Rebalansiranje oko budžeta

0
461

Tri godine kako žito klasa, od reformi ni traga ni glasa

MMF-300x172Možda će do četvrtka kad ovaj broj NM izlazi u javnost i Vlada Srbije izaći u javnost sa rebalansom ovogodišnjeg budžeta. Ali, to neće imati velikog značaja. U poslednja 2-3 meseca i da se hoće (a nema se utisak da se hoće), ne može se mnogo postići. Biće to tek prvi znaci dugo najavljivane i očekivane fiskalne konsolidacije, ali na osnovu toga niko neće moći da kaže da li se to po jutru dan poznaje ili se prvi mačići u vodu bacaju.

„Bilo bi drukčije sve“, da se poslužimo onim starim šlagerom, „da smo se ranije sreli“, tj. da je rebalans napravljen onda kada je obećano – u maju, pa junu, pa julu… Ali, za taj susret nije bilo političke volje, što je često čisti eufemizam za političku (ne)odgovornost. Pa je ministar Krstić pokupio svoje krpice i otišao. I ne samo da je on pokupio svoje krpice, nego se za njim pokupila i čitava njegova ekipa, tvrde poznavaoci iz međunarodnih finansijskih institucija, vrlo dobrih stručnjaka, pa sad u Ministarstvu finansija, prema istim izvorima, nema s kim da se razgovara. Ministar Vujović nije tamo još nikoga postavio, a ni on sam nije baš često u Beogradu.

Kad već govorimo o međ. fin. inst., istine radi valja reći da izjava ministra Vulina (Aleksandra) da MMF navodno traži linearno smanjenje plata i penzija, a da se Vlada junački bori protiv toga i zalaže da bogatiji plate više – nema veze sa istinom. Naprosto, ememefu je to svejedno. Vulinova izjava je proziran, da ne kažemo transparentan, pokušaj manipulacije i obmane građana Srbije, što nijedna ozbiljna vlast svojim članovima ne bi smela da toleriše. Odavno je, naime, MMF prestao da izigrava lošeg policajca i da od vlada traži da urade ovo ili ono. Njega zanima rezultat, tj. računica: da li je ono što neka vlada, pa i srpska, obećava kredibilno i, što bi rekla (bivša) braća Hrvati, učinkovito. Odnosno, da li će to zaista biti učinjeno i, drugo, može li da odbaci potreban (i dovoljan) efekat, tj. uštedu.

BEZ POŠTEDE OKO UŠTEDE: Oko toga je i zapelo. Oko uštede, tj. uverljivosti i efikasnosti mera koje je ministar finansija predstavio ememefovoj delegaciji pre dve nedelje u Beogradu. Nema od tada ni pisma ni razglednice iz Vašingtona.
Vujović je, uprošćeno rečeno, pokušao da teret rebalansa prebaci na sivu ekonomiju. Predvideo je, dakle, prilično velike prihode od „uterivanja“ sive ekonomije u legalne kanale, što mu je na drugoj strani otvorilo prostor da penzije i plate u javnom sektoru ne „skreše“ baš mnogo, tj. svega oko 7-8 odsto. Po mišljenju „račundžija“ iz MMF-a, međutim, ta računica nije baš utemeljena.

Najpre, to sa platama i penzijama nije tako jednostavno, a mora da bude precizno. Primera radi, čak i ako se kaže da će plate i penzije biti smanjene za 10 odsto, pitanje je šta to tačno znači. S obzirom na to da ukupan godišnji fond plata i penzija koje se isplaćuju iz javnih sredstava iznosi oko 900 milijardi dinara, 10 odsto je 90 milijardi i to „pije vodu“, tj. krpi fiskalnu rupu. Međutim, ako se izuzmu oni sa najmanjim primanjima, onda se ušteda sa 10 svodi na 6-7 odsto, a to već nije sigurno da je dovoljno.

Kad je, pak, o smanjenju sive ekonomije reč, to je više cilj i lepa želja nego mera, kažu ekonomisti. Da je to tako lako, dodaju, već bi je neko do sada smanjio, nije baš da nije bilo želje da se to uradi. A ovo što se sada radi, ti prepadi na restorane pod punom ratnom opremom i pred TV kamerama, to možda nešto znači javnosti Srbije, ali MMF sigurno neće biti impresioniran. Protiv sive ekonomije se bore inspektori u belim košuljama i sivim odelima, koji traže račune i pregledaju knjige, a ne prave se medijski spektakli kao da se hapsi Al Kapone lično.

IZGUBLJENE GODINE: Sve u svemu, i po svemu sudeći, biće ovo još jedna izgubljena godina. Za (n)ovu vladu – treća po redu.
Ali, da zaboravimo na prethodne, gotovo ništa od obećanog (ni) u ovoj godini nije urađeno. Plate i penzije su praktično ostale netaknute (solidarni porez je doživeo fijasko); rešavanje sudbine preduzeća u restrukturiranju nije ni počelo; o reformi javnog sektora, posebno javnih preduzeća, praktično još nema ni pomena.

To je već imalo posledice. Poverenje investitora u Vučićevu vladu sve više pada. Oni su, uzgred, sa odobravanjem dočekali ekspoze novog premijera, ali kad su videli da se te reči nikako ili vrlo sporo pretvaraju u dela, polako počinju da gube entuzijazam. To se vidi po vrlo niskim ulaganjima; ne samo da su direktne strane investicije niske (za prva četiri meseca, štaviše, imamo minus od 800 miliona evra), nego se i tzv. portfolio investitori, tj. kupci državnih obveznica, povlače i „beže u evro“, zbog čega raste kurs dinara. A raste i javni dug: početkom septembra je dostigao gotovo 22 milijarde evra, što je za 900 miliona više nego krajem jula.

Sve se to lepo očitovalo u pregovorima sa ememefom. Kojih, zapravo, kao što vidimo još uvek nema. Bili su najavljeni za „čim se formira nova vlada“, tj. za jun, pa za septembar, pa su sad „pomereni“ za oktobar. A lako je moguće da ih ni tada ne bude, doduše ovog puta ne našom greškom nego zato što se sredinom oktobra održava godišnja Skupština MMF-a i Svetske banke, te je pitanje da li će Srbija moći da se umuva u taj tesni raspored.

SPOROST RAĐA OTPORE: Dobro je – dakle ipak u Vladinoj politici ima i nečeg dobrog – da se od aranžmana sa MMF-om ne odustaje. To se može zaključiti iz činjenice da rebalans nije objavljen onda za kad je najavljeno da će biti, tj. početkom prošle nedelje. Iz toga pojedini ekonomisti zaključuju da Vlada ne želi da izađe s nečim što bi joj moglo zatvoriti vrata Fonda, odnosno što bi pregovore okončalo pre nego što su i počeli. Još važnije, to ukazuje da Vlada ipak nije odustala od reformi. Sporost u njihovom sprovođenju, međutim, još je više ojačala otpore. Pa su sve glasniji i ekonomisti koji tvrde da „smanjenje rashoda ne bi dovelo do smanjenja deficita“.

Za divno čudo, Srbija u stvari do sada jedino taj recept nije isprobala. Jer, ono što smo praktikovali bilo je neprekidno povećanje rashoda. I, kao što vidimo, to je neumitno vodilo jedino povećanju državnog deficita. U raznim oblicima i na različitim nivoima.

Pa neka Vučić bude prvi koji će, u času velikog ličnog i nacionalnog iskušenja, baš to da pokuša. Njegova izjava o smanjenju deficita iduće godine za 700 miliona evra jeste taj pokušaj u najavi. Sačekaćemo.

Nasleđe i naslednici

Eks ministar finansija izazvao je pravu malu konsternaciju stručne javnosti kada je za ovu godinu predvideo fiskalni deficit još veći nego što je bio u prošloj. Da podsetimo, prošlogodišnji deficit je iznosio 6,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, a Krstić je bio isplanirao da manjak u državnoj kasi 2014. bude 7,1 odsto. Kako sada stvari stoje, međutim, deficit će ove godine biti oko 300 milijardi dinara, tj. oko osam odsto BDP-a.

Ali, nije samo Krstić loš planer. Za 2013. godinu bilo je isplanirano da deficit bude 3,6 odsto BDP-a. Slično je bilo i godinu dana ranije. Predviđeno je da deficit bude 4,25 odsto BDP-a, a bio je, kao i lani, 6,6 odsto.

Mijat Lakićević

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime