Prošlogodišnjem laureatu nagrade „Longin“, koju za ukupno ostvarenje u oblasti likovnog stvaralaštva dodeljuje Vidovdanska likovna kolonija u Gračanici, Veselinu Rajoviću (Bar,1956) otvorene su istovremenno,maj i juni, dve izložbe. U Galeriji SULUJ u Beogradu i laureatska u Galeriji Doma kulture u Gračanici. Tako se dogodilo da ovaj umetnik svojim poetikama gradi neki mitsko-vaseljenski most između Beograda i Prištine.
Neizvesno je koliko će sve to uticati na obnavljanje briselskog dijaloga između Beograda i Prištine koji bi trebalo da dovede do kvalitetnijeg života građana,a naročito Srba na Kosovu.Izvesno je,međutim,da radovivi na postavkama“Crtež kao beskrajna misao“ u Beogradu,a naročito radovi na izložbi“Rat i mir“ u Gračanici ukazuju na to da čovečanstvo kanda još živi vavilonsku epohu međusobnog nerazumevanja,obnove i uništenja.Poslednji radovi nameću potrebu i za eventualno novo sagledavanje stvaralaštva slikara Veselina Rajovića,redovnog profesora na Fakultetu umetnosti u Prištini, izmeštenog u Zvečan na Kosovu i Metohiji.
Rajović je angažovan slikar o čijem stvaralaštu su pisali pesnici, kritičari i drugi stvaraoci.Opredeljenje ovog umetnika je da se svojom „Al prima“ ekspresijom suprotstavi i veoma složenom sistemu Patija koje svoju mrežu tkaju na tamnoj strani, ne Meseca, nego naše planete Zemlje.
U tom kontekstu, „čitanjem“ Rajovićeve poetike nameće se nauk da umetnički nerv stvaraoca neprekidno pulsira na više tačaka „mikro i makro kosmosa“ u nastojanju da opserviranjem predupredi i ukaže namere Patija,koje zapaćene na bolesnoj bio i drugoj podlozi tamne strane uma planete, nastoje,ratom, kroz smrt,nesreću, zlo, bol,svekoliku patnju…, da prete nestankom posebno razumnog života,ali i svih drugih tvorevina poput Koralnih ostrva.
U osmišljavanju opominjuće poetike Rajović upotrebljava sve raspoložive materijale;platno,zemlju,bokljikavu žicu, boju, pesak… Osmišljene umetničke forme, podržava, majstorski, kako je sam zapisao, „Crtež kao beskrajna misao“. Sve to energičnim manirom ekspresije,kombinovanom tehnikom,kroz simbole, širokim potezom, bez korekcije,ali i instalacijom vrlog kontekstualnog umetnika.
Rajović je ranije,oslikavajući garež, pepeo,smrt, užareno vreme…, ukazao na period u kome će na balkanskim i drugim prostorima ponovo ostati samo „spržena zemlja“.
I danas lebdi prošlogodišnji Rajovićev umetnički nagoveštaj u vidu ekspresivnog prikaza pod nazivom,“Gazimestan“, kojim umetnik upozorava da Patije nastoje da stradalnički proces Gazimestana bude nastavnjem. Tu poetiku umetnik je osmislio tako što je na platno naneo zemlju sa Gazimestana, koja je s razlogom uokvirena belinom.
Na ove radove nadovezuje se i 16 slika,pod nazivom “Rat i mir“, koje su izložene u Gračanici.Ciklus navirućeg crno-plavo-tamnog uz crveno-zeleno-sivkasto-žute nijanse na kipućoj površini slika, kojima Rajović opominje da je moguć prenos zla Patija iz prošlosti u budućnost.
Umetničko-opservatorski nerv profesora Rajovića,ovim i drugim poetikama,međutim,ukazuje i na druge procese mogućih izlaza ka povoljnijoj budućnosti.Na tako šta opominje oslikavanje i svetlih momenata, kao nagoveštaj mogućeg obnavljanja života, koje je umetnik osmislio u prikazima tame, smrti,gareži u užarenom vremenu. Tu su i široke beline na prikazu ”Gazimestana”, koje kao prostor Rajovićevog novog „Krika beline“ ukazuju na verovanje da u daljem dijalogu crteža i beline umetnik moguće oslika i prikaz kad Razum utrne Patije.
Uočljiviju mogućnosti Rajović ostavlja posmatraču i svojim studentima i na novim slikama u Gračanici,sa navirućom crnom, modroplavom i drugim tamnim nijansama koje, na bojama konfigurisanim pulsirajućim površinama,ukazuje na prolivenu krv koja preti širenjem. Umetnik, međutim, treperećim, svetlim fragmentima,crtežom kao „beskrajnom mišlju“ isijava titraje amorfnih oblika koji poprimaju spektar crveno-zeleno-žuto-sivih i drugih svetlih pigmenata, što u tom antagonističkom vrenju,kakvog „Rata i mira“, kroz vibrirajuće forme naziruće flore, portreta… opominje na složeno stvaranje Ljubavi.A, Ljubav… jeste jedina hemija koja može,kao u kakvoj magičnoj skaski,Patije pretvoriti u bezopasnu fluidnu izmaglicu koja će, kao svojevrsna nagrada na kraju epohe,nagovestiti Rajovićev novi „ekspresivni zvuk“. Nakon ovakočega moguće da svekoliki stvaraoci,posebno kontekstualni, nadahnuti Vaseljenskim Prstom, uspomene bezbrojne duše postradalih zbog neuzvraćene ljubavi od strane raznih …kratija, među kojima su mnoge imale, i imaju skriveni prefiks ili sufiks…patija…
U PRIŠTINI, JUN, 2017. GODINA
Nikola M. Bešević, novinar
