Rada se godinama bori sa rakom dojke: Obrijala sam glavu i rekla sebi „lepa si“ i guram dalje

0
244
Rada Nikolić sa porodicom / Foto: Privatna arhiva/Noizz

Rada Nikolić (44) iz Užica je pre šest godina dobila karcinom dojke, a ovu dijagnozu otkrila je redovnim pregledima. Iako su doktori smatrali da je zdrava, njena intuiciija joj je govorila da je potreban detaljan pregled. Danas o ovome govori sa pozitivne strane.

Ona je majka četrnaestogidišnje Nađe, jedanaestogodišnje Nine i osmogodišnjeg Pavla, a kada je prestala da doji najmlađe dete, opipala je više kvržica ispod pazuha. Tada je sve počelo.

„Moja mama je preminula od posledica karcinoma dojke i ta činjenica me je navela da se redovno kontrolišem, znajući da kancer dojke može biti nasledan. Pomišljala sam da ću se možda i ja suočiti sa njim, ali tek u starijoj životnoj dobi. Ipak, susret je došao ranije nego što sam očekivala. Imala sam 38 godina. Nakon što sam prestala da dojim svoje najmlađe dete, a dojila sam ih svo troje, opipala sam više kvržica, poput čvorića u dojci. Najpre sam pomislila da je to od zaostalog mleka u kanalima, ali sam i uradila sve potrebne analize. Ništa nije ukazivalo da nešto nije u redu, ni pregled kod hirurga, ni laboratorijske analize, ni ultrazvučni pregled na kom je uočeno nekoliko sitnih fibroadenoma. Predložena mi je kontrola za 6 meseci“, priseća se Rada.

Rada Nikolić se godinama bori sa karcinomom / Foto: Privatna arhiva / Noizz.rs

Tada je na scenu stupila njena intuicija.

„Imala sam nesanicu i noćne more. Bila sam odlučna da što pre izvršim operativni zahvat, a na moju veliku sreću, doktorka je razumela moju intuiciju i odmah reagovala. Nakon operacije, potvrđeno je da su sve promene bile maligne i suočavam se sa dijagnozom raka dojke“, kaže Rada za Noizz.

Kada je ova dijagnoza napisana pored njenog imena, Rada je reagovala kao i svi. Mnogi pitanja prolazi kroz glavu.

Da Vas podsetimo:  Jelena je Srpkinja koja živi u Parizu i njene reči danas odzvanjaju svetom: "Kod kuće sam. Ne dosađujem se..."
Rada Nikolić sa porodicom / Foto: Privatna arhiva / Noizz.rs

„Ovo saznanje je za mene u prvi mah značilo-smrt. ,, Zašto meni ovo da se desi?”, ,,Da li će me deca zapamtiti?” i slična pitanja su me obuzela. Prošla sam kroz fazu plakanja, za koje sada znam da je nekada i lekovito i potrebno da se izbaci sva negativna energija, fazu ljutnje, pa straha i nemoći. Sažaljevala sam samu sebe. Najteže je bilo kako to saopštiti deci, koja su bila mala, najmlađi sin tek 20 meseci star. Često sam ja bila ta koje je hrabrila porodicu, jer kada bolest uđe u dom, izloženi su i ukućani, psihički najviše. Njihovi osmesi i zagrljaji su bili i ostali moja snaga“, iskrena je ona.

Kako danas kaže, njena sreća je što u Užicu imaju Savetovalište za žene obolele od raka dojke „Jefimija“, koje su joj već od posete u bolničkoj sobi, a potom i u grupi podrške gde imaju radionice sa psihologom i lekarima, pokazale da život posle dijagnoze i dalje postoji, da se čak može živeti bolje i kvalitetnije, opuštenije i zahvalnije.

A njen put kroz lečenje je bio sve samo ne lak.

„Slagala bih ako bih rekla da proces hemioterapija nije bio težak. To razume samo onaj ko prođe čitavu proceduru. Telo nekada bude bespomoćno, na ivici da se preda. Ali, bila sam rešena da pobedim i da imam još uspomena sa svojim najmilijima. Svest da sam bolesna nekako je simbolično došla u potpunosti kada sam obrijala kosu i pogledala se u ogledalo. Posle par trenutaka sam sebi bila lepa. I rešila da ću uvek biti lepa, našminkana i nasmejana. Кao da sam se izula stare cipele i ušla u nove. Dosta sam šetala, zdravo se hranila i izbegavala negativne stvari i osobe. Nije bilo tog roditeljskog sastanka, školske priredbe ili treninga koji sam propuštala, iako je često to bilo nadljudska misija.“

Da Vas podsetimo:  Ona svira i kolo i džez na fruli i ponos je Srbije u svetu: Ovo je Neda, naša NAJBOLJA FRULAŠICA

Nakon redovnih kontrola sve je bilo u redu, ali dve godine nakon završetka terapije, nažalost, dijagnostikovan joj je metastatski tumor u karlici.

„Tada sam osetila veliki strah, kao da gubim tlo pod nogama. Tada sam trpela i nesnosne bolove, odrekla sam se šetnji koje sam volela i pomišljala sam da je to znak da će smrt biti bolna, a ja bespomoćna. Кonzilijum u Кragujevcu je odlučio da budem podvrgnuta terapiji zračenjem, gde sam bila pacijent divne doktorke koja mi je ulila poverenje da ćemo stvar držati pod kontrolom i da ću se i ovaj put izboriti. U čekaonici sam čula i reči jedne pacijentkinje koja je rekla da već peti put dolazi na zračenje i živi i dalje. To mi je bio znak da je sve moguće i da to još uvek nije kraj moje životne priče. Uz podršku supruga, dece, porodice, prijatelja i komšija-tako je i bilo. Njima je bilo prosto nemoguće da ja, sa ovakvim temperamentom i pozitivnim stavom, mogu pokleknuti“, priča Rada.

Ona navodi da čovek kada pomisli na rak, a kamoli ukoliko ga i sam ima odmah misli da je kraj.

„All iz svog životnog iskustva na to gledam kao na nešto što je moralo da se desi da bih ja naučila neke životne lekcije, šta su mi prioriteti i kako da živim kvalitetnije i uživam u životu punim plućima, obraćajući pažnju na sitnice na koje pre nisam. Naučila sam da su suze melem, da ne zapostavljam sebe, svoj duševni mir najpre, da se radujem svakom novom danu, slušam ptice, osluškujem prirodu i sve gledam drugim očima. Platila sam visoku cenu, ali život je jedan blagoslov i na kraju sam zahvalna Bogu na svemu.“

Da Vas podsetimo:  Nisam smela da zagrlim svoje dete

Ova hrabra žena danas ima poruku za sve žene.

„Žene bi trebalo da osluškuju svoje telo, prate svoju intuiciju i na vreme se javljaju na kontrole, a ja sam dokaz da i uz dijagnozu kancera, i to metastatskog, mogu biti pobednice. Bilo bi idealno da država obezbedi brzu i adekvatnu terapiju svakoj ženi, jer lekovi koje primam moje stanje drže pod kontrolom. Moj tumor je i dalje tu, smanjuje se svake godine. Ponekad razgovaram sa njim, kažem da smo nas dvoje u neku ruku i prijatelji, da ćemo još dugo živeti zajedno, ali da se ne bih ljutila i ako me jednog dana napusti“, zaključuje Rada.

Vladana Jokić

Izvor: Noizz.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime