Vlada Srbije ima razloga za zadovoljstvo. Ostvaren je napredak na Doing Business listi Svetske banke, najvažnijem polju takmičenja naprednjaka sa prokazanom bivšom elitom. Doduše, skroman, od četiri mesta. Po nekim parametrima skor Srbije je čak i pogoršan, ali dobro, da ne kvarimo. Poslovično samokritična, ministarka zaslužna za najbolji rezultat Srbije (brzinu izdavanja građevinskih dozvola), ujedno i predsedavajuća u Zajedničkoj grupi za unapređenje pozicije Srbije na Doing Business listi, Zorana Mihajlović, izjavila je da „mi znamo da možemo još bolje“ i predložila usvajanje akcionog plana da se Srbija nađe u top 10 na toj listi.
Bilo bi lepo kada bi se ova naprednjačka opsesija brzinom kao osnovnom merilu napredovanja ispoljavala i u nekim drugim oblastima javnih politika. Recimo, Srbija prema Indeksu rodne ravnopravnosti Evropske unije, u poređenju sa 28 članica EU, zauzima tek 22. mesto (podaci za 2016). Na istom mestu bila je i na osnovu prethodnog merenja (prema podacima za 2014).
Evropska unija pak nema problem da prizna da ima problem u ovoj oblasti. „EU se puževim korakom kreće ka ostvarenju pune rodne ravnopravnosti“. Tako je Evropski institut za rodnu ravnopravnost ocenio nedavno objavljene rezultate novog Indeksa rodne ravnopravnosti. Evropski muškarci su, u proseku, mnogo moćniji i obrazovaniji od žena, raspolažu sa znatno više vremena za sebe, imaju više posla i zarađuju više, čak se i osećaju znatno zdravije. Vrednost Indeksa, koja se izračunava na svake dve godine, dostigla je 67,4 poena na skali od 1 do 100 poena (gde je vrednost od 100 potpuna ravnopravnost žena i muškaraca). To je samo neznatno povećanje od 1,2 poena u odnosu na prethodne rezultate koji se odnose na 2017. Inače, Indeks meri rodni jaz, tj. razlike između položaja žena i muškaraca i rezultate za njihovo otklanjanje u šest oblasti, odnosno domena. Primera radi, rodni jaz se meri po pitanju: sastava vlada i parlamenata, broja svršenih studenata, vremena provedenog u obavljanju kućnih poslova, stope zaposlenosti, visine mesečne zarade i očekivanog trajanja života. Prema ovim i drugim pokazateljima, najveća razlika između žena i muškaraca u EU beleži se u domenu moći, gde je ostvareno samo 51,9 poena. Zatim slede domeni: znanja sa 63,5 poena, vremena sa 65,7 poena, rada sa 72 poena, novca sa 80,4 poena i, na kraju, zdravlja, gde je situacija najbolja sa zabeleženim 88,1 poenom. Na vrhu evropske liste nalaze se Švedska sa 83,6 poena i Danska sa 77,5 poena, dok su na dnu Grčka sa 51,2 poena i Mađarska sa 51,9 poena.
Kada je reč o Srbiji (čiji je ukupan skor 55,8 poena), žene takođe zaostaju za muškarcima u svim domenima. Najveći jaz je u domenu moći (37,3 poena), zatim vremena (48,7), znanja (57,3), novca (60,2), rada (68,2) i zdravlja (84). Ruku na srce, u periodu od 2014-2016. ostvarili smo veći napredak nego bilo koja članica EU pojedinačno, ali skeptici bi rekli da je to zbog izrazito niskih početnih vrednosti. Tako je najveći napredak ostvaren u domenu moći, jer je rezultat porastao sa početnih 28 poena u 2014. na 37,3 poena u 2016. Šta je dovelo do ovog – formalno ispravno izmerenog – poboljšanja u početnim godinama naprednjačke vladavine? Pre svega, povećana politička moć žena, iskazana kroz njihovo učešće u lokalnim skupštinama, Narodnoj skupštini i Vladi. Nekome ova tvrdnja o napretku može delovati kao neslana šala. Baš u tom periodu ukinuta je Uprava za rodnu ravnopravnost (što tandem Brnabić-Đorđević odavno priželjuje i za Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost kojim predsedava Zorana Mihajlović). Nakon toga, uspešno je stopiran Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti kojim su, između ostalog, bili predloženi uspostavljanje službe za rodnu ravnopravnost kao službe Vlade i zabrana nejednake zarade za isti rad ili rad jednake vrednosti. Proširili su se mizoginistički govor i nastupi sa javnih mesta od strane raznih Gašića, koje naprednjačka scena kapilarno upija, prerađuje i širi dalje kroz svoje medije, rijaliti programe, jutjubere i druge konzervatore srpskog patrijarhata. Glasnogovornici narastajućeg otpora rodnoj ravnopravnosti, pretočenog u novu javnu politiku porobljavanja žena, donose nedvosmislene presude: rodna ideologija je „veštačka“ i „nama strana“, a predloženi zakon je „neustavan“, „nametnut od EU“ i „uperen direktno protiv muškaraca“. Sve ovo izazvalo je najoštrije ocene UN Komiteta za eliminisanje diskriminacije žena stanja u Srbiji, gde se posebno ističu: povećan broj primera antirodnog diskursa u javnosti i nazadovanja stavova javnosti u shvatanju rodne ravnopravnosti, mizoginističke izjave u medijima, kao i od strane političara na visokim položajima, verskih vođa i članova akademske zajednice, koji su nesankcionisani. Sve je ovo, naravno, deo one iste svetske matrice koja zagovara backlash (revanšizam) prema rodnoj ideologiji, tezu o rastućoj ugroženosti muškaraca od strane žena, pa čak i „rodne ratove“ kao temelje svoje ideologije.
Naposletku, kakve veze ima šta je sa rodnom ravnopravnošću, tim mutnim konceptom prisilno nametnutim od strane liberalnih zapadnjačkih elita, kada u Srbiji zgrade niču strelovitom brzinom (proporcionalno broju padova radnika), a plate samo što nisu dostigle obećanih 500 evra? Ko mari za to što Srbija za Evropskom unijom prema Indeksu rodne ravnopravnosti najviše zaostaje baš u domenu nejednakosti u pristupu finansijskim resursima i ekonomske situacije u kojoj žive žene i muškarci? I što je između dva merenja pogoršana ekonomska moć žena? Važno je da preduzetništvo selektivno cveta, dok pravi preduzetnici i preduzetnice ponovo zauzimaju mesta u redovima ispred ambasada. Nebitno je to što je manje od trećine preduzetničkih radnji i firmi u Srbiji u vlasništvu žena i što im država za podršku u razvoju biznisa daje pet puta manje novca nego muškarcima. I što Ministarstvo privrede nema posebne programe za podsticanje ženskog preduzetništva, jer su, kako kažu, mere za žensko preduzetništvo „integrisane u opšte programe podrške preduzetništvu“.
Čekajte, možda sve ovo ipak ima neke veze sa Doing Business listom, đavo bi ga znao.
Autor je saradnik Fondacije Centar za demokratiju.
