Sokolska društva u Kralјevini Jugoslaviji nastavila su svoj predratni rad na podsticanju prijatelјstva među slovenskim narodima. Društva su putem Slovenskih balova i plesova nastojala da narodna nošnja bude prihvaćena od javnosti.
Bačka Sokolska Župa priredila je 28. juna 1922. slet u Subotici. Sokoli su posetili izložbu narodnih ručnih radova priređenu u gradskoj kući i od koje je prihod bio namenjen postradalima u Bitolјu. Na izložbi su bili radovi iz svih krajeva Jugoslavije. Na Vidovdan sokoli su posetili Palić, gde je u parku priređena zabava. Na Paliću priređena je Sokolska akademija. Akademiju su otvorile članice Sokolskog društva Beograd. Vežbe su izvedene vešto, tako da su gledaoci pomislili da gledaju ruski balet. Po svršetku vežbe publika je sa burnim aplauzom pozdravila prednjačicu Milu Jovanović. Zatim je muški podmladak društva Osek izveo rusku narodnu igru „kozaček”. Publika je posle svršetka vežbe klicala „živio Osek”. (1)
Sokoli su na svojim plakatima za sletove koristili narodne šare. Primer takvih plakata je plakat za slet u Zagrebu avgusta 1924. Sokoli su priredili slet u Zagrebu od 15 do 17. avgusta 1924. U Zagreb je došlo 12.000 sokola iz Srbije, Vojvodine, Bosne, Crne Gore, Hercegovine, Dalmacije, Slovenije, Hrvatske, Međumurja i Istre. Došli su Češki i Ruski sokoli i delegacija Polјskog sokolstva. Na Drugom Jugoslovenskom Sokolskom saboru koji je održan zajedno sa sletom zaklјučeno je osnivanje Sveslovenskog Sokolskog Saveza. (2) Na sokolskim priredbama učestvovali su i kozaci.
Za sokole prednjake Savez sokola održao je u Beogradu od 14 do 19. aprila 1936. petodnevni tečaj narodnih igara. Tečaj je posetilo pedeset članova i članica iz 25 sokolskih župa. Na tečaju je obrađeno 30 narodnih kola iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, Vojvodine i Hrvatske, osim ostalih slovenskih igara. Za tečaj bilo je veliko interesovanje, naročito kod Slovenaca.
Sokolsko društvo Soko I u Zagrebu je 14 marta 1936. priredilo Lužičko-srpsko veče. Veče je otvorio starešine društva Uglјeše Pelivanovića, koji je u predavanju prikazao položaj Lužičkih Srba, kao i njihovu kulturu i istoriju. O Lužičkim Srbima priredio je izložbu Stanković. U koncertnom delu izvođena su dela lužičko-srpskog preporoditelјa Bjarnata Krauca i zagrebačkog muzičara Fr. Šidaka. Posle toga prikazani su pomoću dijapozitiva lužičko-srpski krajevi i život stanovništva. Veče je završeno pevanjem lužičko-srpske himne “Rjana Lužica” i sokolske himne “Hej, Sloveni”. Sledeće slovensko veče bilo je predviđeno za 4 april 1936. i bilo je posvećeno Čehoslovacima. (3)
U cilјu propagiranja narodnih slovenskih kostima, Sokolsko društvo Beograd I održalo je 6 marta 1937. kostimiranu zabavu. Pored predstavnika Sokolske župe Beograd Momira Sinobada, prisustvovali su dr. Bahtik kao predstavnik čehoslovačkog opunomoćenog ministra, dr. Šiškanov kao predstavnik bugarskog poslanstva i drugi predstavnici nacionalnih i sokolskih društava. Pre početka zabave društveni prosvetar Dragolјub Višnjić, pozdravio je prisutne i održao govor o značaju narodnih kostima. Sokolska župa Beograd priredila je slet u Beogradu juna 1937. Povodom sleta otvorena je 19 juna 1937. „Sokolska izložba narodnih rukotvorina”. Izložbu su organizovali Župski odsek za rad na selu i Zadruga „Rukotvorina” za izradu ručnih radova. (4)
U pozorišnoj sali Ruskog doma u Beogradu održali su ruski sokoli svečanu akademiju 20 juna 1937, u kojoj je učestvovalo 6 društava iz Pokrajinskog Saveza ruskog Sokolstva u Jugoslaviji. Apoteozu akademije izveli su Ruski sokoli iz Zemuna. U prvoj slici apoteoze prikazano je veselјe u predratnoj Rusiji, sa horskim pevanjem ruskih narodnih pesama i narodnim igrama. Druga slika predstavlјala je čežnju ruskih sokola za obnovom nacionalne Rusije i njihovu nadu da će Rusija vaskrsnuti jaka i preporođena. (5)
U Sokolskom društvu Zemun-Matica uoči dana ujedinjenja 1937. održana je sokolska zabava sa prigodnim programom i igrankom. Naročito zadovolјstvo i aplauz izazvale su igre slovenskih naroda. (6)
Sokolska župa Beograd priredila je marta 1938. Bal slovenskih naroda. Pod pokrovitelјstvom Vlade Ilića, predsednika Gradskog poglavarstva, bal je održan u prostorijama Sokolskog društva Matica. Velika, donja i srednja sala bile su uređene za igru a ostale ostale prostorije za bife. U velikoj sali su svirale dve muzike : muzika Kralјeve Garde i muzika Sokolskog društva Beograd VII, a u donjoj treća muzika. Gosti su došli u narodnim nošnjama i sokolskim odorama. Kralјevog izaslanika pukovnika Milivoja Durbešića dočekao je starešina župe dr. Gradojević i ostali članovi starešinstva. Došli su ministar finasija Letica sa gospođom, ministar fizičkog vaspitanja naroda dr. Miletić sa gospođom, I podpredsednik senata Tomić, zamenici Starešine saveza Paunković i dr. Gavrančić, predsednik Gradskog poglavarstva Ilić sa gospođom, admiral Prica, general Kosić, … dr. Bahtik, bugarski poslanik Popov, polјski poslanik Dembicki i mnogi drugi. Pokrovitelј bala Vlada Ilić poveo je Kralјevo kolo. Članovi i članice Beograd-Matice su izveli splet slovenskih igara; članovi i članice jugoslovensko polјske lige u polјskim plemićkim nošnjama izveli su nekoliko narodnih polјskih plesova, dva para članova i članica ruskog sokola iz Zemuna izveli su “Kozačok”. Naročito toplo su bili pozdravlјeni članovi i članice udruženja Trst-Rijeka-Gorica koji su izveli nekoliko plesova iz svog kraja i u nošnji tamošnjeg živlјa. Grupa ruskih sokolica u ruskoj nošnji izveli su igru iz svog kraja. (7)
U Počasnom odboru bili su dr. Vjekoslav Miletić, ministar fizičkog vaspitanja; general Petar Kosić, komandant Beograda; … Roman Drejling, starešina Ruskog sokolskog saveza; … dr. Marije Čok, predsednik Udruženja Istrana; Kolo Srpskih Sestara; … Naka Spasić, predsednica društva „Knjeginje Ljubice”;… Milica Jovanović, predsednica društva „Knjeginja Zorka”; Leposava Petković, predsednica Jugoslovenskog ženskog saveza. (8)
Povodom održavanja bala Slovensko društvo iz Bugarske uputilo je čestitke. (9)
Sokoli su nastojali da podstiću veze između slovenskih naroda. U tome su sarađivali sa ostalim nacionalnim društvima (Kolo Srpskih Sestara, Jadranska straža, …). Savez Sokola bio je jedan od osnivača Sveslovenskog Sokolskog Saveza. Sem Saveza sokola Kralјevine Jugoslavije u zemlјi je u istom duhu delovao i Pokrajinski Savez ruskog Sokolstva u Jugoslaviji.
Saša Nedelјković , član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
_______________
Napomene:
1. Dr. B. „II. Slet Sokolske Župe Bačke.”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 8, str. 260-266; Starešinstvo Bačke Sokolske Župe, „II. Slet Bačke Sokolske Župe 28. i 29. juna u Subotici”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br.7, str. 222;
2. „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
3. „Lužičko-srpsko veče Sokola I u Zagrebu”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 27 marta 1936, br. 13, str. 3;
4. „Sokolsko-slovenska kostimirana zabava”, Vesti, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5, str. 100; „Program svečanosti VI sleta Sokolske župe od 19-21 juna 1937 god.”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 169;
5. „Sudelovanje ruskog Sokolstva u župskim utakmicama i župskom sletu”, “Oko sokolovo”, Beograd, 6.septembar 1937, br. 8, str. 177, 178;
6. „Sokolsko društvo Zemun-Matica”, „Oko sokolovo”, Beograd, 4 februar 1938, br. 2, str. 36;
7. „Župski bal Slovenskih naroda”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1938, br. 4, str.68;
8. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVIII redovnu godišnju skupštinu 3 aprila 1938 god.”, str. 77, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1938, br. 4;
9. „Čestitka Slovenskog društva iz Bugarske”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1938, br. 4, str.68; 9.
