Otvoreno pismo
Tomislav Nikolić, Predsednik Republike Srbije
Ivica Dačić, Premijer Vlade Republike Srbije
Ministri u Vladi Republike Srbije
Šefovi Kabineta i ostali koji informišu gore pomenute
Urednici redakcija nekih Televizija, elektronskih i štampanih medija
Poštovani,
Juče je na moju mail adresu stigla kopija jednog, od verovatno mnogih, otvorenih pisama,naslovljenog na ime gospodina Ivice Dačića. Mislim da bi svi vi trebalo da se postidite, nekomanje neko više, a neko najviše, ako je tačno ovo što je gospodinu Dačiću napisao Dr SimaS. Mraović, predsednik Odbora za srpske nacionalne interese pri Skupštini dijaspore Srba uFrancuskoj. I da odmah objasnim da bi bilo pogrešno ako ton u mom pisanju tumačite, kakoće neki medju vama pokušati da ga predstave, kao pisanje „neprijatelja režima“, jer bi to bilo idestruktivno i neosnovano.
Pišem vam kao gradjanin Srbije, zemlje čija vlast treba i mora da shvati da pisanje „biranimirečima“ nije dokaz iskrenosti i dobronamernosti. Pišem vam jezikom većinedržavljanja zemlje kojom vladate. Dosta je da sam prvo pismo počeo kurtoaznim iustaljenim „poštovani“, ma da je rano reći da li treba da vas poštujemo ili ne, što će zavisi odtoga kako radite, šta radite, ali i koliko Vi poštujete gradjane naše zajedničke države.
Dakle u pismu, gospodina Mraovića se konstatuje da će za direktora Kancelarije bitipostavljena Dr Slavka Drašković, predsednica Kongresa srpskog ujedinjenja u Srbiji,koja je istovremeno i na čelu Srpsko-američke mreže „žena-vođa“ („lidera“, kako je tonapisano na jednom stranom jeziku)“. Cilj ovog udruženja je da poveže Srbiju i SADkroz saradnju „žena-vođa“ iz obe zemlje, „posebno iz oblasti politike, institucija vlasti,medija… Osnivanje su podržale Vlade SAD i Vlada Srbije. Mreža je nastala uz finansijskupodršku USAID Srbija. Interesantno je napomenuti da je delegaciju učesnica mreže kojaje predstavljala mrežu iz Srbije tokom posete SAD, između ostalih, predlagala i neizbežnagospođa Sonja Liht, predsednica Fonda za otvoreno društvo u Beogradu, inače, nevladine(paravladine) organizacije Žorža Soroša.
U tom pismu se takođe objašnjava da je američka organizaciju USAID, koja deluje u Srbiji,finansijski podržala srpske „žene-vođe“. USAID (na engleskom: United States Agency forInternational Development) ustvari je agencija federalne vlade SAD osnovana 1961. godineod predsednika Džona F. Kenedija sa ciljem da služi interesima američke spoljne politike.U tom smislu postoji bliska saradnja između USAID i američke organizacije CIA (CentralIntelligence Agency – Centralna obaveštajna agencija). Tvrdi se da agenti CIA često rade podpokrićem USAID.
„Izbor direktora Kancelarije za dijasporu, koja je po definiciji spona između otadžbine i Srbau rasejanju, mora se zasnivati na zajedničkim vrednostima. Kada su u pitanju interesi Srbau rasejanju i njihova patriotska osećanja teško je prihvatite odluke Vlade, koje se na njihodnose, ali bez njihove saglasnosti i mišljenja“.
Pre nego što nastavim osećam potrebu da citiram i komentar gospodina Dragana Rakića,takodje iz Frncusle, odnosno njegov mail koji sam primio a u kome stoji:
„Kada Sima Mraovic prica o „zajednckim interesima i patriotskim osecanjima“ akritikuje „pripadnost“ Kongresa srpskog ujedinjenja, onda se vidi za koga navija. Zakljucakda „agenti CIA cesto rade za USAID, i slicne komparacije , potvrdjuje da se tzv, organizacijedijaspore koje su naslednice socijalo-komunistickih „drustava“ ostale ono sto su bile. Jas amcuo da mnoga takva udruzenja rade za KGB i za UDBu, a ne kako to pretenduje S. Mraovic zanacionalne interese Srbije i Srba“.
Slažem se sa gospodinom Rakićem, ali u ovom pismu Sime Mraovića tema je KSU i njenadirektorka u Beogradu, koju neko planira da postavi za direktora Kancelarije za svu dijasporu,ne za direktora onih koji rade za KDB, UDBU, CIA ili Francusku obaveštajnu službu. Kakolično i garantovano navijam samo za Srbiju, nastaviću da pišem i da pitam i vas i rasejanje:
Kako to dijaspora može danas (ranije je niko ništa nije pitao, pa ni kada je bilo „naše“ministarstvo, mada se javnosti predstavljalo drugačije) može da da svoju „saglasnost imišljenje“? A ako biste rekli da je ta mogućnost postojala, ili još bolje da postoji danas, ondanam recite koja je to, ili koja bi dijaspora, vama „dala“? Čija dijaspora? Dijaspora koju ponečijoj potrebi imenuju neki mediji u matici, ili onu na koju se, iz različitih razloga i interesa,a retko od interesa rasejanja i građana Srbije, pozivaju pojedini političari, kao što je javo lagaoSrećković u Skupštini, a neki mediji mu u lagarijama pomagale i pre i posle toga?
„Srbi u rasejanju (nastavlja Mraović) ne mogu da prihvate da na čelu vladine Kancelarije,namenjene njihovim odnosima sa otadžbinom, bude bilo koja ličnost koja zbog svojeprofesionalne aktivnosti uživa, ili je uživala, finansijsku podršku jedne strane države,konkretno SAD koja je, nismo zaboravili, u okviru NATO izvršila vojnu agresiju nadSrbijom počinivši mnoge ratne zločine. Srbi u rasejanju ne gledaju dobronamerno nafinansiranje srpskih organizacija od strateškog značaja, kao što je odnos države Srbije saSrbima u rasejanju, od strane jedne američke paravladine organizacije (USAID) za koju seteško može poverovati da to čini bez odgovarajućih uslovljavanja“.
Veoma me je zainteresovao deo pisma u kome piše da je: „Kongres srpskog ujedinjenja uBeogradu postao paradržavna organizacije“ i da ima „sedam zaposlenih ljudi“.
Predsednik „Odbora za srpske nacionalne interese“ postavlja i pitanje:
„Šta sedam zaposlenih ljudi ove američke organizacije zapravo radi u Srbiji?“
Imajući u vidu da je i ovo moje pisanje „otvoreno pismo“, onda onima koji ga budu čitalimoram i ja da pojasnim zašto me je posebno zainteresovalo ovo, septembra 2012. napisanopitanje? Pa zato što je to isto pitanje koje je deo srpskih organizacija u Švedskoj (i ja kaonjihov predstavnik) postavljalo godinama, kao što su pitale i organizacije u Sloveniji, uNemačkoj…
Od tada je proteklo dosta vode i u toj kancelariji KSU u Beogradu danas nema sedamzaposlenih, a pitanje koje je postavljano i KSU i bivšim i sadašnjim ministrima Vlade Srbije,više od sedam godina ostaje bez odgovora, a glasilo je:
„Šta je uradio KSU za Srbiju i šta radi, da bi u zgradi Ministarstva za dijasporu u Vasinojulici (strogi centar Beograda) godinama imali na korišćenju, skoro besplatno, ceo sprat? Koje davao svih tih godina mesečne plate zaposlenima? Kolike su im bile plate i za koje i kakveposlove su ih dobijali?
Da li je bilo u redu da od siromašne Srbije traže pomoć, da bi platili kiriju za njihovekancelarije u gradovima Amerike? Da li je zasta zbog brige za Srbiju, a prekoKoordinacionog centra za Kosovo toj organizaciji, Kongresu srpskog ujedinjenja iz Amerike,isplaćeno više od 600 000 dolara, a da niko ne odgovori ZAŠTO im je dat toliki novac, i dase godinama ne zna šta je urađeno sa tim novcem? Da li zaista sve to ne znate, isto koliko seneki od vas prave da ne znaju da su iz budžeta siromašne Srbije, iz Ministarstva za dijasporusamo u vreme vladavine Srđana Srećkovića, istoj toj Američkoj (a od skoro i Srpskoj)organizaciji isplaćeni milioni?! Da li je novac dat samo za „korisne projekte“… od kojih niSrbija ni rasejanje nisu videli neku korist? Kakva je to organizacija „srpske dijaspore“, izčijih redova neko razmišlja da imenuje direktora Kancelarije za dijasporu, kada sa ostalomdijasporom iz Evrope, oni skoro nikada nisu imali saradnju ili bilo kakve kontakte?! Kolikoje taj KSU, čiji je najpoznatiji predsednik bio Majkl Đorđević, sadašnja predsednica MirjanaSamardžija, a njen direktor u Beogradu Slavka Drašković, srpski, kada je i njihov Internetportal samo na engleskom? Čak su im i bilteni, sa nekoliko izuzetaka, na engleskom!
Da li je predsednik Tomislav Nikolić letos, kada nije imao vremena „ni da spava ni da jede“,možda ipak bio prevaren? Ili je svesno primio na razgovor „ispred dijaspore“ čoveka izKSU, koji mu je govorio o „divnim planovima“ te organizacije (a prećutao da će troškovetih „planova“ snositi Srbija) a deo razgovora modifikovan kao da se radi o stavovimaSkupštine dijaspore?! Da li je moguće da predsednik Srbije nije od svojih saradnika bioobavešten da njegov stari poznanik nema nikakve veze sa našom Skupštinom? Ili je razgovorbio privatan i prijateljski, a manguparija ga drugačije predstavila javnosti?
Dajte gospođe i gospodo, ministri u vladi naše drage Srbije, prestanite sa cirkusom. Dijasporije zaista dosta cirkusa i prešlo nam je preko… glave, konstantno zajebavanja i ponižavanje.Niste vi mala deca, niti je srpska dijaspora maloumna, pa da i vi i mi dozvolimo da takve islične svinjarije nastave i dalje da se kotrljaju „same od sebe“.
Ili možda vi znate više od nas u dijaspori o dijaspori? Da li je onda, ako bi tako nešto ipakbilo moguće, po vašem saznanju srppsko rasejanje šugavo, a mi to ne znamo jer nismo izblizavideli šugave? Ili naša dijaspora ima u glavi buve i da je to razlog našeg svakodnevnogčeškanja po glavi, a ne da se mi svakodnevno češkamo u nerazumevanju da se po gradovimaSrbije i njenim pokrajinama, decenijama muvaju i uz svakakva uvažavanje i pažnju, šetkaju,svakakve i svačije vaške.
Kako bilo da bilo, ostaje neobjašnjeno zašto mesecima niste postavili direktora Kancelarijeza dijasporu, ako vam nismo „poslednja rupa na svirali“? A to je još jedan pokazatelj da se viprema trećini građana Srbije ponašate kao da smo zaista vašljivi i šugavi. A mi smo zbog vas,verujući da vi niste ni šugavi ni vašljivi, i da ste čistiji od bivših, zaledili dugo pripremanuakciju da se novac koji šaljemo putem banaka rođacima i prijateljima, u periodu od 3 mesecado pola godine, svede na minimum. I da ono što mora da se da, da ne umru od gladi, i da bisačuvalo socijalni mir u matici, da ne ide preko banaka, već da se daje na ruke prijateljima irođacima, kada dolazimo u posetu.
I nije tačno, gospođe i gospodo, da većina dijaspore zahteva, ili misli, da ta direktorka, ili tajdirektor, treba da bude neka osoba iz rasejanja. Pustite kojekakve Svetske i druge Kongrese,jer „svetske“ i „evropske“ ste vi izmislili i napravili, a američki Kongres srpskog ujedinjenja
već odavno nije ono kako je bio osmišljen od onih koji su ga osnovali. Deo dijaspore bio je zaukidanje Ministarstva za dijasporu, zato što je ono bilo nikakvo i štetno, što je koštalo mnogosiromašnu Srbiju, a da nikakve koristi od njega nismo imali ni mi ni vi.
Ukinuli ste to figurativno Ministarstvo, i to je dobro. Ali niko nije ni u snu pomislio da ćetebiti toliko arogantni da nas posle ukudanja „onoga što je nepotrebno“, zavlačite mesecima,samo da biste nam otvoreno rekli da je vaš plan bio da dijasporu zapravo s konja spuštatena magarca. Pokušajte da sami sebe operete od onoga čime ste se sami i uprljali. Ako većniste do danas, nemojte da nam postavljate neke „direktore“ iz dijaspore ni sutra. Nemojteda nas zavađate i da nas delite na „američku“ i „evropsku“ dijasporu. Ne prisiljavajte nasda se „čivtamo“ i branimo kopitama. Jer ako to uradite, ovako kako izgleda da hoćete, ondaćete deklarisati da vi naše rasejanje smatrate budalama i magarcima. A tvrdoglavi „magarci“ne bi bili oduševljeni da ih transformišete u opoziciju, pre nego što ste u foteljama zagrejalizadnjicu… izvinite, htedoh da napišem: pre nego što ste zagrejali stolicu na radnim mestima.
Ako je po vama baš neophodna, a nije, kancelarija i „direktor kancelarije za dijasporu“, dajtetaj posao nekom službeniku u Ministarstva spoljnih poslova. Nekom službeniku iz Srbije, kojiće znati šta, kako, i koja dijaspora može biti svima nama od koristi!
Nikola Janić
Predsednik saveza srpskih udruženja Švedske
Izdavač časopisa „Koreni“
www.janic.se
www.koreni.rs
