„Rat“ za imovinu u BiH – sukob kome se ne vidi kraj

0
532
Foto: pixabay.com

Ustavni sud Bosne i Hercegovine(BiH) pre nekoliko dana je saopštio da je stupila na snagu odluka kojom je proglasio neustavnim član 53 Zakon o poljoprivrednom zemljištu Republike Srpske(RS), čime je blizu 90.000 hektara zemljišta koje je pre rata u BiH bilo u društvenoj svojini, proglasio imovinom BiH. Stupanje na snagu te odluke koju je donelo sedam sudija(po dva Bošnjaka i Hrvata i troje stranih sudija) preglasavanjem dvojice srpskih sudija, usledilo je uprkos zaključcima Narodne skupštine RS(NS RS) kojima je pomenuta odluka Ustavnog suda BiH odbačena i proglašena antidejtonskom. „NS RS obavezuje predstavnike RS u institucijama BiH da obustave donošenje bilo kakvih odluka u organima BiH do usvajanja Zakona o prestanku mandata stranih sudija i izboru domaćih sudija u Ustavnom sudu BiH i njegovog stupanja na snagu“ – glasi jedan od najvažnijih zaključaka NS RS, čije će sprovođenje biti razmotreno za 60 dana, a taj rok ističe polovinom aprila.

Zbog odluke o obustavljanju odlučivanja u institucijama BiH, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik našao se na udaru zapadnih diplomata, koji su ga, zajedno sa predstavnicima bošnjačkih/bosanskih političkih partija sa sedištem u Sarajevu, odmah optužili za blokadu institucija BiH. No, Dodik i blok partija iz RS okupljenih oko njegovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) za sada nekako odolevaju tim optužbama, ponavljajući da nije reč o blokadi rada institucija BiH, već o pravu koje im pripada po Ustavu BiH. Tako da i sam Dodik i članovi Saveta ministara BiH i Parlamentarne skupštine BiH učestvuju na sednicama ovih institucija, učestvuju i u kreiranju dnevnog reda sednica, ali bivaju uzdržani ili glasaju protiv odluka za koje smatraju da nisu u interesu RS. Šta više,zajedno sa Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ) BIH uputili su u proceduru u Parlamentarnu skupštinu BiH Predlog Zakona o prestanku mandata stranih sudija i izboru domaćih sudija u Ustavnom sudu BiH, pa se sad čeka parlamentarni ishod tog predloga.

Da Vas podsetimo:  Naučno potvrđeno da su Hrvati potomci Srba!

Taj predlog je, međutim, izazvao oštra trvenja između samih srpskih političara: iz opozicionih partija Srpske demokratske stranke (SDS) i Partije demokratskog progresa (PDP) Dodika su optužili da je „izdao“ zaključke NS RS da zajedno sa njima uputi predlog pomenutog zakona, te da je u predlogu trebalo da stoji da tri domaće sudije u Ustavnom sudu BiH, umesto stranih sudija, predlažu parlamenti RS i FBiH (koji biraju domaće sudije), a ne da to čini Predsedništvo BiH, kako stoji u predlogu zakona koji je politički blok predvođen SNSD-om usaglasio sa HDZ-om BiH. Dodik se na ove optužbe nije mnogo osvrtao, već je uzvratio optužbama za „izdaju“ na račun SDS-a i PDP-a, optužujući te partije da su izigrale zaključke NS RS, jer su izglasali sa poslanicima stranaka iz FBiH Predlog zakona o prestanku mandata članovima Visokog sudskog i tužilačkog saveta(VSTS) BiH. Pa sad, kada u Domu naroda paramenta BiH blok oko SNSD-a obori taj zakon, srpsko političko jednistvo oko zaključaka NS RS biće i formalno okončano.

Slična sudbina čeka i predlog SNSD-a i HDZ-a BiH o već pomenutom zakonu o „izbacivanju“ stranih sudija iz Ustavnog suda BiH, jer ni SDA, ni ostale bošnjačke/bosanske stranke sa centralama u Sarajevu ne žele ni da razgovaraju o toj temi. Nešto slično se već dogodilo pre četiri godine, kada su poslanici svih stranaka iz RS predlagali u Parlamentu BiH zakon o „izbacivanju“ stranih sudija iz Ustavnog suda BiH, s tim što su bošnjački političari „pustili“ da se taj predlog zakona najpre „krčka“  u parlamentarnoj proceduri, a zatim ga jednoglasno odbacili. Šta više, iz Kluba Bošnjaka u Veću naroda RS – u kome glavnu reč vodi SDA – najavio je da će u narednom periodu uputiti novi zahtev Ustavnom sudu BiH kojim će pokušati da obore i Zakon o stvarnim pravima RS kojim se propisuje da su nosioci prava upravljanja i korišćenja i raspolaganja nepokretnostima u državnoj svojini na teritoriji Srpske: Republika, jedinice lokalne samouprave i javna preduzeća.

Da Vas podsetimo:  Živi, živi duh evropski, živeće vekov’ma!….

Dakle, politički sukob oko imovine će se nastaviti: u RS će, bez političkih razlika, istrajavati na teritorijalno-funkcionalnom principu podele imovine u BiH, prema kome bi sve što je u entitetima trebalo da bude vlasništvo entiteta i lokalnih samouprava u entitetima, a da vlasništvo BiH bude samo ono što je potrebno institucijama BiH koje deluju na teritoriji entiteta; s druge strane, u FBiH će insistirati na svom stajalištu da sva imovina u BiH može biti vlasništvo isključivo BiH, a da entitetima i lokalnim samoupravama može biti data samo na korišćenje i/ili upravljanje. Zanimljivo je podsetiti da su pre tačno osam godina, svi vodeći srpski, bošnjački i hrvatski političari potpisali tzv. Banjalučki sporazum, kojim je bilo dogovoreno da se sva sporna imovina najpre popiše, a zatim podeli. Međutim, sporazum je iste godine propao, pošto je Zakon o statusu državne imovine RS oborio Ustavni sud BiH sa sličnim obrazloženjem kao i nedavno Zakon o poljoprivrednom zemljištu.  Posle toga, bošnjački političari su nastavili da insistiraju jedino na knjiženju vojne imovine u entitetima na BiH, što su delimično dobili krajem prošle godine Dodikovim pristankom na „Program reformi BiH“ kojim je dogovoren nastavak saradnje BiH sa NATO alijansom.

Prema tom dokumentu, pomenuta vojna imovina (23 lokacije u RS) trebalo bi da bude uknjižena na ministarstvo odbrane BiH, ali kada je reč o knjiženju sve druge imovine koju je Ustavni sud BiH „presudio“ isključivo u korist BiH – situacija je mnogo složenija. Pošto u RS nikako ne prihvataju odluke Ustavnog suda BiH koje im „zakidaju“ pravo na vlasništvo nad imovinom u tom entitetu, teško da će se u skorije vreme naći iko u RS ko će prihvatiti da se imovina koja je već uknjižena na RS ubuduće „preknjiži“ na BiH, a sasvim sigurno se niko dobrovoljno neće odreći prihoda od koncesija na zemljište, bilo da je reč o Republici ili lokalnim samoupravama. Uostalom, u nekim slučajevima u RS se već vode ozbiljni sporovi između lokalnih samouprava i Republike o pravu na podelu novca od tih koncesija: kako nije reč o malom novcu za lokalne samouprave, one se lako ne odriču svojih prava. Doduše, izuzeci će se pre ili kasnije morati napraviti svuda u BiH kada na red dođe restitucija imovine, koja još jedino nije sprovedena u BiH i Albaniji među zemljama nastalim na tlu bivše SFRJ. A kako spor oko donošenja zakona o restituciji na nivou BiH traje bezmalo 15 godina, bez ozbiljnih naznaka da će biti završen i u narednih 10-15 godina, situacija sa imovinom će se samo dodatno komplikovati.

Da Vas podsetimo:  Prestati sa toksičnom retorikom, bol srpske i albanske majke je podjednak

Ako se tome doda da Srpska pravoslavna crkva tvrdi da u procesu restitucije potražuje veliki deo imovine koja joj još nije vraćena, onda ni u Sarajevu nemaju puno razloga da se raduju odlukama Ustavnog suda BiH, tim pre što neke od njih, poput povratka bivših vojnih stanova, ni same vlasti FBiH nisu sprovele čitavu deceniju. A nije tajna da u toj činjenici  u RS vide jedan od svojih aduta da ni oni više ne sprovode odluke Ustavnog suda BiH koje smatraju štetnim.

Zato je sasvim realno očekivati da će, nakon što propadne još jedan pokušaj „izbacivanja“ stranih sudija iz Ustavnog suda BiH, u RS odbiti da se odreknu imovine koja im je do sada oduzeta odlukama Ustavnog suda BiH ili će to biti učinjeno nekim budućim. A bošnjački političari u Sarajevu, prosto, neće imati nikakav institucionalni instrument – kao što ga ni sada nemaju – da pomenutu imovinu „preknjiže“ na nivo BiH.

Slobodan Durmanović
Izvor: nspm.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime