Putin u senci kineske patke

Gromoglasno najavljivan dolazak Vladimira Putina u Srbiju povodom oslobođenja Beograda 20. oktobra potpuno je utonuo u zaborav zbog posete kineskog premijera u decembru. Da li Putin uopšte dolazi u Srbiju ili je sve pomereno za neka bolja vremena i iskreniju vlast.

U svakom slučaju primetno se ćuti o tome, a u prvi plan dolaze kineske brze pruge koje bi poput njihove hrane osvojile pravac Budimpešta – Beograd. Isti onaj kojim su nastupale sovjetske trupe, (čitaj Rusi) u slavnim danima oslobođenja tih prostora od mrskih nemačkih okupatora. S tim što će se u tom brzom vozu jesti isključivo pekinška patka, ali sa srpskim pekmezom od šljiva. Čisto da ubije nepotrebnu masnoću.

Istovremeno će Kinezi, kako je najavljeno, pokupovati sve naše propale tekstilne fabrike i obnoviti proizvodnju. Jer radnici na pruzi moraju i da se oblače, a ko će to bolje nego nekadašnji naši tekstilni giganti. Jedino nije utvrđeno da li će Kinezi u tim fabrikama zapošljavati naše ili svoje radnike. Sudeći po onome koliko plaćaju svoje, u Srbiji za te pare ne misle ni konac u iglu da uvuku. Ali moraće, jer je premijer Vučić tako rekao. Njegova poseta Kini i zvanične izjave date tom prilikom prevazilaze čak i one priče o Aladinovoj lampi i 1001 noći. Što bi narod rekao lansirana je još jedna patka, ali bar originalna – kineska.

Sada već daleke 1991. godine Milutin Mrkonjić kao direktor CIP je najavio futuristički projekat „Brze pruge Srbije“. I to baš pomenuti pravac. Čak su u prisustvu Slobodana Miloševića te godine, na delu pruge kod Inđije i zvanično otpočeli radovi koji je trebalo da se završe 1998. Mrkonjić je, kasnije kao ministar, više puta najavljivao i obnavljao početak radova na ostvarenju ovog sna, ali od silnih izvođača radova nije bilo ništa. Nije se odmaklo od početka. Čak je i Ivica Dačić kao premijer najavio još prošle godine mogućnost da se gradi brza pruga od Budimpešte do Beograda u dogovoru sa kineskim investitorima. Dačić je sa sigurnošću tvrdio da će taj voz ići 200 kilometara na sat, a Vučić je tu granicu sada podigao na 300 kilometara na sat. Pošteno. Kad se već zove brzi neka ide još brže. Trenutno na toj deonici vozovi idu u proseku 30 kilometara na sat, što se smatra odličnim s obzirom na stanje pruge. Vučić je, naravno, u duhu svoje posete, koja je u Srbiji propraćena kao da se tamo pojavio poslednji kineski car, napravio i dve neophodne ograde. Prva je da mi nemamo više vremena za čekanje, pa je lepo zamolio Kineze da to završe najduže za tri godine što su oni odmah prihvatili. A drugi problem su državne garancije za koje ne znamo koji nam koncept davanja najviše odgovara. Ako za poslednje 23 godine nismo uradili ni metar brzih pruga, valjda ćemo za ove najavljene tri bar taj rekord oboriti. Naravno, tad će već biti gotova i prva kula Beograda na vodi pa će Kinezi imati gde da slave završetak brze pruge i početak kineske Nove godine.

I taman kad je sve utanačeno, mračne snage iz prošlosti su opet premijeru pomrsile račune. U centru Beograda je pretučen nemački gej aktivista. Navodno samo zato što je glasno govorio nemački. Panika u redovima SNS je bila ravna onoj kad su zbog poplava iseljavali Šabac i Obrenovac. Ministri policije i zdravlja su se prosto utrkivali ko će pre dati koju izjavu ne bi li bar malo odobrovoljili nemačkog ambasadora, koji nije skrivao svoj bes i zabrinutost zbog onoga što se dogodilo. Da je prebijen bilo ko drugi, ali Nemac i to još gej aktivista, to je glogov kolac aktuelnom režimu. I oni to dobro znaju. Nasilnici su odmah pronađeni i uhapšeni. Čak brže nego onaj ukradeni bicikl Japancu.

Pokušavajući da umanji nastalu štetu premijer Vučić je odmah za Dojče Vele izjavio kako neće tolerisati nasilje i da ksenofobiji nema mesta u kosmopolitskom Beogradu i Srbiji. Premijer je jedino zaboravio ko su bili glavni zagovornici ksenofobije u Srbiji? Ko je organizovao bejzbol ekipe koje su prekidale različite skupove po gradu zbog drugačijeg načina mišljenja? Ko je, do juče, za sve loše što nam se dogodilo krivio isključivo strance? Uostalom, ko je tražio da se raketama koje nemamo gađaju evropske prestonice? Da li se pozivanjem da se letuje u zemlji, recimo na Borskom jezeru, kod građana Srbije podstiče kosmopolitizam?

Dik Advokat, čuveni holandski trener doveden je za selektora fudbalske reprezentacije Srbije kako bi pomogao da ovaj najpopularniji sport i kod nas stane na noge. Čim je progovorio kako su nam tereni i hoteli u užasnom stanju, odmah je dobio porciju opomena kako bi za ogromne pare koje prima trebalo da bude mnogo pristojniji i ćuti, jer nije doveden da utvrđuje šta ne valja u infrastrukturi već u fudbalu. Posle prvog poraza u kvalifikacijama, recimo od Albanije, ni njemu batine ne ginu. Još uzima i pare.

Politički kapital koji nosi SNS stečen je na isključivosti i brojnim primerima radikalskog nasilja, prema svemu što drugačije misli ili govori. Kad se taj kofer izruči nijedna deklarativna evropska oblanda ga ne može ispraviti. Za pravljenje pristojne Srbije potrebni su pristojni misleći ljudi, a ne lažni doktoranti, neznalice i primitivci. Oni svoje komplekse ne mogu da skriju i na nemački ili francuski odgovaraju kako drugo nego mržnjom i nasiljem. Drugačije ne umeju. Kao ni vlast. Čim ih neko bitan pritisne oni odjednom postaju ekspeditivni u sprečavanju svega negativnog. Stranačkom batinom prisiljavaju domaće, pod stranom se sami još više povijaju.

Ali, u državi koja je odavno izgubila suverenitet, sa nacijom koja sve manje ima indetitet je sve moguće, pa i to da niko ne pita, šta bi sa Putinovom posetom?

Srđan Škoro