„Racionalizacija“ preko leđa nastavnika

8
1246

Dirck_van_Baburen_-_Prometheus_door_Vulcanus_geketendPre nekoliko dana, na stranicama portala “Koreni”, objavljen je izvrstan članak* Gorana Manojlovića, profesora iz Zaječara, pod naslovom: “Kako uštedeti u školama”. Najpre, gospodin Manojlović s pravom konstatuje da se Zakon o osnovama sistema obrazovanja, Pravilnik o normi časova, Pravilnik o ceni rada (CENUS) i drugi akti kojima se reguliše rad u školama, primenjuju selektivno. To jeste, takva pravila se striktno primenjuju samo u onim slučajevima u kojima je reč o nastavniku koji radi neposredno sa decom. Naime, ako nastavnik umesto propisanih 20 redovnih časova u nastavi ima 19, njemu će se umanjiti plata za pet procenata, a ako se desi da se broj razreda toliko smanji da nesrećnom nastavniku ostane samo jedan čas, njegova plata će iznositi samo 5%, to jeste, onoliko koliko taj čas “vredi” po zakonu.

Za administarciju takvi zakoni, normativi ili pravila ne važe. Oni su odnekuda zaštićeni nepisanim (a opšteprihvaćenim) pravilima (nekakvim, reklo bi se, “običajnim pravom” jednog polucivilizovanog društva) i administracija se tu tretira na sasvim drugačiji način od sirotih nastavnika. Manojlović u svom članku napominje da postoje silni direktori po malim osmogodišnjim školama, koje imaju po jedan razred; a i taj jedan razred sa jedva 10-15 učenika. U takvim slučajevima, Pravilnik o merilima za utvrđivanje cena usluga u osnovnim školama** je jasan. Odnosno, u tom Pravilniku (nije na odmet da ponovimo ono na šta je profesor Manojlović u svom članku već ukazao), u članu 8, stav 1. nedvosmisleno stoji: “Redovna škola sa 24 i više odeljenja ima direktora, a sa više od 24, odnosno 32 odeljenja i pomoćnika direktora škole srazmerno većem broju odeljenja, a najviše jednog pomoćnika.” U istom članu tog Pravilnika, u stavu 6. definiše se da: “Škola sa manjim brojem odeljenja u odnosu na normativ iz st. 1, 3. i 4. ovog člana ima 0,5 direktora.” Vidimo da Pravilnik o ceni rada nalaže da škola koja nema 24 odeljenja može imati samo 0,5 direktora. Ovde je na delu neshvatljiva diskriminacija, pošto pomenuti pravilnik važi za nastavnika, ali ne važi za direktora škole, kao i neke druge zaposlene, one koji u školi ne rade neposredno sa decom i čiji rad se ne meri vremenski (u časovima).  U praksi, direktori onih škola u Srbiji, koje nemaju više od 24 odeljenja, morali bi (a u skladu sa zakonom) da svoju normu dopunjuju ili radom u nastavi ili tako što će biti direktori sa 50% u nekoj drugoj školi sa manjim brojem odeljenja od 24.

Da Vas podsetimo:  Posledice potpisivanja Sporazuma u Vašingtonu

U srpskoj prosveti, čini se, sve je postavljeno naglavce. Školske uprave ne rade nikako posao koji bi trebalo da rade, već se bave nekim svojim privatnim „biznisima“. Načelnici se često bave nekakvim “poslom” koji proizilazi iz njihove funkcije, to jeste, položaja u društvu. Tamo odlaze gladni i uplašeni prosvetni radnici, najčešće u nameri da traže posao ili pravdu. Naravno, odonud izlaze, uglavnom, bez ikakvog rezultata ili razumevanja, ispraćeni nadmenim pogledom “školskih upravljača”. Zna se, posao je danas rezervisan za one s dubokim džepom – i to je tako svuda po Srbiji. To je javna tajna. U manjim gradovima tarifa za posao je do dve hiljade evra, a u većim i više, do pet i više hiljada evra (srpski mediji su o tome više puta pisali).

Prometej stvara coveka
Prometej stvara čoveka, reljef, 3. vek

Uz načelnika školske uprave, najcenjeniji član takve “sreske” prosvetne administracije je savetnik za finansije. Takvi savetnici nisu savetnici u pravom smislu reči. Oni su mnogo više od toga – oni su mali bogovi, kojima se klanjaju i nastavnici i direktori škola. Ako je neko dobar sa savetnikom za finansije pri školskoj upravi, može da ima punu platu, a da uopšte ne dolazi na posao. Ni po platu ne mora dođe, jer mu ona leže na račun.

Ne mali broj direktora se, kobajagi, bori za interese svojih radnike, a, u stvari, bore se za svoj groš, to jeste, čitav svoj mandat provode tako što pripremaju teren za novi mandat, trudeći se da pridobiju nastavnike tapšanjem po ramenima ili nekim drugim “interpersonalnim” metodama, pohvalama i sitnim ustupcima. Za to vreme škole uglavnom (najčešće) propadaju, kako u materijalnom tako i u moralnom i obrazovnom smislu. Čast onim direktorima koji se bore za dobro svoje škole, najpre za interes đaka i nastavnika, ali takvi obično ne traju duže od jednog mandata, pa brzo bivaju zaboravljeni.

Da Vas podsetimo:  Posle svih blamova Marko Đurić doživeo da postane ambasador Srbije u Vašingtonu

Zapravo, najviše propadaju one male škole sa 8-16 odeljenja u kojima direktor može da ima samo pola svoje radne norme. Takvi obično ne znaju ni šta bi radili i kada bi hteli. Opština im daje novac za redovno održavanje (ili kako se to već sve ne zove), potrošni materijal (svodi se uglavnom na kredu i papir) na kašičicu, a za obnavljanje školskog inventara i kupovinu novih nastavnih sredstava opštinari ne daju ni prebijenu paru. O modernom nastavnom procesu i primeni informacionih tehnologija u nastavi u Srbiji, moglo bi se konstatovati, slabo ko da je nešto i načuo – kao da smo još uvek u srednjem veku. Takvi “polovni” direktori (neki od njih nedovršeni i u duhovnom i u intelektualnom i u moralnom smislu), s pola norme, ubijaju dosadu na svojim kompjuterima, šaljući jedni drugima viceve i “smešni” video materijal. Ne pada im na pamet da pokrenu ozbiljna pitanja u vezi popravljanja katastrofalnog stanja u školama na čijem se čelu nalaze, jer neće da se zameraju svojim „drugovima“ u lokalnoj zajednici (uglavnom učmaloj i zaglupljenoj). Najčešće, takvi „polovnjaci“ zaobilaze svaku prepreku u širokom luku. Ničemu se ne suprotstavljaju, čak ni realnoj opasnosti koja fizički ugrožava đake i zaposlene u školi (teško oštećeni sportski tereni, truo nameštaj, prozori koji ispadaju iz ležišta, polomljeno stepenište i slično). Naravno, ni oni „celi“ direktori ne razlikuju se posebno od ovih „napola“, jer i jedni i drugi beže od opštinskih vlasti kao đavo od krsta.

Opet, i direktori su ljudi, kao i prosvetni radnici, koji, ne tako retko, pred njima drhte. Što bi pokretali pitanja koja bi im se mogla obiti o glavu već na sledećem izboru za direktora škole. Ne diraj ovo “mrtvo more”, jer ako ga ustalasaš, ono će se u jednom trenutku dići i progutati te, a niko se posle neće setiti ni da si postojao, čak ni oni kojima su se, koliko juče, tresle gaće od samog pomena tvog direktorskog imena. U stvari, nekakav zlosrećni “modus vivendi” zacario je Srbijom i okovao ju je gore nego Zevs “vatrenog” Prometeja. Srbiji se džigerica kida, ali ona, nažalost, ne raste iznova. A postavljanje prosvete na stabilne noge jedini je način da Srbija zaleči svoje rane i krene putem oporavka.

Da Vas podsetimo:  Šta u ovom trenutku treba Srbima: Monarhija i Rusija

Nastaviće se…

Dušan Vukotić

Foto (Vikipedija): Dirck van Baburen: Hefest stavlja Prometeja u okove, 1623.
_____________________

*Goran Manojlović, Kako uštedeti u školama

**Pravilnik o merilima za utvrđivanje cena usluga u osnovnim školama

8 KOMENTARA

  1. Pre par godina bivsi nacelnik skolske uprave u Krusewvcu, Milan Djokic, pravio je haos po skolama rasinskog okruga. Od „poznanica, prijateljica i takozvanih rodjaka“ nije moglo da se dodje na red. Nadam se da razumete o kakvim se rodjaka radilo. Iste takve sada kroje kapu po rasinskom okrugu, jer su imale i imaju dobru pozadinu. Isti taj gospodin insistirao je da zene dolaze da ga nesto pitaju obavezno u kracim suknjama. Postao je on i teca i ujak i stric… Pomenuti je zavrsio dopisnu skolu za pedagoge u Rijeci i zavio je mnoge ljude u crno bruka

  2. Skole su drzavna institucija i proces smene i postavljanja direktora kompikovan. Zaposljeni uglavno misle da se strajkom (protestom) mogu smenjivati ljudi koji su u ovim firmama eksponenti trenutne vlasti. Deluju neorganizovano i ne poznaju mehanizme smenjivanja direktora. UVEK POSTOJI mehanizam i nacin. Treba pazljivo izplanirati, napraviti mrezu i raspored dogadjanja i sve se moze. Jos ako direktor ne radi po zakonu, ide lakse. Nedostaje upornost i bolja informisanost kolektiva. A skolski direktori su smejurija ziva, to svi znaju. Misim da nema skole gde se ne krsi zakon. Prica : direktor krsi zakon. Opstinski ili drzavni inspektor napise Zapisnik o dogadjaju ali on ostaje u fiokama raznih nacelnika, njihovih sefova („potupak je u toku“….“jel vi znate koliko ja imampredmeta da obradim“…“ovo je politika“…) koji i da nisu clanovi trenutno vladajuce stranke – nisu blesavi da talasaju i izgube posao. Pogotovu u Srbiji danas kada imamo na vlasti sizofrenicne tipove, kriminalce, ojadjenu intelektualnu sirotinju i osvetoljubive barabe. A Vodja to, kao, ne zna…a ON kreira sve. Ma daaaaaj….

  3. Radim u školi sa manje od šesnaest odeljenja. Situacija je tačno opisana u tekstu. Dok su nastavnici izloženi torturi i od strane direktorke im se nameće da rade i šta treba i šta ne treba, ona ide na skijanje u sred školske godine , retko je u školi a i kad je tu uglavnom deli packe i priča o dijetama. Smanjite im plate i više ih kontrolišite. Naravno, to je teško kad su je iz MP tu i postavili.

  4. Sta reci? Ovo je istina a zasto se ne sprovode NJIHOVI PRAVILNICI je jasno; zaposljavaju se partiski servilni direktori.
    Nije mi jasno zasto se ne ugledamo po ovom pitanju na Hrvate. Jedna opstina jedan direktor za sve osnovne skole u opstini i jos jedan direktor za srednje skole u opstini. Tako se stedi, to trazi MMF, manje birokrata, a radnike-rudare nesmemo smanjivati. A nastavnik je rudar!
    Kada sam razgovarao sa ljudima u Skolskim upravama oni cekaju one ODOZGO, a kada sam pisao onima ODOZGO oni kazu ovi ODOZDO treba da rade-da sprovedu Pravilnik, ali im nista ne naredjuju.
    I tako, ne rade oni ODOZGO i ne rade oni ODOZDO i mi ostadosmo takvim radom na vetrometini neznanja a mozda i nerada.

  5. U prosveti im oko 100000 zaposlenih i tragicno je sto vecina cuti i bas ih briga, a onda krenu po coskovima i na trac partijama da pricaju sta ne valja, tada su jaki. Zanima me da li ce nesto pomocnik ministra Zeljka da ucini? Ne bih rekao, jer je ona pokazala da zna da radi u odeljenju, dok kvalitati da zna da upravlja prosvetom nisu vidljivi.

  6. Ако ћутимо, још дубље тонемо. Колеге су отвориле једну озбиљну тему, где тачно наводе шта и како треба урадити. Одбор за образовање НС РС на седници која је одржана дана 6. априла тражи конкретне примере уштеде. Аутори текстова нису тражили да се уводи некакво додатно смањење плате од 10%, него траже поштовање прописа. Ми морамо нешто да урадимо за образовање, други неће. Све је у нашим рукама. Изволите и дајте још примере незаконитог трошења новца у просвети.

  7. Konačno je svest počela da se budi kod pravih i jakih prosvetara koji ovako javno ukazuju na propuste i nezakonisti koje već godinama unazad vladaju u školama širom Srbije. Nadam se da ovako jaki izneti argumeneti neće ostati samo na ovoj pisanoj reči, već očekujemo nastavak i sigurnu reakciju nadležnih organa. Autorima tekstova puna podrška za hrabrost i istinu koja je spora, ali polako stiže do nas.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime