Refleks mozga

1
673
Foto: autor nepoznat

Refleks mozga! Borba sivih ćelija za opstanak u granicama sopstvenog zdravog razuma. Borba protiv potencijalno smrtonosnog napada gluposti. Borba na život i smrt! Glupost je gadan neprijatelj. Ona ne bira, nema osećaj sa empatiju, ona ne zna za milost… Glupost je glupost. Napada kad joj vreme nije. Mozak se brani! Trzaj, grč, krik, vrisak… Vrisak koji jedino ti čuješ u svojoj glavi. Napad na mozak nije isto što i napad na pluća. Ovde recept: otvori prozor i duboko udahni ne znači ništa. Jedina pomoć je da pogledaš u nebo i da se mirne savesti prekrstiš; polako i sa razumevanjem: u ime Oca i Sina i Svetog Duha, amin! Sačuvaj me Bože gluposti. Preživeti Koronu- moguće… Preživeti ljudsku glupost- mnogo, mnogo teže.

Dana 22. aprila godine Gospodnje 2020., estradna umetnica Neda Ukraden, je da li iz čiste obesti, ili iz želje da bude brižna „srpska majka“ (mada je to mesto popunjeno), gonjena „ko zna kakvom furijom“, dala izjavu u kojoj poziva državu da pomogne profesionalnim muzičarima da prevaziđu krizu uzrokovanu pandemijom virusa Kovid-19!? Gospođa Ukraden je još istakla, da je vanredno stanje nanelo veliku štetu estradnim delatnicima, i da bi zbog toga država morala da reaguje!? Neću dalje… Jedno je sigurno, ako se već tog aprilskog dana nisam šlogirao, neću nikad! Kada budem umirao, to sigurno neće biti od šloga, drugo zlo će mi doći glave.

Uz dužno poštovanje svačijeg zanimanja i svačije kore hleba, pogotovo uz dužno poštovanje gospođe Ukraden, koja zaista, bez trunke cinizma u mojim rečima, i svojim obrazovanjem i svojom karijerom visoko odskače od estradnog proseka, nemoguće je nereagovati na toliku količinu gluposti. Pogotovo morbidnih gluposti! Da li je uopšte umesno u državi koju svake godine napusti na hiljade lekara i inženjera, i to u doba gotovo izvesne ekonomske krize, postavljati pitanje o materijalnom statusu pevačica i pevača? Da li je normalno, i da li je umesno, da se od države koja odvoja manje od 1% svog BDP-a za kulturu, i koja pritom ne zna šta će sa više od 100 000 ratnih invalida i veterana koji sa rupama od gelera i neparnim brojem prstiju bauljaju unaokolo, traži da na pijedestal svog socijalnog zbrinjavanja stavi estradne muzičare??? Rekao bih da nije! Ipak, u jednom se slažem… Država bi zaista trebalo da reaguje, samo u obrnutom smeru: da zaštiti nas od estrade! Jer gde je estrada tu su i rijalitiji. Gde su rijalitiji, tu su i „žuti“ mediji… Gde su „žuti“ mediji, tu je i malo skrupula. Gde je malo skrupula, tu je mnogo gluposti i bezobrazluka! I ovde se više ne radi o izjavi Nede Ukraden, priča je mnogo šira, problem je mnogo veći, a mulj u kojem se davimo je mnogo dublji. Postoje tri rešenja: 1. izgradimo sistem, 2. izgradimo sistem, i 3. igradimo sistem… Ako nije jasno kakv sistem? Reč je o sistemu vrednosti. Sistemu društveno korisnih stvari, prepoznatih, branjenih i podstaknutih od strane sile Zakona, i sile države!

Da Vas podsetimo:  Kapija Srbije

A onda se ovoj tužnoj priči desio Radiša, alijas Đani!

Dok je „Ukradena Neda“ provavaljivala svoj plan za pomoć „jadnoj nam estradi“, javio se njen kolega iz „folk žanra“ Radiša Trajković, alijas Đani, koji je valjda vođen onim geslom: „No Đani, no party“, rešio da pruži podršku svojoj koleginici izjavom: kako se on slaže sa gospođom Ukraden- i da estradnjacima zaista treba pomoći, ali da njemu lično pomoć nije potrebna! Radiša, alijas Đani, čija me anatomija neodoljivo podseća na novogodišnju sarmu, i to onu prvu zdesna u trećem redu velikog prazničnog lonca, nije propustio priliku da prvo, osim kolegijalnosti, pokaže koliki je zapravo šmeker i kavaljer, i drugo, da čak i u trenucima potencijalne milosrdne pomoći, svima stavi do znanja da mu ista nije potrebna, jer je on svoju „kasicu prasicu“ davno podgojio. Znate kako: zemlji Srbiji nikada nije manjkalo vašara, a jeftine pesme se skupo naplaćuju po satu izvođenja! Nego, ni Neda, ni Radiša- alijas Đani, nisu precizirali koliku bi svotu država trebalo da izdvoji po glavi „estradnog trubadura“ kako bi ovi bili zadovoljni? Takođe, nejasno je i kako bi se izračunavala osnovica minimalne pomoći? Da li za „mustru“ uzeti prosečnu tezgu prosečnog tezgaroša? Da li računati samo nastupe u klubovima, ili u obzir dolaze i svadbe, sahrane, rođenja i krštenja? Šta ćemo za muzičarima u Srbiji muslimanske veroispovesti? Da li za njih kategoriju „zarada na krštenjima“, zameniti kategorijom „zarada na proslavama suneti“? A šta ćemo sa bakšišom? Naravno, ako se vodimo logikom pri pokušaju da Nedi i Đaniju pomognemo u izračunavanju minimalne pomoći, onda bi u obzir došli samo prijavljeni i oporezovani nastupi, i samo prijavljena i oporezovana zarada… Aha tu smo! Šta ćemo ako ne postoje prijave ove vrste- pogotovo one koje se odnose na realnu zaradu? Kako onda da opravdamo sve te vile, jahte, vikendice, skupocene automobile??? Dragi prijatelji, gde se zaturilo ono što se zove: Zakon o poreklu imovine!  Vidite, ako jednom advokatu koji pored Pravnog fakulteta , ima i pravosudni ispit, a često i sam doktorat, nije dozvoljeno da okolo tezgari po kancelarijama i prijavljuje paušalni porez, zašto bi se ta privilegija davala estradnoj pop-folk-autotjun bolumenti, koja od škole najčešće ima- u stvari nema ništa? S tim što je u ovom delu gospođa Ukraden zaista izuzetak.

Da Vas podsetimo:  Pitali smo decu iz doma da nam nacrtaju svoje novogodišnje želje

Mada, iskreno govoreći, pri pogledu na našu estradu, i to ne samo na estradne muzikante, nego redom i na estradne novinare, medije, pa i estradne političare, da sam Rimljanin, sasvim sigurno bih se dohvatio one latinske: „da vo može u Rim, ali ne može Rim u vola“, ali pošto našu jedinu sponu sa Starim Rimom čine italijanske pločice u kupatilu, ipak neću. Držaću se misli: o demokratiji kao slobodi oivičenoj ukusom i zdravim razumom! Da se ne bi štrecali od silnih i sličnih predloga koji poput kiše padaju sa estradnog neba, pogotovo da nas ne bi hvatao strah od same pomisli da neko „bitan“ te predloge može stvarno uzeti u razmatranje, napravimo sistem. Izgradimo ga! Pre nego što neke buduće generacije- ako ih to uopšte bude zanimalo, krenu da vrate Kosmet i ostalu otetu zemlju, da mi ovakvi kakvi smo, u ovom smotanom i teškom vremenu, vratimo zdrav razum i ukus. Da vratimo kontrolu svog uma… Da vratimo poštovanje istog. Toliko bar možemo! Živeli.

Nikola Trifić
Izvor: konkretno.co.rs

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime