Crnogorska rediteljka Ana Vukotić svoju slavu nije zaslužila komadima koje je režirala, ali joj je slava, kao i svim ljudima koji žive u duhu savremenog bezdušja, potrebna, što pokušava da ostvari svojim izjavama.
„Molebani, litije, procesije, srednjovekovna poetika i pravoslavna mobilizacija, pojave su koje građansku Crnu Goru, suštinski ne treba da dotiču“, rekla je Vukotić. Ne znam šta ona ima protiv srednjovekovne ili antičke poetike, jer koliko znam, sve je njih izučavala na fakultetu, kao i svi reditelji. Diskvalifikacija epohe je nešto što je za umetnika mnogo gore od izgovaranja pojma „pravoslavna mobilizacija“ koji je ujedno netačan i plitak. Ako na litije ide između 200 000 i 250 000 ljudi, koliko onda njih ostaje koji su „građanska Crna Gora“? Da li opet treba podrediti interes većine interesu manjine?
Ako scene litija koje su krajnje biblijske, a da ne spominjemo njihovu brojnost, estetiku i snagu, „suštinski ne dotiču“ jedan umetnički um, onda nisam siguran da li je u pitanju samo odsustvo osećaja za umetnost.
„Kada govorimo o litijama i molebanima i tom masovnom okupljanju građana, zasigurno ne govorimo o intelektualcima. Intelektualci su ljudi koji su spremni da svojim imenom i prezimenom stanu ispred svog stava, a ne da su deo jedne mase, koja se, zapravo, iza krinke i priče o Bogu i veri, krije“, navodi dalje rediteljka. Voleo bih kada bismo ovu rediteljku stavili u intelektualni duel sa bilo kim ko predvodi litije, ili može i sa bilo kim ko je deo litija, pa da vidimo da li se među vernicima krije neki intelektualac.
„Koliko god je tzv. vernika na ulicama, mnogo je više Crnogoraca koji su nezadovoljni i prosto ne bih volela da dođemo u situaciju da i sa jedne i sa druge strane pravimo proteste pa da se prebrojavamo. Smatram da je taj broj ljudi koji tvrde da su Srbi, da su to sve Crnogorci koji se osećaju inferiorno, a inferiornost je uvek posledica neznanja“, nastavila je rediteljka. Da li onda mislite da su ovi Crnogorci na litijama zadovoljni, pa šetaju da vas nerviraju ili šetaju da odbrane svetinje koje su njih, a i vas iako to ne priznajete, branile onolike vekove? Što se tiče naroda koji šeta u beskrajnim litijama, mislim da bi baš voleo da se prebrojimo. To prebrojavanje bi pokazalo koliko ima ljudi čije je pravo ugroženo, a koliko onih koji zakon i pravo ugrožavaju. Inferiornost može da bude posledica neznanja, ali superiornost rediteljke koja je ove reči, uvek iste kad se upućuju sa one strane litija i religije, može da bude posledica još većeg neznanja.
Ona je dodala da nije u pitanju porast vernika, već velikosrpskog nacionalizma. Do kada ćemo više slušati priče o Velikoj Srbiji kad se Srbija sve više smanjuje, a svi oni koji je optužuju za širenje, postaju sve veći? Ima li u Crnoj Gori igde ikakvog krivca, osim Srbije? Je li i za šta kriva glupost pojedinaca ili je lakše sve svaliti na SPC, jer ona nikome ne odgovara na ovakve prozivke, jer se i sama drži onoga: „Ko tebe kamenom, ti njega hlebom.“? Toliki su se najeli našeg gađanja hlebom da je došlo vreme da ih gađamo činjenicama!
Činjenično stanje je sledeće: u litijama šeta ono što je preostalo od časti crnogorskog naroda, šeta ono što još uvek nije izdalo svoje korene, šeta narod koji ne želi da udara na svoje, šetaju vernici koji svojim molitvama udaraju na silu i proganjanje.
U litijama šetaju ljudi koji se mole i molitvom se bore protiv onih koji su upregli novac, bezobrazluk, policiju i koga sve ne da otimaju svetinje i čine nevolje ljudima.
U tome je razlika, gospođo Vukotić između onih koji šetaju i onih zbog kojih se šeta – oni koji šetaju se protiv vas bore molitvom, a vi protiv njih čime god stignete.
Koliko ste vični promišljanju stvari i koliko ste intelektualne autonomije pokazali izrečenim, nisam siguran da shvatate da se i pozorišta mogu oteti umetnicima ako se crkve mogu oteti vernicima, kao što nisam siguran ni koju biste stranu tada izabrali kad se već sve deli na strane, stranke i korist.
A da, narod iz litija ne priznaje ni te podele, već samo jedinstvo.
