Razmišljanja posle Varne

0
638

Četiri balkanske zemlje – Bugarska, Rumunija, Grčka i Srbija žele da unaprede saradnju i pomognu Beogradu na putu u Evropsku uniju. Jer, prirodno mesto Srbije je u Evropskoj uniji, konstatovano je ove sedmice u Varni.

„Složili smo se da Balkan treba pretvoriti u dobar primer u Evropi za mir, stabilnost i prosperitet“, izjavio je bugarski predsednik vlade Boiko Borisov nakon susreta sa svojim kolegama iz Rumunije, Grčke i Srbije u bugarskoj Varni. Postoji želja za boljom saradnjom, naročito u privredi i u infrastrukturnim projektima. Prisustvo premijera Srbije Aleksandra Vučića pokazuje kako „svi mi znamo da je prirodno mesto Srbije u Evropskoj uniji.“

Zapravo, ovaj susret u Varni je priprema Bugarske na preuzimanje predsedavanjem Evropskim savetom u prvoj polovini 2018. I sama Bugarska je jedva prisutna na političkoj pozornici EU: nema evro, nije članica Šengenske zone. Sofija to hoće da promeni: „Briselu hoće da pokaže važnost ovog regiona i to pokušava ovom inicijativom. Želi da naglasi i unapredi evropsku perspektivu zemalja Balkana“, kaže bugarski politolog Daniel Stefanov.

Važna uloga Srbije

Pritom će glavnu ulogu imati podrška Srbiji u pristupnim pregovorima. Bugarski premijer ukazuje kako će ubrzanje tih pregovora doprineti bezbednosti i miru na Balkanu i koristiti čitavoj Evropi. Srbija je kandidat za članstvo od 2012. a od 2014. se vode pregovori. No, Evropski parlament je upozorio na ozbiljne nedostatke Srbije kod pitanja pravosuđa, medija i institucija pravne države.

Zato je i Beogradu veoma važna ova inicijativa Bugarske, objašnjava Aleksandra Joksimović iz beogradskog Centra za spoljnu politiku, a pogotovo za predsednika Srbije Vučića: „On želi da pokaže da Srbija, kao centralna država na Balkanu, može sa svima da sarađuje, kako sa drugim kandidatima za EU, tako i sa državama koje već jesu članice.“To ipak nije samo po sebi razumljivo: pre svega se odnos Srbije prema Kosovu smatra problemom. Brisel je jasno svima dao do znanja kako su dobrosusedski odnosi sa Prištinom pretpostavka za članstvo u Uniji. Ali Srbija još uvek ne priznaje nezavisnost Kosova, a problem je i njen odnos prema Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini. Tamošnji srpski političari redovno mogu računati na podršku Beograda kada prete odcepljenjem i odvajanjem od centralne vlade u Sarajevu.

Da Vas podsetimo:  Predmet još NIJE AKREDITOVAN, ali se predavač već zna – MARTINOVIĆ!?

Evropa ne sme zaboraviti na Balkan

Povrh toga, čitav Balkan je ionako na glasu kao nestabilan i pun sukoba. Bilo da je reč o etničkim napetostima u Bosni i Hercegovini, nepoštivanju manjinskih prava Albanaca u Grčkoj ili sporu oko naziva države između Grčke i Makedonije – sve su to samo neki od brojnih opasnih sukoba.

Zato ne čudi da je stabilizacija i ekonomski razvoj Balkana sasvim na vrhu spoljnopoltičkih prioriteta EU. Nemačka je još 2014. podstakla takozvani Berlinski proces kao pomoć integraciji u EU velikim infrastrukturnim projektima i uz međusobni saradnju država u regionu. Sledilo je više multilateralnih susreta u različitim sastavima, a i ovog jula održan je sastanak zemalja regije na najvišem nivou u Trstu. Sad se i u Solunu sastaju ministri spoljnih poslova Grčke, Albanije, Makedonije i Bugarske. Sofija želi da nastavi ovaj niz susreta, tako da je već najavljen i sastanak na vrhu tih zemalja u Bugarskoj dok ona bude predsedavala Evropskim savetom.

Nikakva nova Višegradska grupa

Johana Deimel iz Društva za jugoistok Evrope u tom svetlu vidi i ovaj susret u Varni: „Pažnja je usmerena na čitav region, a ako se pritom pomogne Srbiji u pregovorima, onda je to dobra inicijativa.“ Srbija je na kraju ključna zemlja za mir i stabilnost na Balkanu.

Bugarskom premijeru Borisovu je u Varni bilo važno da naglasi i da se tu ne radi o stvaranju nove grupacije unutar EU. „Ovo nije početak nove Višegradske grupe“, istakao je Borisov. Jer dok su Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska već poznate zbog svojih kritičkih stavova, Bugarska „želi da pomogne Evropskoj uniji“ ovom inicijativom, izjavio je bugarski premijer. I predsednik Srbije Vučić ističe da su „najvažniji mir i stabilnost“ i da će i Srbija nastaviti da ima konstruktivnu ulogu u regionu. Tako će i sledeći susret na vrhu zemalja Balkana biti održan u Beogradu.

Da Vas podsetimo:  Sokolski sabor u Zenici juna 1937.

dw.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime