Raskošnim glasom osvaja nagrade a sanja da podučava decu

0
343

Zasenjuje lepotom i svežinom. Visoka, nežnih crta lica, blistavog osmeha, istovremeno vesela i sa finim manirima. Poput nežne i vedre simfonije pojavila se u našoj redakciji. Na nedavno održanom Republičkom takmičenju u solo pevanju u Beogradu, mlada Mitrovčanka, Danica Mrkić, osvojila je prvu nagradu. To je “jedna od šest nagrada” na tom takmičenju – skromno nas je „ispravila“. Dobitnica je 13 nagrada i to svih trinaest za prvo mesto.

Za mesec dana napuniće 20 godina, a i dalje je u srednjoj muzičkoj školi “Josip Slavenski” u Beogradu u klasi profesorke Maje Jović na pevanju. Po drugi put… I na akademiji…

Zar to nije malo zbunjujuće – pitamo je, a Danica nam kroz smeh otkriva da „jeste malo neobično“.

Učenica je drugog razreda čuvene škole, na odseku Solo pevanje, i to po drugi put. Prethodno je završila ovu istu školu, na odseku gitare u klasi profesora Slobodana Milivojevića. Tada je uporedo završavala i nižu muzičku školu „Miodrag Vasiljević“ u Kosovskoj Mitrovici.

Sada je uporedo sa Slavenskim, i studentkinja prve godine Muzičke akademije u Beogradu, na smeru Muzikologija.

Gitaru svira od svoje osme godine, ali se više ne školuje za ovaj instrument. Gitara je njena prva ljubav punih 12 godina, iako priznaje da je u skorije vreme svira ređe. Sada je posvećena pre svega pevanju, a pevanje je deo porodične tradicije.

“Tradicija moje porodice je da pevamo u crkvenom horu, to vodi od moje bake, pa zatim mog tate, brata i mene” – kaže Danica.

U crkvenom horu “Branislav Nušić” iz Kosovske Mitrovice, kod „čika Pere Rakića“, kako živu mitrovičku ikonu naziva Danica, koji je i njen učitelj gitare, pevala je od petog razreda osnovne škole sve do odlaska u srednju školu u Beograd.

Decenijama omiljeni „Pera“, poznat po otkrivanju i radu sa mnogobrojnim talentima, bio je podrška i Danici. „Uvek ju je izdvajao” kada je trebalo pevati solo, i zahvaljujući njemu, otkriva, rodila se i želja za solo pevanjem.

Učestvovala je u “Cvrkutima sa Ibra”, dečjem festivalu u Kosovskoj Mitrovici, možda i jedinom u Srbiji sa uživo izvođenjem i svojim orkestrom. Priseća se da je pevala pesmu „Molitva“, za koju je muziku i aranžman uradio upravo Petar Rakić.

„Videla sam da mi to dobro ide, i onda je prirodno bilo da odlučim da upišem solo pevanje“, otkriva Danica.

S obzirom na nagrade koje nam je izlistala kao dokaz da je izabrala pravi smer, preciznije je da utvrdimo da joj ide odlično, na šta se ona osmehnula, i poput pravog profesionalca, objasnila:

“Možda je ovo trinaesta nagrada u ove dve-tri godine i sve su bile prve”.

Satima vežba. Kada može da bira, Danicu najviše opušta dok peva i svira na gitari. Ipak, može da se pohvali i „zavidnim poznavanjem klavira“ što je za studiranje na Akademiji neophodno.

„Raspored je turbulentan, jedan dan je od 9 ujutru do 21 uveče, drugi dan dva časa, a kada sam slobodna, idem na časove u srednju školu, gde slušam četiri predmeta“.

Zbog ovih obaveza u dve škole – na fakultetu i u srednjoj školi, slobodnog vremena gotovo i da nema. Voli da crta i slika, pa je i to „batalila“, zbog obaveza.

Ali slobodno vreme obavezno pronađe kada treba da dođe u svoj rodni grad.

“Evo sada sam došla samo na nekoliko dana! To uspevam! Dobro…na svaka dva meseca!“ – smeje se. Dodaje i da se trudi da uvek pronađe vremena za prijatelje, za neku aktivnost, sport.

Iz Kosovske Mitrovice otišla je sa 14 godina i tada se odvojila od roditelja. Polako se privikavala, a najveću podršku, pored porodice, pružili su joj prijatelji i dečko.

„U početku mi nije bilo lako, ali sada, posle pet godina provedenih u Beogradu, mnogo mi je lakše, ipak jedva čekam da dođem kući“, dodaje.

Dok razmišljamo kako sjajna karijera – možda operske zvezde očekuje ovu devojku, ona započinje priču o tome da „sanja o karijeri muzičkog pedagoga koji podučava i radi sa decom“.

„To je ono što me ispunjava”- s lakoćom izgovara.

„Ne bih htela da se bavim naučno istraživačkim radom, već baš podučavanjem“, dodaje i prelazi na to kako bi svim svojim vršnjacima rekla: “Uživajte i radite ono što najviše volite! Trud će se uvek primetiti i isplatiti”.

Blago deci koju ova profesorica bude jednog dana podučavala – sa ovim utiskom završili smo razgovor sa Danicom Mrkić.

Izvor: kossev.info

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime