Putopis sa Kosova i Metohije

0
1287

putpopis-kosmet-v

Poput ranijih iskustava i ovogodišnja poseta srpskim selima na Kosovu i Metohiji darivanjem poklon paketića najmlađima povodom Pravoslavne nove godine, na dan sv. Vasilija Velikog, kao sudbinska „repriza“ uživo donela nam je niz već viđenih i doživljenih lekcija iz života dela našeg naroda na toj svetoj zemlji u novim nametnutim okolnostima.Po završetku najnovije akcije prikupljanja paketića za decu na Kosovu i Metohiji povodom Pravoslavne Nove godine 14. januara u ranim jutarnjim satima, sa tri putnička automobila i „veselim“ tovarom slatkiša krenuli smo iz Skoplja put Gračanice.

Kao i minulih godina, prva prepreka je na graničnom prelazu Đeneral Janković (ili po novom nazivu vlasti u Prištini – Hani Elezit) „provođenjem propisa“ i „procedure blago rečeno doseže do naučne fantastike. Poučeni ranijim iskustvima, i pored obezbeđene i sređene prateće dokumentzacije, za „tovar“, najave, usledilo je neobjašnjivo zadržavanje od puna dva ipo sata u mestu. To je, po svemu sudeći, neminovna procedura svake godine, uz sva dodatna i nova objašnjenja koja i nemaju neke dodirne tačke sa zdravorazumskim rezonima.

Do tančina – 220 paketića i slovom i brojem u vozilima sa zatečenim pratiocima držana su na čekanju, na tom putu do najmlađih. Da apsurd bude veći, vozilo sa najvećim brojem paketića dobilo je dozvolu da krene dalje, uz vraćena dokumeta, a jedan automobil iz grupe i jedan pasoš zadržani su na dodatanom proveravanju. Sledi čekanje smene, pa upućivanje na carinski terminal iako se vozi „roba“ koja evidetno ne podleže carinjenju.

Nevolja je što terminal radi tek od 8,00 časova, iako smo mi već u 7,00 bili na prelazu. Na terminalu nas je sačekalo precizno pojašnjenje, da se „ova roba, sa tom količinom i brojem paketića – ne carini“! Sledi povratak nazad, opet kod carinskih službenika na samome prelazu. Pa novo tumačenje, da li je roba ispravna?! “ Ko će odgovarati ako se neko od dece razboli?“ „Koja je ukupna težina paketića?“ Pa najnovije, da je „Nova godina prošla, zašto sada paketići…“ A, možda smo „zaboravili“ da na neki drugi konkretniji način rešimo nesporazum i skratimo čekanje, ali i to je opasnost koju nikada do kraja ne možemo predvideti…

Na kraju, razumljivo ispravni, uspevamo da krenemo. Posle odužene silne procedure, možda i ciljanog maltretiranja, polazimo pod utiskom da je sve ostalo isto, ali je čekanje bilo po propisima samo njima znanim.

Od praznične Vasilijeve Liturgije u manastiru Gračanica, na koju smo hitali da uz blagoslov pođemo u okolna sela, nije bilo ništa, Jer kada smo krenuli sa prelaza, tok službe je već bio negde oko Jevanđelja, koje je bilo u toku, a mi smo se, po pristizanju u svetinju, utešili samo sa naforom na kraju službe…

Da Vas podsetimo:  Pomagali smo teroristima na Košarama, kad smo čuli grmljavinu srpskih tenkova...

Uz put poledica u Kačaničkoj klisuri, magla na prilazima Uroševcu, a na magistrali Kosovske policije u izobilju, utisak je – na svakih 50 metara. To je jasno ukazivalo na vanredno stanje zbog dolaska premijera Srbije Aleksandra Vučića na Kosmet, posete Kosovskom pomoravlju i centralnom delu južne srpske pokrajine…. Još jedan pokazatelj, da nam se ni dan nije „pogodio“ za redovne praznične aktivnosti. U Gračanici takođe jasno vidljivo vanredno stanje. Policija, redari, specijalci raznih boja, konfesija, i uniformi. Plakati, agitacija na svakom koraku, a autobusi iz srpskih enklava na Kosmetu tek su pristizali na najvljeni miting Naprednjaka… Još jedna otužna slaika, da je praznik i Liturgijsko sabranje u senci političkih računica. Par rečenica od kustosa u Gračanici, spoznaja isposnice Simonidine, stepenicama ka odaji u potkrovlju manastira. Zagledanost pogleda sa fresaka Sv. Kralja Milutina i Sv. Simonide, osluškivanje tišine vekova, poklonjenje moštima. Blagoslov, pa predah u prostorijama Dobrotvornog rada Eparhije Raško prizrenske.

Darovi

Polazak ka Livađu, jednom od bliskih sela centralnog Kosmeta, uz neminovno usporavanje zbog vanrednog političkog stanja. Ikonografija sa srpskim zastavama duž celog puta ka Lapljem selu, kao jasni poutokaz da dolazi predsednik Vlade Republike Srbije, i bilbordi su tu kao dobrodošlica Aleksandru Vučiću.

Otežanost ovakve situacije remetila nas je i zbog zauzetosti nastavničkog kadra u mesnoj školi koji je takođe „na nogama“. Tako nam boravak u ovom selou ide na našu ruku samo sa Milovanom Simijonovićem koji nekako uspeva da okupi decu ispred tamošnje škole „Car Lazar“ iako je rapsust u jeku, a sneg „do kolena“. Mališani Stevica Vasić i Mladen Živić prvi prilaze, dok malčice zastaje Milica Ristić i Olivera Mitić učenice trećeg razreda. Rumena i razdragana deca pristižu iz svojih snegom pokrivenih sokaka . Mlađa brzim korakom, a ona starija usporenijeg hoda polustidljivo, bojažljivo sa skrivenim dilemama da li su možda „iznad“ dozvoljene granice za dar na dan Obrezanja Gospodnjeg i Svetog Vasilija Velikog. Anđela Cvejić učenica drugog razreda predvodi godinu dana mlađe učenice: Milicu i Anastasiju Sekulić, kao i pravaka Teodoru Cvejić iz ove škole.

livadje-528x350

Dar sleduje i za neke od uspavanih odsutnih mališana, a paketić prvi stiže do onih najbržih… Sledi kratko upoznavanje, osmeh, koji snagu i nadu daje, stidljiva zahvalnost… Bogdan Mihajlović učenik četvrtog razreda, kao i Ivan Sekulić, njegov školski drug, Dušan Stojanović i Nikola Mihajlović, u redu za – „hvala, i dođite, vidimo se ponovo“. Nešto „starija“ Teodora Maksimović učenica šestog razred strpljivo iščekuje da se uveri da li je „na spisku“. NJene plave oči radosno zasvetleše kada je dočeakala i dobila poklon. Prilaze i sestre: Katarina (3 razred), Isidora (2. razred) i Andrijana Kostić (predškolski kandidat za prvaka) koje, kažu, „čekaju još jednu seku“. Otkrili su nam da je „mama ponovo u drugom stanju…“ Nikolija Mihajlović, Jovana Stojanović, starije učenice, i Stefan Aksić, govore nam o tome kako provode dane raspusta… sa njima je i Milan Sekulić, učenik prve godine srednje elektrotehničke škole u selu Sušica.

Da Vas podsetimo:  Troje kolega osmislili princip JEDAN POSTO i tako mladim talentima finansiraju odlazak na takmičenja

Gazimestanska tišina

Još nesređenih utisaka, polako, odlazimo dalje, ka sledećoj destinaciji, izlazeći na magistralu ispred Prištine na poslednjem kružnom toku u Čaglavici, koja tužno, nestaje. U Prištini završšen podvožnjak za izlaz ka Kosovskoj Mitrovici. Nastavljamo u tom pravcu, pogledom pratimo surove slike oskrnavljenog pravoslavnog groblja u Prištini. Zastajemo na Gazimestanu. Očaranost saputnika iz grupe koji su prvu put ovde. Krećemo. Od brata Milovana uzgred čujemo po koju reč. Poklanjamo se ispred spomenika slavnim srpskim junacima. Penjemo se stepenicama. Magla nam skraćuje pogled na Kosovo polje. No, vidi se Obilić i tamošnja Termoekeltrana, na vrhu spomenika gledamo mapu Kosovske bitke. Odzvanjaju nam u ušima nečujno, pesme kosovskog ciklusa. Poezija suštine kako bi smo mogli nazvati Rakićevu pesmu –

Na Gazimestanu
Danas nama kažu, deci ovog veka,
Da smo nedostojni istorije naše,
Da nas zahvatila zapadnjačka reka,
I da nam se duše opasnosti plaše.
Dobra zemljo moja, lažu! Ko te voli
Danas, taj te voli, jer zna da si mati,
Jer pre nas ni polja ni krševi goli,
Ne mogaše nikom svesnu ljubav dati!

