Moskva – Nalog predsednika Putina upućen Ministarstvu odbrane RF da završi formiranje vojnih jedinica i razvoj infrastrukture na Arktiku već 2014. godine izazvao je nervoznu reakciju Zapada. Nekoliko severnih zemalja Evrope optužuje RF za militarizaciju regiona i akumulaciju vojnog potencijala u ovom kraju. Šta zapravo stoji iza planova za povratak ruskog vojnog prisustva na „hladni pol“?
Ovoj temi je posvećena konferencija za štampu u Moskvi, koja je okupila vodeće vojne stručnjake. Prvi zamenik predsednika komiteta Saveta Federacije za odbranu i bezbednost Nikolaj Fedorjak je izjavio:
Ako danas ne budemo branili svoje interese na Arktiku zakasnićemo. U vreme SSSR ovde se nalazio ozbiljan kontingent za zaštitu od vazdušnog napada. Danas se jednostavno vraćamo. Jer, sve trase strateških bombardera SAD su probijene kroz Severni pol. I ispravno se akcenat stavlja na stvaranje vazdušnih baza i radiolokacionih sistema. Neki nas prekorevaju za militarizaciju? Ali ko u poslednje 3 godine vrši obuku i patroliranje na Arktici i na Severu? Norveška, SAD, Kanada, Danska, Finska i Švedska! A u toku najnovijih obuka 2013. godine SAD i NATO su angažovali čak i aerodrome koje je još SSSR sagradio u Pribaltici. Oni obnavljaju vojne aerodrome, morske luke, a nas optužuju za akumulaciju vojne sile. RF nema nijedan borbeni brod za delovanje u ledenim uslovima, a Kanada ima, i Danska gradi već drugi takav brod.
Mogućnost nastanka oružanog konflikta na Arktiku je minimalna, smatraju moskovski stručnjaci. Međutim, arktička grupacija je potrebna za održavanje vojno-strateške ravnoteže s SAD. Kao i u druge svrhe, objašnjava generalni direktor Centra za strateške procene i prognoze Sergej Grinjajev:
Razdražljivost na Zapadu izazvao je nalog ruskog predsednika. Međutim, zašto se tamo prećutalo kad je u novembru 2013. godine Pentagon izložio doktrinu svog vojnog prisustva na Arktiku? Kao što je poznato, zemlje – članice Arktičkog saveta rešavaju sve probleme u regionu putem pregovora. A problemi u surovim prirodnim i klimatskim uslovima su zajednički problemi. Ovde ne funkcionišu tradicionalne metode navigacije, pri polarnoj svetlosti i kolebanjima u jonosferi veza može nestati na period od nekoliko nedelja. Ima ekonomskih problema vezanih za istraživanje ugljovodonika i zaštitu prirodne okoline, s pravilima korišćenja Severnog morskog puta. Takođe postoje zadaci obnavljanja obalske čuvarske službe, centara za pomoć u slučaju havarije i za spasavanje. Ko, ako ne vojnici, ovde može da izađe na kraj sa svim tim?
Zbog čega se upravo sad Rusija brine za jačanje svoje vojne infrastrukture na Arktiku, razmišlja vodeći naučni saradnik Instituta za probleme međunarodne bezbednosti RAN Aleksej Fenenko:
2014. godine Rusija treba da podnese UN dorađenu molbu vezanu za pitanja kopna ispod mora. Mi u suštini pretendujemo na ceo bivši sovjetski arktički sektor. SAD i Kanada su protiv. U slučaju odbijanja, jedna od mogućnosti jeste da Rusija samostalno proglasi suverenitet nad ovom teritorijom. Usled toga može doći do trvenja s arktičkim državama-članicama NATO. Ima i drugih spornih momenata u regionu – u vezi s kopnom ispod mora, statusom Severnog morskog puta, Istočnosibirskim morem, postoji istorijski problem s arhipelagom Delonga. Sve ovo, jasno, nije povod za veliki konflikt, ali za svaki slučaj treba imati sredstva za demonstraciju sile. Tim pre što se pojavio projekat za stvaranje opšteskandinavskih snaga za brzo reagovanje koji se već realizuje.
Ipak, direktor instituta za političke i vojne analize Aleksandar Šaravin smatra da Rusiji nije potreban veliki vojni kontingent na Arktiku:
Naravno, veliki nije potreban. Postavljene zadatke će rešavati avijacija, flota, specijalne jedinice. Iako se nadam da do toga neće doći. Zbog toga i stvaramo vojnu infrastrukturu kako niko ne bi poželeo da vojnim sredstvima utiče na Rusiju.
Gajane Hanova
Glas Rusije
