Razbojnički Zakon o radu (1)

Nezakonit otkaz – naknada nula dinara

3
1804

modern-slaveryProšla nedelja protekla je prilično burno, a događaji u njoj pokazuju da je Srbija daleko od bilo kakvog oporavka i stabilizacije. Predsednik srpske vlade je odlučio da pokaže svom narodu da je čvrst i nepokolebljiv vođa. Premijer se nije – poput predsednika države Nikolića – pohvalio da mu je Tito uzor, ali iz njegovog prekomponovanog „političkog imidža“ moglo bi se protumačiti da baš i nije daleko od takvih „slatkih“ identifikacija. Tako nešto se može naslutiti iz premijerovog nastupa na konferenciji za štampu u subotu, kada je nedvosmisleno poručio puku: „Narode, možete da radite šta hoćete, ali ja od onoga što sam zamislio neću odstupiti ni za jotu!“

A od čega to predsednik srpske vlade neće odstupiti? Od nekakvog svog stava, mišljenja, ubeđenja? Ne, jer teško je reći da on ima ikakav stav o bilo čemu, a ponajmanje o onome o čemu pokušava da govori s pozicije nekakvog infalibilitetnog autoriteta. Zakon o radu se nikako ne može braniti jednom krajnje površnom tvrdnjom da će promena tog akta omogućiti zapošljavanje mladih ljudi, jer se takve stvari nikada nisu mogle rešiti jednim potezom “pravnog“ pera. Do rasta zapošljavanja, posebno mladih ljudi, može doći samo pokretanjem proizvodnje, prvenstveno domaće, a potom i one koja bi eventualno mogla da dođe kao investicija iz inostranstva.

Uostalom, u predloženom Nacrtu o izmenama i dopunama Zakona o radu, koji je Vlada Srbije, izgleda u celosti i „jednoglasno“, usvojila i o kome će se Skupština ove nedelje izjašnjavati, ne postoji nijedna nova odredba koja bi se odnosila na stimulaciju zapošljavanja ili otvaranja novih radnih mesta. Čime se, zapravo, takav „reformisani“ zakon bavi? U najvećoj meri, uvedeni su novi (izmenjeni) članovi zakona, koji idu ka tome da se uštedi na platama i drugim novčanim davanjima radnicima. Na primer, minuli rad se neće ubuduće isplaćivati na osnovu ukupnog zbira godina radnog staža, nego na osnovu onog radnog staža koji zaposleni ima kod trenutnog poslodavca. Isti slučaj je i sa naknadama radnicima koji se proglase „tehnološkim viškom“.

Da Vas podsetimo:  Preti li nam "Zakon o prenosu ovlašćenja" (Ermächtigungsgesetz)?

Ovde se, kako vidimo, diskriminišu oni radnici koji su menjali poslodavce, a većina takvih je u proizvodnim delatnostima, gde su se firme često otvarale, a još češće zatvarale. Sve što poslodavac treba da uradi, da bi se rešio minulog rada zaposlenih, jeste da svoje preduzeće odvede u bankrot, pa da ga kasnije registruje pod novim imenom. Tako se rešava ne samo minulog rada i ranijih potraživanja po raznim osnovima, nego i u slučaju tehnološkog viška (otpuštanja radnika) nema obavezu da im isplati bilo kakvu otpremninu. Nema naknade za smenski rad; to jeste, u isti koš se stavljaju oni koji rade u tri smene (danju i noću) sa onima koji rade samo prvu smenu. Koliko je to nepravedno i koliko je upereno protiv interesa zaposlenog, nije potrebno posebno naglašavati. Takva eksploatacija radne snage nije samo nehumana, već je to čisto razbojništvo. Od sada, za neiskorišćeni godišnji odmor radnik nema pravo da traži naknadu, osim ukoliko je dobio otkaz. Šta to u praksi znači? Poslodavac zahteva od radnika da rade celu godinu zbog potreba firme, procesa proizvodnje i slično. Radnik u takvom slučaju ne može da odbije rad (na primer, vanredne okolnosti), a potom nema pravo da traži naknadu za godišnji odmor koji mu je uskraćen.

dru-sindikatiDakle, postaje jasno da se izmenama Zakona o radu, koje je donela Vlada (odnosne, predsednik te vlade, koji „ne odstupa ni za jotu“), čini usluga poslodavcima, a na štetu zaposlenih. Pored gore pomenutih izmena, novim zakonom o radu smanjuje broj dana plaćenog odsustva na koje zaposleni ima pravo u slučaju venčanja, porođaja supruge, teške bolesti članova porodice ili njihove smrti: ranije je zaposleni u takvom slučaju imao na raspolaganju sedam radnih dana, a novom odredbom u zakonu to je smanjeno na pet radnih dana. Naknada za godišnji odmor sada se isplaćuje samo kao osnovna zarada (plus minuli rad), a ne kao prosek zarade iz poslednja tri meseca. Tokom prinudnog odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od 60% osnovne zarade (plus minuli rad), a ne kao do sada – prosek zarade iz poslednja tri meseca.

Da Vas podsetimo:  Portal www.mir.rs

Koliko je novi Zakon o radu nehuman, varvarski i koliko je uperen protiv osnovnog interesa i osnovnih prava zaposlenih pokazuje i izmena onog dela zakona koji se odnosi na pravo radnika na naknadu u slučaju nezakonitog otkaza. Naime, novim zakonom takva naknada izgubljene zarade se limitira na 18 osnovnih zarada* koje bi zaposleni ostvario da je radio. Otuda, radnik, na primer, može da provede na sudu pet, šest pa i više godina, dokazujući na sudu nezakonitost otkaza; a kada spor dobije, u najboljem slučaju, biće mu nadoknađena osnovna zarada samo u periodu od godinu i po dana. Postavlja se pitanje, koji radnik je u stanju da toliko dugo vodi spor zbog nezakonitog otkaza, a da za to vreme nema nikakvih prihoda. Sa druge strane, uzimajući u obzir cenu advokatskih usluga, većina radnika koji su dobili otkaz unapred će odustati da dokazuje svoje pravo, jer će ih pita koštati više od tepsije.

Na primer, ukoliko osnovna zarada zaposlenog iznosi 30.000 dinara, on u slučaju nezakonitog otkaza može da dobije najviše 520.000 dinara. Ali, zakon ne kaže koliko zaposleni može najmanje da dobije u smislu naknade za izgubljenu zaradu, već jasno utvrđuje koliko može najviše da dobije. Šta to, zapravo, znači? To znači da se onaj radnik koji je dobio nezakoniti otkaz može da sudi pet ili šest godina, a da ne mora do dobije ni onih 520.000 dinara koje smo gore izračunali, već može da dobije bilo koju sumu na skali od nula dinara do 520.000 dinara, uključujući i nulu, to jeste, može da ne dobije ništa.

___________________

* U međuvremenu sam uspeo da dođem do konačne verzije teksta Zakona o radu koji je usvojila Vlada Srbije. Ipak se odustalo od stava 1. u članu 191. iz prvobitnog Nacrta, kojim poslodavac, u slučaju nezakonitog otkaza, može zaposlenom da duguje najviše 18 plata. Izgleda da je takva suluda odredba stavljena u Nacrt zakona o radu da bi se moglo kazati kako su napravljeni ustupci i u korist zaposlenih, a ne samo u korist poslodavaca.

Da Vas podsetimo:  Pendreci i propaganda protiv kosovskog zaveta

Ali, u tekstu zakona o radu koji je usvojila vlada izmenjen je stav 2. iz prethodne, još uvek važeće, verzije zakona („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013), koji je glasio: „Pored vraćanja na rad, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.“; i on će ubuduće, nakon što ga Skupština usvoji, glasiti: „Naknada štete iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. Naknada štete iz stava 1. ovog člana isplaćuje se zaposlenom u visini izgubljene zarade, koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade u skladu sa zakonom.“

Dok stav 3. novog Zakona o radu dodatno reguliše: „Porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio obračunava se i plaća na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade iz stava 2. ovog člana.“

Dakle, vidimo da je i u ovakvom redefinisanju člana 191. radnik ostao kratkih rukava, jer poslodavac nije dužan da mu isplati onu izgubljenu zaradu koju bi zaposleni imao da nije dobio otkaz ugovora o radu.

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

Nastavak sutra…

3 KOMENTARA

  1. U istoriji čovečanstva do tada izborena prava se nikada nisu ukidala, umanjivala ili uskraćivala, već su se zadržavala kao takva zatečena, ili su se proširivala i povećavala. Zato je razložno kazati da je ovakva izmena zakona o radu jedna lucidna izmena kojom se na široko pogoduje poslodavcima, a uskraćuju do tada zatečena prava obespravljenih najamnih radnika. Po takvim ludostima, ova vlast će ostati veoma upamćena kao negativan primer vlasti u jednoj državi. Pravo na tzv. minuli rad je izmišljotina suludog samoupravljanja i uvedeno je, koliko se sećam, Zakonom o proširenoj reprodukciji i minulom radu. Ali, ako je takvo pravo egzistiralo toliko decenija, sve do sada, nema logike da se ono ostvaruje kod konkretnog poslodavca samo u visini punih kalendarskih godina provedenih kod tog poslodavca. Takvom suludastom odredbom se zapravo obesmišljava sama suština ovog prava, jer ako zaposleni diplomirani mašinski inženjer – konstruktor (tvorac) ima 25 godina efektivnog radnog staža ostvarenog kod prethodna
    dva poslodavca i dođe kod trećeg poslodavca sa tolikim stečenim radnim iskustvom, rezultatima u radu, sasvim je logično i normalno da će on tim svojim minulim radom itekako doprineti rezultatima rada ovom trećem poslodavcu, u većoj meri nego što je doprinosio kod na primer prvog poslodavca, pa je sasvim normalno da mu ovaj treći poslodavac pravo na minuli rad obračuna i isplati u visini svih do tada navršenih punih godina efektivnog radnog staža, jer on ima koristi i vajde od tolikog minulog rada takvog zaposlenog. Zato je meni uskraćivanje ovog prava na način kako je to usvojeno u izmenama i dopunama ZRO načisto suludasto i vodi nas samo u propast. Koji crni poslodavci! Ti bespoštedni i bezdušni izrabljivači radničkog znoja, koje država nije obavezala da zaradu isplaćuju po posebnim granskim kolektivnim ugovorima i po stepenima stručne spreme uz propisanu minimalnu cenu rada za koeficijent 1, već im omogućava da decenijama isplaćuju bedni minimalac, a doprinose za socijalno osiguranje uopšte i ne plaćaju, pa kad zaposleni treba da ostvari pravo na penziju, tek tada vidi da mu poslodavac nije uplatio doprinos za PIO za 5 ili 10 poslednjih godina. Ko kaže da će ovaj zakon dovesti do veće uposlenosti, taj ili je načisto lud, ili se pravi lud, ili nema veze s mozgom. Živi mi bili pa videli. Ovakvu protivradničku politiku sprovode oni kojima su pre 20 godina usta bila puna jezika o radničkim i penzionerskim pravima, a sada kada su došli na vlast, hoće da nas zaviju u crno, a posebno je zastrašujuće kada premijer kaže da neće popustiti ni za jotu, kao da od njega nešto zavisi. Sačuvaj me Bože i sakloni.

  2. ako se izglasa, ovaj Zakon će biti uzrok revolucije obespravljenih radnika, čemu se radujem. takođe se nadam da će hapsiti političare/tajkune/novinare/nvo i sve ostale zagovornike robovlasništva, i presuđivati im po zasluzi…

    • Hm,hmm…nema, uslova za.revoluciju,za nju je potreban proletarijat,oni,koji nemaju nista,osim mozga i misica. bilo ih je nekada,dok ih socijalizam nije zbrinuo,a,oni obrnuli curak,pa ga zgovnali.
      Na,sceni,su i dalje “ polutani „.. Jedna noga u kanti sira,druga u preduzecu,ili buvljaku ili radu na crno,ko popovi,nista porez..“ Daj pope ruku „.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime