REM ne reaguje ni posle promovisanja seksualnog nasilja u Parovima

0
79

Od noći između 6. i 7. maja 2017, kada je u emisiji „Parovi“ na TV Hepi prikazan seksualni odnos dvoje učesnika, vaskolika rijaliti javnost nikako da se dogovori da li je u pitanju bilo silovanje, dobrovoljni seks, režirano silovanje ili nešto četvrto.

Jasno je, naravno, da je ta debata svim šovinistima, sociopatama, ženomrscima, manijacima i kompleksašima raznih boja pružila još jednu u nizu prilika da iskažu svoje nerealizovane frustracije i verbalno se iskale na ženama. Ali, to ovde nije tema.

Foto TV Hepi Skrinšot Parovi
Foto TV Hepi Skrinšot Parovi

Tema svih tema ovde se svodi na jednu: kako smo uopšte došli u situaciju da razmatramo da li je na televiziji s dozvolom za nacionalno emitovanje bilo javnog silovanja ili nije? Kako je moguće da u XXI veku, u državi koja se geografski nalazi usred civilizovane Evrope, a koja ima regulatorno telo za elektronske medije, u kojoj postoje zakoni, organi sudske i izvršne vlasti – može da se dogodi takva rasprava, takav problem, takva pojava?

Silovanje ili seks, pitanje je sad

Da ukratko objasnimo kontekst.

Nakon što se dvoje učesnika rijalitija venčalo, organizovana je svadbena žurka na kojoj se mnogo pilo. Učesnica koja je bila potpuno pijana legla je u krevet, a za njom odmah i nešto trezniji učesnik. On je navaljivao, ona ga je odbijala. On je bio uporan, ona sve manje svesna onoga što se oko nje događa. Posle dugotrajne i mučne borbe, presecane kadrovima zabave koja se odvijala nekoliko metara dalje, gledaoci su mogli da vide jorganom prekriven par – iz čijeg se položaja nogu i pokreta ispod pokrivača moglo zaključiti da imaju seksualni odnos.*

TV Hepi u ovom trenutku emituje pornografski program i scene eksplicitnog seksa, što se Zakonom o elektronskim medijima nigde taksativno ne zabranjuje, ali se takva blagonaklonost svakako ne odnosi na silovanje ili bilo kakvu fizičku prinudu

Dan kasnije, muškarac je tvrdio da je seks bio odličan („tri puta“), dok je žena ponavljala da se ničega ne seća i da je te noći završila na infuziji.

Odmah potom oboje su tvrdili da se ništa nije dogodilo i da su glumili*, dok je „iz spoljnog sveta“ stigla i najava tužbe zbog silovanja.*

Ovo, naravno, nije bila prava ovakva situacija: pre nešto više od dva meseca, jedna učesnica optužila je svog rijaliti „kolegu“ da ju je silovao, pa su oboje davali različite izjave, u različito vreme, da bi produkcija na kraju sve to „ispeglala“ tvrdnjom kako silovanja nije bilo.*

Mreža „Žene protiv nasilja“ tada je podnela tužbu Trećem osnovnom tužilaštvu i najavila pritužbu Regulatornom telu za elektronske medije (REM).

Ta organizacija je to prethodno već učinila u dve prilike, takođe zbog nasilja prema ženama u „Parovima“: u ovom rijalitiju, naime, muškarci su više puta fizički nasrtali na žene, dok se promocija verbalnog i fizičkog nasilja tu podrazumeva još od samog početka.

Šta nam radi REM?

No, nema potrebe da se „Parovi“ na bilo koji način prepričavaju i da se iz arhive izvlače primeri nasilja, prostakluka, šovinizma, diskriminacije, pornografije, moralne bede i svega onoga što čini ovaj rijaliti. To je svima manje-više poznato. Baš kao što je svakom ko išta zna o medijima već dugo jasno da je televizija Hepi zbog onoga što pušta u program odavno morala da izgubi dozvolu za emitovanje.

Zadržimo se samo na primeru najsvežijeg navodnog ili stvarnog silovanja.

Pre i iznad svega, iako s ovom temom nema direktne veze – TV Hepi je dozvolu za emitovanje dobila kao dečja televizija, što odavno nije. Baš kao što Radio B92 više ne postoji, a njegov „naslednik“ – radio Play nesmetano nastavlja s emitovanjem; baš kao što i razni drugi emiteri ne emituju program s kojim su konkurisali za dodelu dozvola.

TV Hepi u ovom trenutku emituje pornografski program i scene eksplicitnog seksa, što se Zakonom o elektronskim medijima nigde taksativno ne zabranjuje, ali se takva blagonaklonost svakako ne odnosi na silovanje ili bilo kakvu fizičku prinudu.

Jer, u slučaju silovanja, odnosno situacije u kojoj žena kaže da neće seks, a to se na kraju ipak dogodi – više ne pričamo o regularnim odnosima između dvoje ljudi, već o bazičnim ljudskim pravima. A zakon u članu 50 decidirano navodi da se „medijska usluga pruža na način kojim se poštuju ljudska prava, a naročito dostojanstvo ličnosti“.

U ovom dokumentu još se kaže da je za sprovođenje zakona nadležan REM:

Svakom ko išta zna o medijima već dugo je jasno da je televizija Hepi zbog onoga što pušta u program odavno morala da izgubi dozvolu za emitovanje

„Regulator se stara da se u svim programskim sadržajima poštuje dostojanstvo ličnosti i ljudska prava, a naročito se stara da se ne prikazuje ponižavajuće postupanje i scene nasilja i mučenja, osim ako za to ne postoji programsko i umetničko opravdanje.“

Odgovor je jasan i ako se postavi pitanje šta tu regulator (REM) može da uradi. O tome govori član 28 u kojem se navodi da „regulator može pružaocu medijske usluge izreći opomenu, upozorenje, privremenu zabranu objavljivanja programskog sadržaja, odnosno može mu oduzeti dozvolu, zbog povrede obaveza koje se odnose na programski sadržaj…“

Tokom sedam godina postojanja ovog rijalitija, REM je samo jednom, u aprilu 2015, privremeno zabranio emitovanje „Parova“ – i to na 24 sata. Takođe, REM je protiv TV Hepi podneo niz krivičnih prijava, ali se ovaj program ipak i dalje nesmetano emituje. Njegovoj popularnosti ne smeta ni emitovanje isključivo od 23 do 6 časova, što je takođe bila jedna od mera REM-a: na sajtu TV Hepi mogu da se nađu tematski poređani klipovi, na internetu teče prenos uživo, a zahvaljujući usluzi kablovskih operatera,

„Parovi“ zapravo mogu da se gledaju kad se kome prohte.

Osim toga, dnevna štampa se utrkuje u slikovitosti prikaza onoga što se u programu događa, pa inače živopisne priče dodatno obogaćuje sočnim detaljima prikupljenim od rodbine, prijatelja i ljubavnika učesnika u programu.

Umesto da reaguje, REM i na ovom planu tera po svom: članovi Saveta REM u svojim retkim javnim nastupima ponavljaju mantru o daljinskom upravljaču kojim se rešavaju svi problemi, kao i o merama koje su, eto, do sada preduzeli. Činjenica da to nema nikakvog efekta, da je ono što se dešava na TV Hepi protivno zakonu, da svojim nedelovanjem i sami krše zakon – REM ne potresa baš previše.

To se, uostalom, ne može ni očekivati od tela koje je i te kako zaslužilo svoj izuzetno loš imidž u javnosti, tela koje je tokom izborne kampanje odbilo da poštuje zakon, koje se nije oglasilo povodom do sada neviđenog protežiranja jednog predsedničkog kandidata i kojem u ovom trenutku i u ovim medijskim okolnostima na naslovnoj strani sajta stoji pet vesti – od kojih su tri otvorena pisma jedne članice Saveta upućena NUNS-u, TV N1 i Cenzolovci.

O čemu ne treba (ni) da razgovaramo

Iz dosadašnjih komentara na onlajn platformama i društvenim mrežama jasno je da su najvažnije one teme koje zapravo ne postoje i o kojima se u ozbiljnom društvu i ne razgovara.

Scena prinudnog seksa, navodno prinudnog seksa, pa ni seksa uopšte (ukoliko „nema programsko ili umetničko opravdanje“), ne sme da bude u programu nacionalnog emitera:

1. seks kao takav dozvoljen je u dramskom, a ne zabavnom programu;

2. prinudni seks je krivično delo, protivan je osnovnim ljudskim pravima i predstavlja jednu od najgrubljih formi nasilja nad drugim ljudskim bićem;

3. navodno prinudni seks je isto to, uz važan dodatak – da zloupotrebom ženskog tela i promocijom nasilja produkcija prikuplja nove gledaoce i tako utiče na dodatno urušavanje etičkih standarda društva.

Priča o tome kako „to narod hoće“ , potpuno je apsurdna i neosnovana:

1. niko nikada nije uradio relevantno istraživanje o tome šta „narod“ želi da vidi;

2. „narod“ bi možda gledao kvalitetne serije ili dokumentarne programe ukoliko bi mu to bilo ponuđeno i dodatno promovisano kroz dnevnu štampu.

TV Hepi je dozvolu za emitovanje dobila kao dečja televizija, što odavno nije. Baš kao što Radio B92 više ne postoji, a njegov „naslednik“ – radio Play nesmetano nastavlja s emitovanjem; baš kao što i razni drugi emiteri ne emituju program s kojim su konkurisali za dodelu dozvola

Priča o tome kako je „naš narod takav“ još je nebuloznija i zapravo duboko uvredljiva po „naš narod“. Jer taj famozni „narod“, kakav je da je, ipak ne odgovara onome što u „Parovima“ može da se vidi: kakav je da je, u proseku je daleko kulturniji i pismeniji od individua koje se u tom rijalitiju pojavljuju.

Silovanje ili bilo šta što liči na silovanje predstavlja promociju nedopustivog i zakonom kažnjivog ponašanja, kršenje ljudskih prava i zakonom propisanih standarda ponašanja u elektronskim medijima.

Regulatorno telo za elektronske medije nadležno je za sprovođenje Zakona o elektronskim medijima i ima obavezu da kazni one koji taj zakon krše.

Tu nikakve mudrosti i nikakvih dodatnih tema nema.

Ukoliko na ovakvo ponašanje adekvatno ne odgovori, Savet REM-a još će jednom potvrditi da i te kako ima razloga za njegovu smenu koju traži grupa poslanika.

Ovo im je, uostalom, sjajna prilika da pokažu kako im je ostalo bar nešto časti i obraza.

Tamara Skrozza

www.cenzolovka.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime