REM – Srbija 3:0 (bez borbe)

Tek što je malo splasnuo opravdan bes gradjana Srbije koji je nastao zbog najvažnije sporedne stvari na svetu – fudbala, usledila je erupcija nezadovoljstva širom države zbog toga što najveći uspeh srpske ženske odbojke – titula svetskog prvaka i trijumf nad favorizovanim Italijom nije prenošen na nacionalnoj televiziji.

Kao i utakmicu Lige nacija Crna Gora – Srbija, za  koju je  u čitavom regiona vladalo ogromno interesovanje, mogli su da prate ( i sve druge mečeve reprezentacije)  samo oni građani Srbije koji su pretplaćeni na kablovsku televiziju  SBB-a i „hvataju“ Sport klub. Ako im je za utehu, ista je situacija i u komšiluku. I oni igre svojih fudbalera, kao i druge sportiste, ne mogu da prate na nacionalim televizijama. Kada je nedavno Junajted medija,koja je u sastavu SBB-a objavila da je kupila sva tv prava na utakmice fudbalske reprezentacije (Liga nacija, kvalifikacije za EP…) poklonici ove igre nisu bili svesni da će ubuduće,pored pretplate koju plaćaju RTS-u, morati da potroše nove pare – da  uvedu kablovsku televiziju SBB ako ih zanima reprezentativni fudbal i drugi sportovi.

A cela ova zbrka, opravdana ljutnja i bes ljubitelja loptanja nastali su  zbog toga što je, po običaju, REM „zatvorio oči“ i dozovilo da Sport klub ima ekskluzivna prava na prenose utakmica reprezentacije Srbije u fudbalu,odbojci…

Da je REM, što je njegova zakonska obaveza, napravio listu najvažnijih događaja od posebog značaja za sve građane,(kulturni, politički, sportski,zabavni…), a ove utakmice bi svakako bile na toj listi, mečeve nacionalnog tima, na osnovu člana 64. Zakona o elektonskim medijima, mogao bi da prenosi samo „pružalac medijske usluge televizijskog emitovanja kome je pristup slobodan i čija zona pokrivanja obuhvata  celokupno područje Republike Srbije i o tome obaveštava Evropsku komisiju“.

U Pravilniku REM-a kojim se formira Lista  najvažnijih dogadjaja,u članu 3,stav 3, stoji da je na toj  listi dogadjaj „ako je reč o  značajnom međunarodnom sportskom događaja u kojem učestvuju predstavnici Srbije“.
Ni jedan od ovih kriterijuma ne ispunjava Sport klub.

U Junajted grupi,koja je vlasnik Sport kluba, su prilikom kupovine tv prava  znali za ovaj zakon i da  se on odnosi na pružaoce medisjkih usluga (televizije) pod nadležnošću Republike Srbije,ali računali su da će  im, kao i do sada, REM“ progledati kroz prste“ i tretirati ih kao „prekogranični kanal“ iako Sport klub godinama emituje program iz Beograda.

Gazde Sport kluba ofirale su se zbog čega  nikada do sada nisu trazii dozvolu regulatora.Da su to učinili bili bi u obavezi  da poštuju srpske zakone,što do  sada nisu činili,a to znači da Sport klub ne bi mogao da ima ekskluzivitet nad dogadjajima koji su od posebnog značaja za gradjane Srbije, a to su, pored ostalog, i  utakmice reprezentacija u svim sportovima.

Bez obzira na uspeh Krstajićevih  izabranika koji  uspešno krče put (sa sada bez poraza ) ka boljoj poziciji na UEFA listi, u Srbiji rapidno opada interesovanje za utakmice nacionalnog tima upravo zbog toga što najveći broj građana nema kablovsku televiziju.

I dok ozlojedjeni gledaoci prete da će masovno početi da otkazuju pretplatu koju plaćaju RTS-u, s pravom očekuju da se oglasi REM (Regulatorno telo za elektronske medije) na čiji rad su  odavno gotovo svi u Srbiji kivni i objasni zbog čega grubo krši zakon nad kojim vrši nadzor i da li će i dalje tolerisati da kablovski kanal,koji nije poreski obveznik u Srbiji, ekskluzivno prenositi najvažnije događaje srpskih sportista iako mu srpski zakoni to izričito zabranjuju.