Različite su privilegije, koje donosi vlast…

0
597

Mnogo puta je Vučić jedno pričao a drugo radio; jednom pričao jedno a drugom prilikom drugo; obećavao a nije ispunio; pretio a zatim govorio kako pretnju ne može da ispuni. Isto se dešava i „u lokalu“.

Pa šta biva?

Ništa, i on i njegovi u lokalu, ostaju na svojim mestima. Da nešto biva, ne bi imali prilike da nastavljaju po starom. Jer ne bi bili na mestima na kojima su, a zbog kojih se njihove priče i pričaju i slušaju.

Ništa loše po njih ne biva, jer oni su vlast! A jedna od prednosti vlasti, jeste i posedovanje informacija koje ne poseduju ni bliski vlasti. A kamoli „običan svet“ (birači), opozicija! (Neznanja, zna se gde su ona). Mistifikovanje vlasti koje počinje mistifikovanjem obične administracije ide dalje i dalje, vodeći uverenju da vlast poseduje i više informacija nego što poseduje. Uključujući „posebno osetljive!“. Prema tome, kad vlast „okrene ćurak naopako“, „skače sebi u usta“, ona postupa kako i treba da postupa. „Shodno (izmenjenim) okolnostima“. I kako bi postupali (trebalo) i drugi, na njenom mestu. Utoliko bolje ako usto poseduje harizmu, ali i ne mora. A kod nas je stalno ima. Posle „Zna Baja, šta radi!“, došlo je do „najvećeg sina naših naroda i narodnosti“. Posle se shvatilo da nije tačno kako „To majka više ne rađa!“. Ili videlo da „Drug je Tito ustao iz groba, sad se zove Milošević Sloba!“. Posle kraćeg prekida i još kraćeg oduševljenja demokratijom, propušteno se ubrzano nadoknađuje…

Nepodeljena ili koncentrisana vlast kod jednog čoveka, odlučivanje i o tako beznačajnom pitanju kakvo je broj ljudi koji mogu stajati na kvadratnom metru, uz odgovarajući način izražavanja, i te kako ostavljaju utisak raspolaganja informacijama kojima niko ne raspolaže. I razumevanje za izgradnju njegove harizme, od strane onih oko njega. Normalno, oni se ne uzbuđuju što ih tamo neki opozicionari i intelektualci smatraju „dupeuvlakama“, ili samo da ih „niko razuman“ ne smatra vrednim funkcija na kojima su. Oni takve ne smatraju razumnim, a vrednih funkcija smatra ih ON. Koji „Zna šta radi!“, pa zna i da upravo njima treba poveravati manje i veće komade vlasti.

Da Vas podsetimo:  Kako nesposobnjakovići mogu bilo šta da predlažu?

Setimo se izuzetno cenjenog, obrasca uspešnog i velikog političara, Nikole Pašića! Ne samo njegovima nego svima koji mu pridaju pomenute atribute, nije smetalo njegovo čuveno objašnjenje neočekivanih i nekima  nerazumljivih postupaka. Prvo, „Ti si u pravu!“, opozicionom poslaniku koji ga je žestoko napao. Zatim: „I ti si u pravu!“, svom poslaniku koji ga je branio. I konačno: „Ovaj, i ti si u pravu!“, trećem koji se začudio kako u pravu mogu biti obojica. Normalno je što to neko ne razume, jer da razume on bi bio „Baja“.

Sve je to začinjeno i pojačavano narodnim mudrostima, koje opravdavaju mogućnost da nešto bude „Okruglo, pa na ćoše! Mož da bidne, al ne mora da znači!“. I inovirano povratkom korenima: „Bog mu je dao!“. Bez nekadašnjeg, ako ne može obaveznog onda bar veoma poželjnog: „A ljudi mu dozvolili!“.

Radovan Marjanović
Izvor: kolubarske.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime