Putinov orden Vučiću i rusko-srpski odnosi

4
505

Strani državnici kojima Rusija ukazuje najvišu počast dobijaju Orden “Svetog Andreja”. Orden “Aleksandra Nevskog” je četiri stepena ispod njega i prvenstveno je namenjen zaslužnim državnim službenicima Rusije, za 20 godina rada. Putin se podsmehuje Vučiću i prezire ga, s pravom. Vuk Jeremić, Tviter-nalog, 7.1.2019.

Predsednik Srbije A. Vučić je prvi Srbin koji dobija ovo visoko priznanje u naše vreme, što samo po sebi o mnogome govori… apsolutno su neprihvatljivi pokušaji da se kroz izmišljotine i laži umanji značaj nagrade te da se prevrnu očigledne stvari… Aleksandar Čepurin, Tviter-nalog, 9.1.2019.

Da, lepo je rekao prvi čovek Rusije u Srbiji, njegova ekselencija Aleksandar Čepurin – „očigledne stvari“… Hvala mu na iskrenosti. Nije njegov problem to što te „očigledne stvari“ srpski narod već par godina tumači u duhu istorijskih sećanja a ne u duhu političkog pragmatizma. Što gledajući Putina vidi Nikolaja II Romanova. Tvit ambasadora Čepurina podsetio nas je da to nije isto. Da je Nikolaj II bio slovenski Car iznad koga su bili samo Bog i Smrt, a da je Vladimir Putin tek moćni slovenski političar, istina možda i najmoćniji ikada, koji je deo neke šire priče. Priče koju pričaju ljudi. Bogati i moćni, pametni i silni, ali ipak samo ljudi. Kisindžer, na primer.

I da je, zato, došlo vreme, ma koliko nas to bolelo, da se oslobodimo iluzije da Putin ne podržava, već samo toleriše, Vučića. Podržava ga. Primao ga je u predvečerje svakih izbora, uvek mu među prvima čestitao izborne „pobede“, hvalio njegov odnos prema Rusiji u trenutku dok je ovaj ukidao srpske institucije na Kosmetu, ukazao mu sve počasti na paradi pobede u Moskvi i sada ga odlikovao ruskim ordenom. Ovo poslednje trebalo bi da čak i one najtvrdokornije (među koje spada i autor ovog teksta), koji prosto nisu mogli da prihvate da jedan ruski patriota može podržavati srpkog izdajnika Kosovskog zaveta, natera da pogledaju istini u oči. Može! I to u kontinuitetu. Zlobni tvit Vuka Jeremića o stepenu Vučićevog odlikovanja, ne smanjuje mučninu koju u srpskom patriotskom diskursu izaziva činjenica da je Ukaz potpisao predsednik Rusije lično, jer svi znamo da se ordenje ne deli podsmeha radi, kako nam sugeriše Jeremić.

Ali, taj sadržajno besmisleni tvit pokazao se značajnim zbog reakcije koju je izazvao kod ruske strane. Prvo, sama potreba ruskog ambasadora u Beogradu da tvitovima dojašnjava smisao predsedničke odluke o odlikovanju ne liči na standardnu praksu ruske diplomatije. Drugo, tvit-reakcija Čepurina došla je sa dva dana zakašnjenja što ukazuje da ona nije bila spontana već da ju je inicirala, ili bar odobrila, Moskva. Dakle, Kremlj ovoga puta ne ostavlja prostor za bilo kakva slobodna tumačenja, već nam svima jasno poručuje – odlikovali smo Vučića takvog kakav je!

A pošto znamo kakav je i šta radi ne preostaje nam drugo nego da pokušamo izvući odgovarajuće zaključke i pouke iz poruke koju nam je Putin poslao odlikujući čoveka koji u svom samoljublju i gordosti, čini se, nalazi hrabrosti ne samo da se odrekne svete srpske zemlje, koja pored srpskih manastira i istorijskih zaveta čuva rudno bogatstvo od preko 100 milijardi dolara, već i da naseljavanjem arapskih migranata trajno ugrozi postojanje srpskog naroda kao takvog! Čoveka koji otvoreno napada srpsku crkvu i pravoslavnu veru. Čoveka koji ne krije da prezire sopstveni narod!

Dakle, zašto ga odlikuje, zašto baš sada i šta nam to govori o odnosu Rusije prema sumanutoj Vučićevoj ideji da izmišljene „zamrznute konflikte“ rešava odricanjem od Kosmeta?

ŠTA NAM SVE DONOSI VLADIMIR VLADIMIROVIČ?

Vladimir Putin stiže u Srbiju 17. januara 2019. godine i ako je verovati diplomatskim izjavama, ali i dobro obaveštenim izvorima, sa sobom nosi paket ozbiljne finansijske, energetske, vojne i infrastrukturne pomoći našoj zemlji. Tu je i niz bilatelarnih sporazuma i memoranduma o saradnji. Ministar trgovine Rasim Ljajić, za koga se ne može reći da je baš „rusofil“, izokola je natuknuo čak i mogućnost potpisivanja Sporazuma o pridruživanju Srbije Evroazijskoj uniji, što je mogućnost koju je Vučićev režim do pre par godina smatrao bukvalno jeretičkom mišlju. Tako je, polovinom oktobra 2016, Dačić za RTV Vojvodine izjavio: „Srbija nema dilemu “Evropska unija ili Evroazijska unija”, jer je odabrala evropski put“[1], a samo desetak dana kasnije, Vučić je govoreći o spoljnoj politici poslanicima skupštine Srbije takođe bio izričit: „Mi ne idemo u Evroazijski savez, mi idemo u Evropsku uniju.“[2] No, vremena se menjaju, pa nam je nedavno Ljajić predočio kako Srbija nema prepreka za pristupanje Evroazijskoj uniji jer je slobodna da sklapa regionalne sporazume sve do dobijanja punopravnog članstva. To svakako jeste tačno, ali pitanje je kako se toga srpski politički establišment nije dosećao 2016., a doseća se sada? Čak i da se to ne dogodi, samo proturanje te teme u ovom trenutku ima svoju političku težinu, baš kao i činjenica da Putin u Beograd dovodi dva svoja vrlo bliska saradnika Sergeja Lavrova i Dimitrija Rogozina, čiji rad ima u fokusu rusko-srpske odnose već mnogo godina, praktično od Putinovog ustoličenja u Kremlju.

No, i pored toga, čini se da srpski narod nikada podozrivije nije gledao na dolazak Putina, niti se manje radovao „daljem unapređenju odnosa dve zemlje“. Razlog donekle leži u njegovom nedavnom „ćaskanju“ sa Tačijem u Parizu, a još više u Putinovoj odluci da odlikuje Vučića, koji uprkos jasnom protivljenju Crkve i naroda i formalno gura Kosovo iz Srbije. Kada se ove dve stvari (Tači i odlikovanje) povežu, a svakako se nisu „slučajno“ naređale jedna pored druge, ne može se izbeći zaključak da Putin i zvanična Rusija menjaju svoje osnovne stavove o Kosmetu i da je Rusija bliža da prihvati Vučićevu spremnost na odricanje od Kosmeta nego ikada ranije. Ne sviđa se to ni srpskim, ni ruskim patriotama. Ne sviđa im se ni takav Putin.

Nije sporno da je zvanična Rusija i ranije isticala kako je spremna da podrži svako rešenje kosovskog pitanja koje je prihvatljivo za Srbiju, ali su u takvim izjavama uvek negde provejavali i pojmovi kao što su: „narod“, „Rezolucija 1244“, „teritorijalna celovitost“ i sl. Sada ima ordena za Vučića. Nije teško povezati stvari. Otuda prvi put od kada Putin posećuje Srbiju u narodu je oprez jači od radosti, strepnja veća od nade.

Jer, jedno je sigurno, ako neko ne zaslužuje ruski orden, bilo kakav, to je Aleksandar Vučić. Da se podsetimo samo njegovog očijukanja sa Porošenkom, odbijanja da prizna Krim kao deo Rusije, hapšenja srpskih dobrovoljaca koji su se borili u Donbasu, potpisivanje IPAP sporazuma sa NATO, blisku saradnju sa porodicom Soros koja finansira svaki oblik „rusofobije“ širom sveta, izbegavanja da dodeli diplomatski status Humanitarnom centru u Nišu, blizak odnos sa srbožderom i rusomrscem Tonijom Blerom, njegova konferencija za štampu o ruskim državljanima umešanim u događaje u Crnoj Gori, koja je dala vetar u leđa Milovoj izmišljotini o pokušaju „puča“ na dan izbora, itd., itd. Ovde pominjem samo neke od njegovih direktnih antiruskih aktivnosti, a ako bi im se pridodale i one strateške mogao bih pisati stranice i stranice.

Naravno, sigurno će biti onih koji će pomisliti da Putin o takvim „sitnicama“ nije najbolje obavešten jer ima mnogo prečih poslova nego da se bavi bockanjem balkanskih komarca, ali to svakako treba odbaciti kao argument za orden. Putin je uvek odlično obavešten o svemu što ga zanima. Zna gde Đavoli spavaju. I šta Kisindžer najviše voli za doručak. Pa, zar da ne zna da je tog „opasnog“ Haradinaja za premijera postavio direktno Vučić, kroz svoju „Srpsku listu“? I da mu dan današnji daje kvorum kad god mu zatreba. Hajte, molim Vas!

Dakle, razloge za Vučićevo odlikovanje treba tražiti u političkim sferama. No, kakvi god ti razlozi bili oni srpskom i ruskom narodu ne donose nikakvu korist. Naprotiv. Zato, iako ga tako medijski predstavljaju obe strane, odlikovanje Vučića nije nikakva potvrda prijateljskih (ja bih više voleo da govorimo bratskih) veza dva naroda. Ono je mnogo više dokaz veza političkih elita. Kao takvo, ono možda i nije iskreno, ali svakako učvršćuje Vučićev položaj u trenutku kada traju opasne manipulacione igre sa taksama, vojskom Kosova, ukidanjem granice prema Albaniji itd., koje predstavljaju uvertiru u Vučićevu spremnost da „prihvati realnost“ i „uzme bar nešto, jer tamo ništa nemamo“.

Učvršćuje donekle i Putinov položaj, budući da mu je rejting u ruskom narodu najniži u poslednjih deset godina. Razlog za to leži pre svega u činjenici da Putin u ekonomskom sistemu nije napravio očekivane korake u raskidu sa Jeljcinovim nasleđem, što se najbolje vidi u zadržavanju pojedinih kadrova iz tog perioda, pre svega u narodu omraženih premijera Dimitrija Medvedeva i guvernerke centralne banke Elvire Nabiuline, iako je tokom poslednje predsedničke kampanje slao jasne signale da će to učiniti. Ideja „pravoslavne ekonomije“, na koju se (priznajem)primio i ovaj autor, takođe je „nestala“ sa završetkom predsedničkih izbora. Naravno, Putinova vlast nije ni izbliza ugrožena, ali mudar čovek deluje dok je problem mali.

U svakom slučaju, pri kraju ovog teksta, osećam potrebu da kažem kako verujem da će stvarni doprinos Putina srpsko-ruskim odnosima ovoga puta biti ne broj ugovora i količina gasa koju sobom donosi, ne broj aviona ili tenkova kojima u otužnoj Vučić-Vulinovoj vojsci neće imati ko da upravlja, već odnos prema srpskom Kosmetu i teritorijalnoj celovitosti Srbije.

Jer, BEZ SRPSKOG KOSMETA NI RUSIJA NIKADA NEĆE BITI TREĆI RIM!!!

Dragan Milašinović
Izvor: stanjestvari.com

4 KOMENTARA

  1. Izvinjavam se , srpska rec nije arogantni vec nadmeni. I nemam cirilicu na mobilnom a “hrvatsku” tastaturu me koristim. Doci ce I njima kraj, svi ti ordeni su cista glupost, uslov je izgleda biti los Srbin.

  2. Ruzno I neprimerno Ali sta vi moj narode ocekujete od obojice ovih drzavnika koji su u osnovi skorojevici ? Orden je dodeljen jer je doticni omogucio surovu eksplotaciju prirodnog bogtastva Srbije, narocito nafte, gasa I rude. Licni Putinov zivot je nista drugo nego promasene investicije a on sam u slucaju poseta Srbiji arogantni putujuci trgovac.

    • Која два државника? Ја видим државника и гротеску. Трипут погађај који је које. А да Србију запад “експлоатише” као Русија, где би нам био крај…

  3. Nakon sto se protesti opozicije budu raspali, a hoce, jer setanje bez nekih radikalnijih mera nema efekta, i nakon ove putinove posete, jedno je sigurno, Vucic ce jos vise dobiti na popularnosti! Dobili smo novog vladara, koji ce po svemu sudeci vladati dok je ziv, a mlad je, pa ce to i da potraje! A sto se rusije tice, mi smo uvek za njih bili samo topovsko meso! Prvi branik odbrane i budale koje ginu za njih… bojim se da ni sada nece biti drugacije.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime