Đukanović „opleo“ po Zorani Mihajlović i njenom šetanju psa!
Svaki dan u Srbiji pojavi se neki novi predsednički kandidat, koji za sebe tvrdi da će baš on biti sigurni pobednik predsedničkih izbora koji nas očekuju najkasnije do marta sledeće godine. Unapred im čestitam na sigurnoj pobedi. Slušajući ih, pretpostavljam da će Srbija dobiti najmanje deset predsednika.
Šalu na stranu, ali taj cirkus od kandidovanja – a, složićete se, jedino najveća stranka još uvek nije istakla svog kandidata – podseća na onu narodnu poslovicu: kada mačke nema, miševi kolo vode. Ipak, od dežurnih cirkuzanata iz opozicije – koji su jedan dan za zajedničkog kandidata, a već sutradan da svaka vaška ide obaška – ponekad pojedinci iz vlasti umeju da budu i komičniji. Bez obzira na to što SNS još nije istakla svog kandidata i što aktuelni predsednik države takođe kaže da još nije doneo odluku o budućoj kandidaturi, postoji osoba koje bar dva do tri puta tokom nedelje mora da pruži neki komentar o predsedničkim izborima, tobože zato što je novinari pitaju. I uvek u tom komentaru ta osoba mora da istakne kako je postati predsednik Srbije „kruna karijere“, ali, eto, ona ne zna da li će joj stranka to ponuditi, ali će ona razmisliti ako do te ponude dođe, itd.
To mu dođe kao najbestidnije nametanje kandidature, po principu „ja sam ipak najbolji kandidat i prava je greška ako me ne kandidujete“. Očigledno je da bi tu osobu pojedini ambasadorski krugovi rado videli na tom mestu. Svakako da će SNS imati svog kandidata, ali jedina je istina – a to vam kao član Predsedništva te stranke mogu da potvrdim – da se o predsedničkim izborima do sada nije prozborila ni reč. O tome će se govoriti kada dođe vreme.
Aki očigledno se nekim kolegama žuri da sebe nametnu, što deluje komično, jer ništa ružnije ne postoji, a ni gluplje, kada sam sebe namećeš. Posebno su tada smešna navodno iznenadna pitanja novinara o eventualnoj kandidaturi pomenute osobe, koja uvek glumi iznenađenje na to pitanje, uz ogradu da ona ne zna kako se uopšte našla u tim pričama. Kao što je „slučajno“ šetala psa ispred zgrade Predsedništva u Pionirskom parku da bi je tu uslikao jedan magazin.
Posebno je zanimljiva činjenica da o unutarstranačkim stvarima, posebno tako važnim odlukama kao što je kandidatura za predsednika Srbije, novinari ne zovu da pitaju predsednika ili potpredsednike stranke, već zovu običnog člana Predsedništva, kojih ima 50. Razumem da dotičnu osobu zovu u emisije i za novinske intervjue zbog njenih poslova unutar Vlade, jer vodi veoma važan resor, ali da se njoj daje ekskluzivitet u komentarisanju budućih predsedničkih izbora, a posebno u sve očiglednijem namernom isticanju da će možda baš ona biti predsednički kandidat, deluje više nego providno i užasno komično.
Kako god, zec je u šumi, a ražanj se sprema. Mediji su licitirali veliki broj kandidata, veliki broj njih je već istakao da je pobedio – tako da praktično nema razloga ni da idemo na predsedničke izbore – dok neke mediji namerno promovišu i nameću u sadejstvu sa medijskim timovima te osobe. Sve u svemu, mnogo babica dovodi do kilave dece. Niko od do sada prijavljenih i promovisanih objektivno nema nikakve šanse protiv onoga koga Vučić bude podržao.
Intermagazin / Standard.rs
