Referendum o nezavisnosti Srpske

Dizanje posrnule nacije

1
733

patrijarh-irinej„Međunarodna zajednica“, koju već više decenija reprezentuje SAD, uz asistenciju Nemačke (to jeste, Evropske unije) ne namerava da odustane od duplih standarda kada su u pitanju srpski prostori. Na jednoj strani razbija se Republika Srbija, a na drugoj čini se sve da se učvrsti jedinstvena (unitarna) Bosna i Hercegovina. Najnoviji „nesporazumi“ sa Rusijom oko Ukrajine sada su dodatni motiv Zapadu i NATO-u da pokušaju da ubrzaju one procese na Balkanu koje su započeli pre više od dve decenija.

Otuda, nimalo ne bi trebalo da nas iznenadi jedna nova ofanziva na Republiku Srpsku i pokušaj da se ona liši svih državnih prerogativa i da se sasvim utopi u „jedinstvenu“ BiH. Da se planovi za uništenje Republike Srpske ubrzavaju moglo bi se konstatovati i po najnovijoj izjavi Valentina Incka, visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu. Naime, u petak je Incko, obraćajući se Savetu bezbednosti u Njujorku, pominjao „pripadnike privilegovane političke elite u Bosni i Hercegovini, koji i dalje stavljaju svoje lične interese iznad interesa zemlje i njenih građana“.

Zapravo, Incko je iskoristio taj svoj nastup pred Savetom bezbednosti da bi posebno naglasio da posao u Bosni i Hercegovini „još uvijek nije završen“, i  pozvao „međunarodnu zajednicu“ da zajednički podrže „vrednosti i principe mira, zajedničkog života, uzajamnog poštovanja i nepovredivosti suverenih država“. Za građane Srbije sigurno je pominjanje „suverene države“ deo svojevrsne farse, jer ta ista anglogermanska „internacionala“ ne želi da prizna da je na najgrublji način povredila suverenitet srpske zemlje.

A da ne bi bilo nikakvog nesporazuma o tome ko je „glavni krivac“ za situaciju u Bosni i Hercegovini, Incko se potrudio da tu do kraja razjasni stvar, rekavši:

Treba dati podršku onim snagama u BiH koje su spremne da zajednički rade na postizanju zdravih kompromisa potrebnih da bi zemlja krenula napred. Moramo čvrsto stati protiv onih koji žele da seju podele i razjedinjenost.“

Da Vas podsetimo:  Koliko košta ćutanje Tome Nikolića? Prodao milion flaša šljive kinezima po cijeni od 70 dolara!

Dakle, treba udariti na „retrogradne snage“, veli Incko, a te „snage“, naravno, nalazi se – gde bi drugde – nego u Republici Srpskoj.  O isti tim „nazadnim snagama“, s vremena na vreme (nikako slučajno!), govorilo se godinama u nazad. Najpre se jedan od glavnih „arhitekata“ Dejtonskog sporazuma, Ričard Holbruk, u jednom trenutku „najiskrenije pokajao“ za „veliku grešku“ koju je „počinio“ te davne 1995. godine. Na veliku žalost onih koji zagovaraju jedinstvenu BiH, Holbruk je nenadano umro, te nije više u stanju da sam ispravi „svoju grešku“. Ipak, tu su drugi, daleko jači „igrači“ na svetskoj sceni koji su ozbiljno namerili da „ujedine“  Bosnu i Hercegovinu po svaku cenu. Za „nepovredivu“ i „prosperitetnu“ BiH založili su se i Hilari Klinton, kao i potpredsednik SAD Džo Bajden. Čak se u takvu borbu za „suverenitet“ i „interes BiH i njenih građana“, što je poseban kuriozitet, založio i Holbrukov sin Dejvid Holbruk.

Dakle, pomenuta priča u rastakanju Republike Srpske u „jedinstvenoj“ BiH počinje da biva sve aktuelnija. Srbima bi moralo da bude jasno da će se pritisak na Srpsku sada maksimalno pojačati, jer bi BiH u ovom času trebalo da posluži kao primer „doslednosti“ Zapada u borbi za „vladavinu međunarodnog prava“ i odbrani principa „nepromenjivosti granica“ međunarodno priznatih zemalja.

Možda bi srpske vlasti u Srbiji, kao i one u Srpskoj, sada morale da ozbiljno razmisle o tome kako im se valja postaviti spram ove nove situacije i novih pretećih oblaka nad srpskom zemljom. Možda bi trebalo da se ozbiljnije razmotri pitanje o tome da se zakaže referendum o nezavisnosti RS. Datum održavanja referenduma bi mogao već sada da se odredi – i moguće je da bi bilo najbolje kada bi se takvo izjašnjavanje zakazalo za četvrtak 18. septembra 2014. Zašto baš tog dana? Zato što će se tog dana održati referendum o nezavisnosti Škotske. To znači, ako može Škotska da raspiše referendum o nezavisnosti u odnosu na Ujedinjeno Kraljevstvo, zašto isto takvo pravo ne bi imala Republika Srpska u odnosu na Bosnu i Hercegovinu. Pogotovo ako se u obzir uzme činjenica da  Republika Srpska ima parlament koji je stariji od škotskog.

Da Vas podsetimo:  Vučićevo rasipničko građenje puteva

Možda je izjava patrijarha Irineja u intervjuu za najnoviji broj „Nedeljnika“, da premijer Aleksandar Vučić „mora da podigne posrnulu naciju“, jedan dobar „kamenčić“ (osnov) za pravljenje jednog istinskog srpskog „mozaika“ sutrašnjice. Patrijarh je još tome nedvosmisleno dodao, da „Republika Srpska treba da se pripoji Srbiji“, jer za to „ima mnogo razloga“. Moglo bi se pretpostaviti da srpski patrijarh nije slučajno izabrao ovaj trenutak da animira srpsku javnost, da se konačno učini ono što je trebalo (i moglo) da se uradi u prošlosti, a što je propušteno iz različitih razloga: unutrašnjih trzavica (nesporazuma), spoljnih pritisaka, kao i konstelacije snaga na globalnom planu koja Srbima nije išla na ruku.

Da li su se stvari sada tu promenile? Ako jesu, da li su se dovoljno promenile da bi Srbi kao narod mogli da ostvare svoju decenijsku težnju za ujedinjenjem svih svojih zemalja (prostora). A takav cilj, svakako, trebalo da podrazumeva ujedinjenje Srbije i Srpske. I naravno, tu ne bi trebalo izgubiti iz vida ni Crnu Goru, ma koliko ona trenutno delovala nepomirljivo u relaciji sa Srbijom.

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

like-button.net here

wordpress-themes.org here

 

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime