Izlaganje na mini-konferenciji „Referendum u Republici Srpskoj – demokratski odgovor na nedemokratske metode“, u organizaciji Predstavništva Republike Srpske i Fonda strateške kulture, održanoj 19.9.2016, u Medija centru u Beograd.
Zapanjuje cinizam – iako smo na njega, od „pobede demokratije“ posle pada Berlinskog zida i proglašenja „kraja istorije“ navikli – po kom je „OK“, „letigimno“, pa čak i „legalno“ da se, protivno tadašnjim zakonskim normama Bosne i Hercegovine, sprovede referendum u toj bivšoj jugoslovenskoj republici – 29. februara i 1. marta 1992 – bez učešća Srba kao jednog od konstitutivnih naroda i, iako je na glasanje izašlo manje od propisane dve trećine, tačnije 63,7% građana BiH, i, iako tadašnja Skupština BiH nikad nije proglasila nezavisnost – priznati rezultate tog i takvog referenduma – a zatim, uporno i sistematski osporavati pravo srpskog naroda da održi bilo kakav referendum u toj istoj, nelegalno i nelegitimno proglašenoj BiH.
Ako bi srpski narod – i to sa obe strane Drine, i širom sveta – prihvatio da jedan zakon važi za Jupitera, odnosno ostatak sveta, a drugi za vola, odnosno sebe, onda bi on suštinski i prihvatio ulogu i poziciju vola: večnu i dobrovoljnu podjarmljenost. I niko nam više ne bi bio kriv.
Da li treba da nas brine to što je i američka ambasada u BiH protiv referenduma? Dok god američka politika bude u funkciji potpirivanja radikalizma širom sveta, a na prvom mestu onog islamskog – kao što to radi na ovim prostorima još od vremena kada je ambasador Zimerman podržao Aliju Izetbegovića u povlačenju potpisa sa tzv. Kutiljerovog plana koji bi očuvao mir u BiH, kao što je radila kada je uvozila mudžahedine, kada je uz pomoć Al Kaide podržavala OVK na KiM, kao što radi i danas kada otvoreno podržava ISIS u Siriji i bombarduje položaje njegovih protivnika, položaje legalne sirijske vojske, kao što je nekad bombardovala i položaje legalne vojske SRJ u korist šiptarskih terorista – od njih podršku za sve što je istinski demokratsko, normalno, civilizacijski, miroljubivo i, pogotovo, zasnovano na tradicionalnim evropskim hrišćanskim vrednostima, ne možemo očekivati. Uvek će izabrati Islamsku državu umesto pravne, uvek haos umesto mira, uvek Bakira pre Milorada, kao što su pre četvrt veka izabrali i Aliju pre Fikreta, a svaki ustupak na štetu civilizacijskih principa – a pravo na referendum je jedan takav civilizacijski princip – shvatiće isključivo kao slabost.
Ne treba zaboraviti da je upravo jedan referendum omogućio današnju, Dejtonsku Republiku Srpsku kojoj pripada 49% teritorije BiH. U uslovima potpune spoljne izolacije, embarga i pritisaka sa svih strana sveta, uključujući i prekodrinskih, narod Republike Srpske je 15. i 16. maja 1993. sa 96% glasova protiv – uz izlaznost od 92% registrovanih birača – odbio tzv. Vens-Ovenov plan, po kom bi Republici Srpskoj pripalo tek nešto više od 42% teritorije, i to teritorijalno nepovezane teritorije avnojevske BiH. Da ne zaboravimo, ovom izjašnjavanju je prethodilo i glasanje Narodne skupštine Republike Srpske 5. maja, koja je takođe odbila ponuđeni plan, a zatim i raspisala referendum.
Mnogi su tada smatrali da je referendum ludost. Granica na Drini je bila zatvorena. Rusija je bila na kolenima, svet pod unipolarnom dominacijom nezabeleženom u istoriji. Ali je relativna šačica odlučnih Srba, tek nešto više od milion, odlučila da brani svoja prava – i odbranila ih je. I ko onda sme da ospori čuvenu rečenicu Svetog Aleksandra Nevskog, da Bog nije u sili nego u pravdi.
To je nauk ne samo za Srbe u Republici Srpskoj, već i u Srbiji. Pogotovo u Srbiji, u kojoj se već više od 15 godina servira propagandna laž da će se nebo sručiti ako se ne udovolji svakom novom zapadnom hiru i zahtevu za odustajanje od sebe i svojih nacionalnih prava i interesa. Upravo je suprotno slučaj: samo će čvrsti nacionalni stavovi i jasno povučene granice omogućiti naš opstanak i buduće uzdizanje.
Poslednje odluke Ustavnog suda BiH su samo nastavak vođenja rata protiv Republike Srpske i srpskog naroda u celini – drugim sredstvima. A referendum je demokratsko sredstvo koje se ne može na bilo koji način legitimno osporiti, pogotovo jer nije ničim zakonski zabranjeno.
Sada je vreme za jedinstvo sa obe strane Drine. I to ne obično političko jedinstvo, već narodno. Zato svi i u Srpskoj i u Srbiji treba da podrže pravo naroda Republike Srpske da slavi svoj državni praznik, i da se suprotstavi svakom pokušaju da se to pravo ukine. Nije Republika Srpska ta koja „narušava stabilnost“ – već oni koji joj osporavaju pravo na referendum.
Aleksandar Pavić
Fond strateške kulture
_____________
slika http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=210795
Hm,hmm…gde je bila RS i vostala Serbije,kada je bila RSK u agoniji..o, kakvom „jedinstvu“ je rec..>?
Jednog od ovih dana ljudima u Srbiji ce poceti da svice da se svet promenio i da ne moraju vise da puze da bi izbegli da ih „medjunarodna zajednica“ ponovo bombarduje i izopsti. Ovaj referendum u RS bi mogao da bude pocetak tog svitanja.