Putuj, Sveti Savo

0
514

dojevice-novi-pazar-skola-sveti-savaSrbijo najdraža, i zvanično su te dovukli do dna. Nisi ti mogla sama pasti bez naše pomoći. Ako je iko pomogao u padu Srbije, pomogli smo mi – Srbi. Ali, kao što to najčešće biva, na nagovor onih koji to nisu.

Ovoga puta je sva nada otišla negde daleko. Plači, Srbijo, jer si oterala svog najmilijeg sina, a ujedno i svoga oca! Već u daljini čujem kako zvona sa naših crkava gube snagu jedno za drugim. Crkve se skrivaju pod vodu ili u nekakvo rastinje samo da ovo ne gledaju. U tu vodu i u to rastinje isto tako nisu otišle bez naše pomoći.

Iz Novog Pazara je, Srbijo, isteran Sveti Sava. Isteran je jednoglasno! Proteran je zbog sedam miliona evra! Dakle, zbog strane valute i zbog stranca. Najuren je iz svog grada, a čim su to svi dozvolili bez ijedne reči, onda slobodno mogu reći da je proteran i iz cele zemlje. Škola u Novom Pazaru koja je nosila ime „Sveti Sava“ kao što školi jedino i dolikuje, sada je dobila ime „Halif Bin Zajed el Nehjan“!

I šta ćeš sad, Srbijo, bez krsta, bez škole, bez Save, bez sebe? Gde si pošla bez kape i bez Oca? Kuda si se zaputila kad se na mestu tvog rođenja i nastanka naseliše oni koji se ne služe ni čašću, ni dobrotom, ni svetošću? Odoše ti sveci, Srbijo! Odoše ti ljudi! Odoše ti deca! Ko će ostati, Srbijo? Ostaće ti pantljičare, ukoljice, kvazidemokrate, oceubice, izdajnici, mutivode, satrapi i tuđi poslušnici i obožavatelji! Nijedan čovek ti neće ostati, Srbijo!

Da je neko nekad napisao priču o tome kako je jedan narod, nekada veliki i sveti, napravio svoju državu, pa je onda prodavao, a onda je u delovima nasleđivao i vraćao čupajući je od dušmanina svojom krvlju, pa se ta krv od strane unuka i sinova tih istih junaka prodala za male pare i taj narod svoju zemlju uništio, a sebe zamenio drugima, šta bi se moglo reći? Ništa! Svi bi mislili da je u pitanju bajka. Međutim, u bajkama dobro uvek pobedi zlo. Danas je, Srbijo, jedino veliko dobro koje nam je ostalo, a to je Sveti Sava, izgubilo bitku sa naprednim Srbima i njihovim šaptačima koji samo u evro veruju.

Već vidim Rastka koji, sa velikim bolom u duši i suzom u oku, ponovo bos hodi po zemlji iscepane mantije i opet udara, u dubini noćnog mira, na kapije zatvorene svetogorskog manastira i moli da otvore mu teška vrata. Da je imalo pravde u ovoj zemlji, ceo bi narod pohrlio za Savom u manastir da ga nekako ubedi da se vrati, a ujedno da i od Boga izmoli oproštaj, jer je ovim uvredio i Njega. Za mnogima smo narode dužni potrčati, jer smo sve što valja proterali, prokazali i unesrećili. Kad smo već za svim onim dušmanima trčali i prisvajali ih, onda za svecima moramo. Ako ovako nastavimo, a nikoga osim nas više nema, šta mislite, koga ćete proterivati nego jedni druge?

Narod zbog kojeg je Rastko postao Sava ga sad opet vraća na njegovo svetovno ime, dok je duhovno negde sakrio od sebe i od drugih, a sve zarad nekih miliona. Sveci nas barem nikada nisu ostavljali u nevolji, a ni u dobru. Ko posle ovoga bude imao obraza da se na Savindan pojavi i Savu slavi, taj ništa ljudsko u sebi nema, ako pre toga nije digao svoj glas protiv Savinog progona.

Putuj, Sveti Savo! Putuj za Šantićem, Njegošem, Andrićem, Desankom. Putuj za Principom i Svetim Vladikom Nikolajem. Putuj za svojim Nemanjićima. Putuj za Lazarom, Milošem, za srpskim junacima iz Velikog rata. Putuj za Dučićem, Avom Justinom i Milankovićem. Putuj, oče Srbije, za svojim detetom koje je sa tobom proterano iz zemlje koja po njemu ime nosi.

Nađi negde u dubini svoje svete duše snage, pa oprosti meni i meni sličnima. Oprosti nam što su reči jedino čime možemo pokušati da te vratimo. Oprosti nam našu slabost pred ovim novim Srbima i njihovom novom braćom, starim dušmanima. Idi, oče Savo, za svim našim proteranim srpskim velikanima i svecima. Putujte zajedno do nekog mesta koje vam se učini dovoljno dobrim na neku novu staru Srbiju i u njoj živite onako kako ste zaslužili. Upamti, oče Savo, i upamtite svi vi srpski oci, sveci, mučenici i velikani – molićemo jedinog Oca našega i vašega da se jednom vratite i činićemo sve da se to dogodi, jer ima još nas koji ćemo progon vaš oplakivati, a vašem povratku se kroz molitvene suze nadati.

Milan-Ruzic

Milan Ružić

iskra.co

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime