Rat i mir

0
722

dacic-eštonNijedna vest danas nije iznenađenje, jer sve je vest, te se na takve okolnosti valja pripremiti na vreme, i naoružati strpljenjem. Vest je i da su predsednici vlada dveju republika – od kojih je jedna takozvana – Ivica Dačić i Hašim Tačić predloženi za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir. Visoka predstavnica Evropske unije Ketrin Ešton, pride. Nije nešto visoka, ali to nema veze, nije ni Dačić. Nego, rata, hvala bogu, na ovim prostorima nije bilo, evo, već celih četrnaest godina, što bi trebalo da znači da su ta dvojica zaslužna za mir, koji – još jednom hvala onom – traje u kontinuitetu zahvaljujući političarima od kojih jedan predstavlja državu bez jasnih granica, a drugi, deo teritorije zemlje bez jasnih granica, samo što su to parče zemlje neki priznali, ali ne i država bez jasnih granica. U tom kolopletu se vrti mir koji, valjda, traje samo zahvaljujući Dačiću i Tačiju. Sumnjam.

Ko se dosetio takve budalaštine? Nekakav američki kongresmen iz Njujorka, Eliot Engel, lobira u političkim krugovima da Komitet za dodelu Nobelove nagrade ove godine ovenča Dačića i Tačija,plus Eštonovu, a sve sa ciljem pridobijanja Dačića da prizna Kosovo. To jest, da potpiše kapitulaciju u ratu koji ne traje gotovo deceniju i po. Nobelova nagrada za mir trebalo bi da ga omekša i olakša mu potez olovkom pod tekst kojim se Srbija, i definitivno, odriče onog dela teritorije koji nije pod njenom kontrolom. A nije od poslednjeg rata.

Nije prvina da se slični predlozi javljaju pred dodelu nagrade koja je odavno izgubila kredibilitet i, osim novčanog iznosa, nema neku vrednost. Ako je Evropska unija onomad mogla da dobije Nobelovu nagradu za mir, a nešto pre nje i Barak Obama, zašto to ne bi mogla i dvojica zakrvljenih, plus posrednica, kao što se to 1994. godine dogodilo prvom čoveku Palestinske oslobodilačke organizacij (PLO) Jaseru Arafatu, premijeru Izraela Jicaku Rabinu i njegovom ministru inostranih poslova Šimonu Peresu. Doprinos te trojice ovozemaljskom miru vidljiv je i danas, rat između Palestinaca i Izraelaca traje sve u šesn’es’, malo-malo pa se neki ludak, recimo, palestinski čovek-bomba, aktivira u masi izraelskih turista. Posle ih sa asfalta skidaju špaklom. Ni „Mosad“ ne ostaje dužan, šunja se svetom i, u ime one Rabinove i Peresove nagrade – a pomalo i iz osvete – deaktivira ludake-bombe jednim hicem u vitalne organe. Takvi posle toga izgledaju kao da su ih peglali mistrijom.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Lobista Engel poznat je odranije organima koji prate njegovo delovanje, a koje je bilo oličeno u separatističkoj misiji nezavisnosti Kosova, pod okriljem „Albanskog kokusa“. Velike svote novca su podrazumevajući faktor. Nije Engel džabe cepao đonove po svetu. Sada pokušava da, u novim cipelama, pripomogne završnom udarcu koji bi Dačića stavio pred svršen čin.

Ipak, i ova vest, čak i da je lažna, kao ona iz bliske prošlosti – na koju je među prvima naseo i B9 (!), a koja je govorila o Dobrici Ćosiću kao dobitniku Nobelove nagrade za književnost – pobudila je pažnju javnosti, što i jesu bili svrha i cilj. Plasirana je baš u trenutku kada se Dačić i Tači u Briselu natežu oko (kosovskog) Gordijevog čvora. Engel (ili Angel?), valjda kao anđeo sreće, nudi mač u obliku plakete s Nobelovim imenom i pečatom Norveške akademije, dolarski iznos obaška. Hoće se reći da američki lobista želi da ugasi požar na buretu baruta, pre nego što fitilj dogori, a da za uzvrat okonča onu misiju konačne nezavisnosti Kosova i Metohije. Bio bi to, promišlja on, lep poklon čovečanstvu, kojim bi pronalazač baruta darivao dvojicu koja sede na buretu punom njegovog pronalaska.

Srećom, nećemo se dugo zamajavati pretpostavkom o mogućim ovogodišnjim laureatima Nobelove nagrade. Dačić i Tači, Eštonova pride, samo su lutke na koncu koje odrađuju zadati posao. Doduše, one ponekad malo i odstupe od scenarija, pa se, kao, nećkaju, dure i tvrde pazar, ali neko se uvek pobrine da zategne konce i marionetama da do znanja ko je gazda. Ako zasluže pohvalu, budu potapšani, a može da im se nasmeši i Nobel u svoj svojoj veličini. Naravno, ne u prirodnoj, više kao diploma s lentom i pozamašan honorar.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Mediji su uprli i oči i uši ne bi li baš neko od njih prvi doneo vest-potvrdu današnje vesti-najave o kandidaturi za Nobelovu nagradu za mir. Neko će, svakako biti prvi, ali u gunguli – koja se uvek stvara u sličnim situacijama – ta „ekskluziva“ neće biti ni od kakve važnosti, koliko činjenica da će ono troje postati slavodobitnici.Eštonova

Jedan korak ka toj mogućnosti već je učinjen, Angela Merkel dala je zeleno svetlo za početak pregovora Evropske unije i Srbije. Dačić je ponosan na vladu kojom (kao) rukovodi, dodajući da, dobijanjem datuma, Srbija nije ništa dobila, već zaslužila. Ako dobro razumem takve transakcije, nešto što se dobije, mora najpre da se zasluži. Ili, ne mora? Odnosno, ako je neko nešto zaslužio, red je da to i dobije. Može i ovako: neretko, dobije se nešto bez ikakve zasluge, kao što se i nešto nikada ne dobije bez obzira na zasluge. Zavrte mi se u glavi od ovolikog dobijanja i zasluga. I dobijenog zahvaljujući zaslugama. Odnosno, zasluženih dobitaka.

Dačić baš i ne misli tako: „Ta priča deluje neverovatno, nismo radili za Nobelovu nagradu, rejting i fotelje, nego za Srbiju“. A za šta je radio Tači? Još bolje, za koga je radio? Za sve ono za šta i Dačić, jedino ne za Srbiju, nego za Kosovo. Isto važi i za Eštonovu, ništa Nobel, ništa rejting i fotelje, samo Evropska unija. U tom slučaju, Nobelova nagrada trebalo bi, moguće je, da pečatira pregalaštvo na tri fronta, apstrahujući nevažne činjenice poput rejtinga i fotelja. Nešto sumnjam da bi posle eventualnog dobijanja nagrade to troje činovnika iz fotelja uskočilo u opanke i otišlo da bere grožđe. Ne samo zbog toga što je sezona branja prošla, nego i zbog činjenice da je to mukotrpan rad koji nema ama baš nikakav rejting. Oni čekaju da ih mediji obaveste da li će penušavom tekućinom –
od onog grožđa koje neće brati – zaliti Nobelovu nagradu za mir. A mi? Nama se smeši berba. Ne, nije greška, dobro ste pročitali – berba. Borba je nešto drugo, ona je ta koja na kraju svakog rata – ako je suditi prema zaslugama i dobijanju – izbori mir.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Za www.koreni.rs

Dejan Jeremić

like-button.net here

wordpress-themes.org here

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime