Rama danas na Kosovu i Metohiji otkriva spomenik istorijskom neprijatelju Srbije – Ismailju Ćemaliu

0
401

cemaljiKako prenosi agencija BETA, danas će na Kosovu i Metohiji, premijer Albanije Edi Rama prisustvovati otkrivanju spomenika „prvom premijeru nezavisne Albanije Ismailju Ćemaliu“, ispred jednog od objekata takozvane „vlade Kosova“, a u organizaciji opština Priština i Valjona u Albaniji.

Do ideje da se spomenik Ćemaliu postavi u Prištini je došlo tokom posete grupe albanskih intelektualaca Prištini u novembru prošle godine. Tada je dogovoreno da se u Prištini postavi spomenik Ismailju Ćemaliu dok će se u Valjoni otkriti spomenik Hasan Prištini.

Iako nema zvaničnih najava o susretu Rame sa najvišim zvaničnicima lažne države „Kosova“, očekuje se da će se on susresti sa Isa Mustafom i Hašimom Tačijem.

Da nije bilo Briselskog sporazuma i potpisa veleizdaje Srbije do ovakvog veličanja istorijskog protivnika Srba i Srbije nikada ne bi došlo…

Pročitajte ko je u stvari Ismailj Ćemali, čija je slika kao „začetnika ideje velike albanije“ bila na zastavi koju je dron nosio na utakmici… podatke smo preuzeli sa Vikipedije…

Ismailj Ćemali (alb. Ismail Qemal Bej Vlora; Valona, 16. januar 1844 — Bari, 24. januar 1919), Albanac, političar i državni funkcioner u Osmanskom carstvu koji se borio za ideje albanskog narodnog preporoda i imao najvažniju ulogu u deklarisanju nezavisnosti Albanije 28. novembra 1912, i vođenju takozvane Privremene vlade Albanije.

Ismailj Ćemali je rođen u Valoni 16. januara 1844. Osnovnu školu je završio u Valoni, a gimnaziju Zosimaja u Janjini. Posle završetka gimnazije u Janjini Ćemali se 1859. preselio u Istanbul u kojem je počeo da radi u državnoj upravi Osmanskog carstva u kojoj je napredovao sve do položaja guvernera nekoliko gradova na Balkanu zbog tesnih veza sa visokorangiranim osmanskim državnim funkcionerom Midhat-pašom. Kada je Midhat-paša smenjen sa svojih funkcija 1877. Ismailj Ćemali je prekomandovan da radi u državnoj upravi u Anadoliji. Kasnije, sultan ga postavlja za guvernera Bejruta. Zbog toga što je ponovo pao u nemilost sultana Ismailj Ćemali se u maju 1900. ukrcao na jahtu britanskog ambasadora i tražio azil. Tokom narednih osam godina je živeo u egzilu boreći se za promene u Osmanskom carstvu i da unapredi položaj Albanaca u okviru Osmanskog carstva. Posle Mladoturske revolucije postao je poslanik (izborna jedinica Berat, Albanija) u obnovljenoj Skupštini Osmanskog carstva, na mestu predsednika Umereno Liberalne Partije osnovane u novembru 1909. godine[1]. Ova partija nije bila nacionalna, već je bila sačinjena od pripadnika različitih nacionalnosti zastupljenih na teritoriji Osmanskog carstva (Albanaca, Hrišćana, čak i Turaka). Kad je tokom 1909. došlo do pobune protiv Mladoturaka, Ismailj Ćemali je nakratko bio predsednik Osmanske Nacionalne Skupštine ali je nakon dan-dva proteran iz Osmanskog carstva zauvek. Posle proterivanja se posvetio borbi za ideje albanskog narodnog preporoda.

Ismail_Kemal_bey_Vlora_speaking_in_Vlora_1912
Deklarisanje nezavisnosti Albanije u Valoni 1912.
Za više informacija pogledajte članak Deklaracija o nezavisnosti Albanije

Ismailj Ćemali je imao najvažniju ulogu u deklarisanju nezavisnosti Albanije 28. novembra 1912, i vođenju takozvane Privremene vlade Albanije. Poznat je i po tome što je po deklarisanju nezavisnosti Albanije izašao na terasu dvospratne zgrade u Valoni i mahao crvenom zastavom sa crnim dvoglavim orlom pred nekoliko stotina okupljenih Albanaca.
Uloga u prvim sukobima Albanije i Srbije

U vreme kada je deklarisana nezavisna Albanija u Valoni, na teritoriji današnje Albanije je bilo oko 20.000 kosovskometohijskih kačaka koji su se povukli pred vojskom Kraljevine Srbije tokom Prvog balkanskog rata. Oni su za uspeli da pridobiju naklonost i tajnu podršku Ismailja Ćemalija za svoje namere da po naoružavanju (finansiranom od strane Austrougarske) i izvršenoj obuci (u organizaciji VMRO) izvrše upad u Kraljevinu Srbiju. Posle Drugog balkanskog rata član VMRO Milan Matov, poreklom Albanac, boravio je u Albaniji u Elbasanu u cilju obezbeđivanja podrške za planirani Ohridsko-debarski ustanak i tražio podršku Ismailja Ćemalija. Ismailj Ćemali nije smeo da mu pruži javnu i otvorenu podršku jer je smatrao da je Albanija previše slaba da bi se otvoreno konfrontirala sa Kraljevinom Srbijom, ali je dozvolio da Austrougarska i Bugarska uvuku Albaniju u sukob sa Kraljevinom Srbijom i obećao svu moguću tajnu podršku i pomoć ustanicima, smatrajući da velike sile neće dozvoliti Kraljevini Srbiji da ponovno zauzme teritorije pod kontrolom pobunjenika. Istpostavilo se da je ova pretpostavka bila pogrešna.[2] Na taj način je i formalno formiran prvi savez VMRO i Albanije koja je prvi put bila uvučena u sukob sa Srbijom. Na osnovu podrške koju mu je pružio Ismailj Ćemali, Milan Matov je u Albaniji okupio određeni broj naoružanih Albanaca i sa njima je izvršio upad u Kraljevinu Srbiju i organizovao stanovnike Struge, Debra i Ohrida u pobunjeničke odrede. Odlukom da tajno pomaže VMRO u borbi protiv Kraljevine Srbije Ismailj Ćemali je praktično prvi put konfrontirao novostvorenu državu Albaniju sa Srbijom koja je rezultovala velikim brojem mrtvih, ranjenih i izbeglih lica kao i velikim materijalnim razaranjima izazvanim upadima kosovskometohijskih kačaka u Kraljevinu Srbiju i tzv. Ohridsko-debarskim ustankom koji je organizovala VMRO.[3]

Zahvaljujući delovanju Esad-paše Toptanija, kasnijem ministru odbrane i unutrašnjih poslova kneževine Albanije, koji je na sve načine pokušavao i uglavnom uspevao da spreči da Austrougarska i Bugarska zloupotrebe Albaniju u konfliktima sa Srbijom, izbegnuti su ozbiljniji sukobi i još veće krvoproliće, razaranja i nesreće.

Egzil i smrt

Posle državnog udara koji je 22. januara 1914. izveo Esad-paša Toptani Ismailj Ćemali je živeo u egzilu u Parizu i pisao svoju autobiografiju koja je objavljena posle njegove smrti. Putovao je u Italiju 1918. kako bi promovisao ideje svojih političkih istomišljenika u Albaniji i tom prilikom ga je italijanska vlada sprečila da napusti Italiju i zadržala ga mimo njegove volje u hotelu u Peruđi u kojem je umro od srčanog udara tokom večere.
O Ismailju Ćemaliju danas

Uprkos činjenici da je Ismailj Ćemali bio proteran iz Osmanskog carstva zbog borbe protiv Mladoturskih reformista, uprkos tome što deklaracija o nezavisnosti Albanije doneta u organizaciji Ismailja Ćemalija i Austrougarske nije imala nikakav efekat (pa je red i mir u Albaniji do formiranja organa vlasti Kneževine Albanije održavao Esad-paša Toptani sa svojom žandarmerijom) i uprkos tome što je u jednom kraćem periodu (tokom kojeg je učestvovao u vlasti u Albaniji) prihvatio da Austrougarska i Bugarska uvuku Albaniju u sukobe sa Srbijom koji su izazvali veliki broj poginulih, ranjenih i izbeglih kao i velika materijalna razaranja, Ismailj Ćemali je cenjena istorijska ličnost u Albaniji.

Lik Ismailja Ćemalija se nalazi novčanicama koje izdaje centralna banka Albanije i to na apoenima od 200 albanskih leka izdavanim u periodu 1992—1996, i na novčanici od 500 albanskih leka koja je izdavana od 1996. godine.

Biljana Diković

facebookreporter.org

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime