Rat i pretnja ratnom opasnošću se ne baš tako retko zloupotrebljavaju od strane vladajućih struktura u političke svrhe. To se čini radi nastojanja da se brzo podigne popularnost, odnosno zbog preusmeravanja pažnje podanika sa nekih gorućih problema (faktor sprečavanja ili odlaganja pada rejtinga). A SAD – vojna supersila u kojoj uz sve mehanizme manipulacije moćnika, ipak postoji demokratski poredak tj. „obični ljudi“ imaju prostor da utiču na ishod izbornih procesa – prednjače u sferi ratnog političkog marketinga. Drugim rečima, Amerika je prvak u domenu spoljnopolitičke upotrebe bombi i raketa u cilju prikupljanja glasova za one koji sede u Beloj kući ili su kandidati koje njeni odlazeći stanari podržavaju. No, tu postoje izvesna ograničenja. Jedno od njih je da se u ratne avanture, kako one demagoške prirode tako i vezane za postizanje nekog nacionalnog cilja, ne srlja par meseci pred predsedničke izbore. Iz tog ugla treba analizirati i svojevrsnu ratnu psihozu koja je počela da se javlja kod nas.
Naši mediji su već nedeljama puni priča o mogućoj vojnoj intervenciji Hrvatske protiv Republike Srpske i, uporednom, nasrtaju muslimanskih bojovnika na nju. Tvrdi se da su vojne pripreme za to u jeku, odnosno da su do nas dospeli planovi za njihovu ograničenu ili čak i sveobuhvatnu akciju protiv RS. Odmah da kaže da verujem da suštinski u svemu tome ima mnogo istine. Ali, kako se kaže, đavo se nalazi u detaljima. Srbima podmetnuto kukavičije jaje se nalazi u vremenskom okviru i povodu za udar na RS. Navodno, on može da se dogodi vrlo brzo a povezan je sa održavanjem referenduma o danu državnosti RS.
To je besmisleno. Oni koji bi eventualno mogli da izvrše agresiju na RS su bezrezervno, makar u vojnom pogledu, američki puleni. Bez blagoslova sa te strane ništa radikalno ne bi uradili. A Vašington neposredno pred svoje predsedničke izbore (8. novembar) neće dopustiti bilo kakve ratne avanture u svom evropskom NATO dvorištu. Ako za tako nešto tamo i postoje planovi, ostaviće to narednoj administraciji. Što se nje tiče, u slučaju da pobedi Donald Tramp, izlišno je i pričati o njihovoj realizaciji. S druge strane ako budemo imali posla sa Hilari Klinton, besmisleno je da se nadamo da nam i najmanje pomaže odustajanje od referenduma. Sa njim ili bez njega – nije bitno – ekipa gospođe Hilari će intenzivirati napore u pravcu obesmišljavanja RS. Da li je uistinu njihov deo (a ne samo deo hrvatsko-muslimanskih očekivanja) i vojna opcija – teško je reći. Nadam se da nije, ali ako jeste jasno je da je za nju lako naći neki izgovor i da Banjaluka odustane od referenduma ili se, nedajbože, povinuje nakaradnoj i antidejtonskoj odluci Ustavnog suda BiH, te sasvim odustane od svog dana državnosti.
Ko zlo smera i ima snagu da ga ispolji, lako će naći razlog da proba da ostvari šta je naumio. Štaviše, prevelikom popustljivošću potencijalna žrtva samo može da učini stvari gorim; da mogućeg agresora ohrabri na zla dela ako se još koleba da li mu se isplati da ih izvrši. Zato je racionalna odluka državnog vrha RS da ne odustane od referenduma. Narodna Skupština Srpske je demokratski odlučila da se on održi i kada bi se sada od toga na prečac odstupilo, bila bi pokazana neozbiljnost i slabost. Time se dodatno privlače nevolje jer geopolitički lešinari najlakše napadaju kolebljive i konfuzne. S druge strane racionalna je i pozicija koju je zauzeo oficijelni Beograd. On iako (vodeći računa o stavu zapadnih sila) ne iskazuje isto mišljenje o referendumu kao vlast u Banjaluci, podržava njeno pravo da samostalno donosi odluke, odnosno potvrđuje spremnost Srbije da stane iza RS u njenoj odbrani izvornih dejtonskih ovlašćenja. Tako se ne ruši most za održavanje odnosa sa Zapadom i kupuje vreme, a opet se ne otežava položaj RS i Dodika da realizuju ono što je u interesu Srpske!
Beograd i Banjaluka zasigurno imaju isti cilj iako im se taktika razlikuje, a, promišljeno ili spontano, uz prećutnu saglasnost ili možda i tihe nesuglasice – u celini su došle su na vrlo pragmatičnu, donekle različitu ali ipak spojivu i konstruktivnu, poziciju! Na tim osnovama treba se spremati za moguće turbulencije do kojih uprkos našem pomirljivom stavu može da dođe već sledeće godine, ali se ne treba opterećivati time da će do njih doći gotovo za koji dan, niti da smo mi osuđeni da budemo gubitnici. Svet se izmenio u našu korist i zato oni koji nam ne misle dobro pokušavaju da nas zastraše puštajući da procure nekakvi njihovi ratni planovi kao i da nas posvađaju te tako na temelju svega rečenog parališu da efikasno štitimo svoje interese. No, izjaloviće im se planovi ako Beograd i Banjaluka nastave da rade odmereno, energično i koordinirano. Uveren sam da će tako i biti tj. da ćemo sa obe strane Drine u narednom periodu pokazati potrebnu nacionalnu zrelost i odgovornost!
Dragomir Anđelković
Vidovdan
Jos jedan slucaj virusa „Cvijanovic“…