Prolamaju se pesništva srpskih mislilalaca posvećenih ovom boju… Tiho, jedva čujno, dopire glas jednog od saputnika, šta smo to imali nismo posve znali, šta smo izgubili, opet ne znamo…“Da ne zaboravim predaka kosti, za svaku suzu, KOSMETE , oprosti…“ Nastavljamo put ka severu Pokrajine. Magla je sve gušća, a „pravila saobraćaja“, iziskuju posebnu opreznost jer je tumačenje otežano… Magistrala je proširena sa po dve trake puta, s obe strane, ponovo je nevidljiva tabla za ulaz u Miloševo. Bankine su sada veće, malčice je zaklonjen i pogled, trag, nestanka srpske imovine u ovom mestu, gde su ostale tri četiri kuće. Tabla je nestala i u Babinom mostu, gde idemo. Samo je ostala impriovizovana tabla – Market. Skrećemo i probijamo se kroz maglu. Ulazimo u selo. Ograde su velike, kao i kapije, poput albanskih sela, samo čitulje sa umrlica na srpskoj ćirilici odaju znak da je reč o srpskom selu… Nikog ne srećemo uz put.

Da Vas podsetimo:  COVID-19 u Edmontonu: Pismo iz (D)Edmontona

dar

Kako sveštenika nismo našli jer je bio na parastosu, zastajemo u jednoj prodavnici gde pokušavamo da „najavimo“ da smo stigli sa paketićima za namlađe. Ubrzo lociramo se u Osnovnoj školi „Milan Rakić“. Pristižu mališani. Isidora Slavić, Vasilije Ilić, Anđela i Emilija Dančatović. Prvi poklone dobijaju najmalđi, pa potom „redom“… A gosti darodavci od vrdednih gostoljubivih domaćina starodelaca na Kosmetu dobijaju – domaću rakiju, da se prekstimo. Loza, sa par kriški dunje da razbistri ukus…Tu su i uvek znatiželjni pogledi. Upitnik o životu, stanju, istrajnosti, paralelalama, budućnosti… Saznajemo da su gotovo u svakom selu koje je opstalo i nakon krvavog pira 1999. i 2004. U svakoj enklavi opstali mahom Srbi strosedoci na tom prostoru, a da su svoja imanja i kuće napustili potomci kolonizovanih Srba koji su „od kralja 20-ih godina prošlog veka dobili na poklon plodnu zemlju, imanja, i da su pri prvim vetorivima, otišli glavom bez obzira…“

Sve te nove tužne priče, upotopunjuju sumornu sliku naših sadašnjih iskušenja srpskog naroda na Kosmetu. Tumačimo i među sobom sve te istorijske paralele, oglede političkih prvaka, ali smo zagledani nad svom nesrećom našeg naroda, stihijama, osudama i presuđivanjima u centralnoj Srbiji, ali van matice. Ovde smo – tihi. Tu pred duhovnom kolevkom svete srpske zemlje.

Dar za decu

U akciji Kulturno informativnog centra Spona za prikupljanje pomoći i poklon paketića deci u srpskim selima na Kosovu i Metohiji značajan doprinos su dali članovi Edukativnog centra iz Skoplja, Udruženja Srba i Makedonaca – Čajka iz Tetova, njihova sugrađanka Biljana Vidoeska koja sada živi u Skoplju, Sanja Nikolić, Delije iz Kumanova i Skoplja…Naši najbliži saradnici i članovi Milena Mitić Pejova, Jelena Braunović, Ivana Papić, mnogi plemeniti ljudi koji ne žele da budu spominjani, sportisti Uroš Lučić, Radenko Bojović, Darko i profesor Maja Krstić, vladika i deo vernika kanonske pravoslavne Crkve u Makedoniji…

Autor: Milutin Stančić

Izvor: Srpski Akademski Krug

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime