jednog sastanka u Kremlju 2004. godine protestovala kod Putina zbog novog zakona koji im smanjuje pravo na beneficije, predsednik Rusije se obratio svom tadašnjem glavnom privrednom savetniku Germanu Grefu i rekao: „Sredi to.”

Gref je počeo da protestuje da ova smanjenja predstavljaju deo redukcije ruskog budžeta, što je i sam Putin potpisao. „Sredi to”, odsečno je odgovorio Putin.

„Ali, Vladimire Vladimiroviču…”, počeo je da zamuckuje Gref, dok su kamere nacionalne televizije sve to i snimale. „Rekao sam da to središ”, završio je diskusiju Putin. Vladimir Putin je tvorac jake ruske države, a jaka država je blagoslov ne samo za rusko tržište već i za srpsko.

Ukrajina je težila ulasku u NATO još 2004. godine, u vreme narandžaste revolucije. I tada je u Kijevu izveden državni puč, pošto su rezultati izbora poništeni. Inostrani sponzori puča isti su kao i sadašnji sponzori Majdana. Sve što se desilo onda i sada nije se desilo na pravnim osnovama, već je reč o pukom odnosu snaga. Bila je to onda i sada operacija nasilne promene režima. Moskva je nebrojeno puta upozoravala da je za nju „crvena linija” ulazak Ukrajine u NATO. Jer, ukoliko bi NATO došao na 400 km vazdušne linije od Moskve, kompletan sistem ruskog nuklearnog odgovora gubi na značaju, pošto Kremlj u takvoj situaciji nema vremena za reagovanje. Zašto je Kenedi bio spreman za nuklearni rat sa SSSR-om zbog sovjetskih raketa na Kubi? Upravo zato što mu te rakete tako blizu SAD nisu davale više od dva minuta za odluku.

Kad Vašington i Brisel podržavaju one političke snage u Ukrajini koje žele ulazak države u NATO, onda se oni igraju vatrom. Jer, šta to Vašington i Brisel traže u Ukrajini? Demokratiju? Što je ne traže u Saudijskoj Arabiji? Raditi sve da američki vazali budu na vlasti u predvorju Rusije, pa čak i u bivšim sovjetskim republikama, to je čin imperijalne arogancije. Za Vašington bi odnos sa Moskvom trebalo da bude važniji od toga ko će vladati u Kijevu. Ako SAD i dalje insistiraju da smanje ulogu Rusije u svetu na status regionalne sile, onda smo na početku nove faze hladnog rata, jer Rusija pod Putinom na takvu ulogu očito ne pristaje pošto je ona supersila.

Sada neki na Zapadu nude rešenje u obliku vojno neutralne Ukrajine. Super, kako se samo toga niko nije setio pre dva meseca?

Miroslav Lazanski

vesti365.rs

like-button.net here

wordpress-themes.org here

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime