Nekada u svetskoj štampi pročitam publikaciju autora koji tvrdi da je NATO čisto odbrambeni vojni blok. Ne – ne. Ja nemam u vidu “narudžbinu” koju pišu prodani “analitičari” koji su spremni za par dolara dokazati da je bombardovanje Jugoslavije bilo padanje nebeske mane. Mislim na iskrene ljude, koji u trenutku rođenja čak ni sa roditeljskog stola nisu padali i glavu o pod nisu razbijali. Prosto, stvarajući ljudski rod Gospod se pobrinuo za to da u njemu, zbog velike raznovrsnosti, postoji određeni procenat glupaka.
I kada je mnoštvo novina u Srbiji, Bosni i Hercegovini i drugim balkanskim državama prepuno misli o tome da je pristupanje BiH NATO paktu dobra stvar za to ogromno poluostrvo, onda i nehotice u glavu dolazi misao da je na suncu došlo do novih protuberacija koje utiču na munjeviti rast nenormalnih. Jer je poznato da aktivnost sunca utiče na stanje masovne pedikuleze i šizofrenije.
Ta razmišljanja su se, naravno, pojavila na fonu svenarodne podrške Danu Republike u Republici Srpskoj i panici koja se tim povodom podigla u Vašingtonu. NATO je tu objavio o brzim zajedničkim vežbama vojske BiH i NATO pakta, gde bi centar vežbi bila Tuzla. A zbog čega je dobra Tuzla? Da za početak primetim da se ona nalazi između Republike Srpske i srpske granice. Eto, ako se posle vežbi u njoj pojavi prva malena kancelarija NATO pakta, onda se to može smatrati kao zrno iz koga će poniknuti nova baza Bondstil. Amerikancima nije potrebno aktivno opštenje Srba u dve republike.
A zbog čega je dobra BiH za NATO pakt u celini? U prvom redu time što će se slobodoljubivi Srbi u RS naći pod čizmom tog bloka. A ukoliko se polagano srpskom narodu pravi omča oko vrata, onda je najbolje početi sa malom Republikom Srpskom.
Sva nevolja je u tome što bez obzira na masovnu kupovinu srpskih medija i pokušaje obmanjivanja stanovništva, ideja pristupanja te zemlje NATO paktu ne pokazuje nikakav uspeh. Amerikanci već očajavaju dočekujući grafite na beogradskim fasadama: “Hvala za bombardovanje, američka braćo!”.
Zato će uzeti silom. Počeće od Republike Srpske, a potom će dospeti i do Beograda. Glavno je da rukovodstvo tog grada ne bude isuviše tvrdoglavo.
Sve je to odavno jasno i mene najviše interesuje sudbina naivnih maštara koji čvrsto veruju da će ih NATO od nekoga zaštiti. Od koga – još nisu do kraja smislili.
Naravno, Rusija je već određena za ulogu svetskog agresora, no ona se zbog nečega zadržala. Na primer, u Pribaltiku svi naivni su se odavno iskovali u ubeđene rusofobe, nakupovali su plastična skloništa i uvoze stare haubice iz Evrope, a Moskva i dalje ne napada. Tako vlast može da padne i u očajanje. Očekivanje mora da se stvari inače će biti nevolja. U šta će se oni onda pretvoriti? Teško je čak i zamisliti.
Eto, tako nešto može se desiti i na Balkanu. Prvo će naivni aktivno pristupati NATO paktu i pripremati se za napad izvana. U suprotnom, kakvog smisla ima stupati u NATO? Potom, kada troškovi za članstvo u bloku i kovčezi iz vrelih tačaka nateraju da se pritegne kaiš, a opasnost izvana se ionako ne pojavi, naivnim će pasti na pamet misao koju je izrazio još jedan heroj Nikolaja Gogolja: “Stop sebi, mislim, zar ja nisam glupan? Zaista sam glupan!”.
Samo, puta nazad neće biti. Do tog svečanog trenutka kada se blok sam raspadne. No, to vreme je još daleko.
Samo jedno raduje – Milorad Dodik ne spada među naivne. Najverovatnije, na sopstvenoj istoriji se može učiti. To nije dato svakome. Hoću da verujem da on neće dozvoliti da RS padne u tu zamku. Jer će put ka slobodi biti veoma dug.
Dmitrij Sedov
FSK
