Reforme štite krupni kapital

0
586

SLOVENAČKI profesor u penziji, ekonomista Jože Mencinger prokomentarisao je najnovije poteze vlasti u Srbiji: neophodne reforme ili nekritičko prihvatanje zaštite interesa krupnog kapitala na račun prava radnika?

Jože Mencinger

Verujem da pratite šta se događa u Srbiji i kakve korake ova Vlada čini. Ove nedelje na dnevni red su došli zakoni koje je Vlada označila kao važne reformske korake – Zakon o radu i Zakon o penzionom i socijalnom osiguranju. Da li je po vašem mišljenju Vlada time pokazala da ide u neophodne, ali rizične poteze? Ili je pokazala da ipak nije spremna na duboke zahvate ili sledi neuspešan put izlaska iz krize, koji je primenjivan i u drugim zemljama?

Mencinger: Mene program Vlade nije impresionirao. Čini mi se dosta nekonzistentan. S jedne strane obećava subvencije, a s druge strane sniženje poreza. To na neki način ne ide zajedno. Ako imaš subvencije, moraš negde naći novac. Obećava da će se situacija promeniti na bolje, ali smanjuju potražnju pošto smanjuju prihode pojedinaca. Srbija, koja je ipak dosta veća od Slovenije, ne može potražnju obezbediti izvozom. Nadanja da će na taj način obezbediti dovoljnu potražnju, da izađe iz krize, dosta su iluzorna.

Dosta iluzija je i oko stranih investicija i Srbija se žali da ih nema. Ne radi se samo o Srbiji. Strane investicije su opale u svim zemljama, a pogotovo u istočnoj Evropi. Strane investicije su se pokazale kao nešto što izvlači novac, pričam o novim članicama EU. Prošle godine, neto odliv kapitala iz tih zemalja bio je 40 milijardi.

Srbija se zavarava da će privući strane investicije na taj način što će sniziti plate i smanjiti prava radnika. Mislim da od toga neće biti ništa. Ne zbog Srbije kao takve, nego zbog toga što u ovoj krizi stranih investicija nema puno i nadanja, da će to brzo poboljšati situaciju, su pogrešna.

Da Vas podsetimo:  Kobna vladavina nemorala

Postoje li drugačiji instrumenti, manje bolni po građane?

Mencinger: Teško da postoje neki drugi instrumenti. Ono što je obično potrebno je neka strpljivost, koju Vlada obično nema. To se verovatno najočitije pokazalo u Srbiji kada je otišao ministar finansija. Po mom mišljenju, to je mlad dečak, koji je hteo nešto uraditi na brzinu. Već su sindikati najavili štrajkove. Koliko se Vlada mogla sporazumeti, ili nije mogla, teško je reći.

Da li će Zakon o radu, kao što to kaže Vlada, Zakon koji smanjuje prava radnika i ide na ruku poslodavcima, stvoriti uslove za veće zapošljavanje?

Mencinger: To su pogrešna nadanja. Na žalost, ne dolazi do toga, mada ja nisam protiv fleksibilnosti, kada je rad u pitanju. Ako poslodavac apsolutno ne može otpustiti radnika, to je pogrešno, ali opet, ne možemo radnike svesti na nivo reprodukcijskog materijala. To je cilj tih zakona, da radnik na neki način nema nikakva prava. Sva su prava na strani kapitala, a nikakva prava na strani rada. Mi smo ipak navikli na nešto što se nazivalo samoupravljanje, ono što se opet pojavljuje u vidu nečeg što se naziva socijalno preduzeće. Mene to uvek čudi jer smo najdalje s tim došli, a sve smo to srušili i sve bi trebali zaboraviti, a sada se ove ideje ponovo vraćaju. Do sada su nerealne. Ipak, treba naći mogućnost nekog dijaloga.

Ne možeš stvoriti sistem u kojem važi pravilo jedan evro, jedan glas. Pravilo je, jedan čovek, jedan glas. U svakom društvu postoji neka kombinacija. Treba da dođe do pregovora. Čini mi se da je Vlada Srbije, zbog velike pobede, ipak relativno arogantna, pa misli da je to jednostavno, ali će se brzo pokazati da nije.

Znam da prima velike pohvale od nekih komesara koji dolaze iz EU, da je na pravom putu. Možda je taj evropski put, barem dosadašnji, koji je podržavala dosadašnja Komisija, ipak pogrešan put.

Da Vas podsetimo:  Najbogatija Srpkinja iz Kanade otkrila zašto ne investira u Srbiji

Zašto je onda ovakvim rešenjima pribegla Srbija?

Mencinger: To je sada teško reći.

Da li su u pravu oni koji kažu da su to reformski zakoni i da je to cena puta ka ozdravljenju ekonomije?

Mencinger: Smeta mi ta priča oko strukturnih reformi, o čemu se odavno priča u EU, Evropska komisija o tom priča, priča se i kod nas, umesto da se iskreno kaže da strukturne reforme ne znače ništa drugo, nego smanjenje socijalnih prava. To je jedino što se krije iza strukturnih reformi. A kako niko neće da kaže da je to to, onda se to krije pod imenom strukturne reforme.

Da li je to neophodno u ovom trenutku, u ovoj situaciji, u zemljama pred bankrotom, kao što je Srbija?

Mencinger: Problem je u tome što, ako sprovodiš to, onda smanjuješ potražnju za proizvodima, a osnovni problem u čitavom modernom svetu nije to da mi ne možemo nešto proizvesti. Svako ima probleme sa prodajom.

To je kriza veoma slična onoj u 30-tim godinama, mada je to sada puno teže rešavati jer postoji globalizacija i tu puno nekih rešenja nema. Tehnološki napredak stalno izbacuje ljude iz proizvodnje, pa moramo izmišljati sve više i više usluga. Već smo došli negde na granicu, gde se tih usluga ne može više izmišljati.

Ako gledam globalno, veoma sam pesimističan u tom pogledu. Svi sada pričaju da smo došli na kraj krize. Mislim da je kraj krize tek tada kada smo navikli na krizu, kada to postane normalno stanje stvari. U Evropi će svi biti zadovoljni ako smo na nuli ili jedinici, kao što je situacija u Japanu već 20 godina. Sve stoji, ali oni su očigledno već na to navikli. Nisam neki optimista i ne znam kako to napraviti.

Da Vas podsetimo:  Svečanost Prosvjetine škole u Beču

Da li je Srbija zakoračila na reformski put ili vidite nešto drugo u ovome što se događa u Srbiji?

Mencinger: Verovatno su očekivanja Vlade suviše velika i ona će morati odustati u mnogim slučajevima. Nemam ništa protiv stranih investicija, pogotovo ako su to grinfild investicije, ali treba pogledati kakvi su trenutni učinci investicija i kakva će biti situacija nakon 10 godina.

Ako bezglavo sve prodaješ što imaš, to ne vodi ničemu i to će se osvetiti nakon 10 godina.

Mislim da je ovo oko JAT-a korisno i za kompaniju i za Srbiju jer će to verovatno privući više turista u Srbiju. Mislim da su ti poslovi sa Rusijom dobra stvar jer to na neki način čini Srbiju manje zavisnu od EU. I to je značajno.

Nemojte se udvarati EU, ako vas ne treba, neće vas ni prihvatiti. Verovatno će prihvatiti samo zapadni Balkan i zbog toga ne treba puno tih udvaranja. Imaćete puno razgovora, koji se nazivaju zatvaranje poglavlja, jedno po jedno. Na taj način ćete približiti privredni sistem evropskom.

Objektivno, postoje problemi, ali ih imaju i sve druge zemlje, mada su u Srbiji verovatno veći jer od 1990, nekog velikog pomaka nije bilo.

Da ste savetnik premijera Vučića, da li bi ste mu rekli – nastavi tako dalje?

Mencinger: Ne znam u detalje sve te zakone. Odjednom su sve promenili. To je tipična šok-terapija na neki način, a ja sam gradualista po gledanju na svet. Zbog toga sam i otišao iz prve slovenačke Vlade, pošto sam se sukobio sa šok terapistima.

Znači, rekli biste mu da uspori malo?

Mencinger: Tako je.

fakti

Izvor: Slobodna Evropa

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime