Statistika je čudo jedno: čak i zemlju u kojoj u medijima vladaju zabrane, autocenzura, mobing i strah od zameranja menadžmentu može da smesti na neko manje grozno mesto na tabeli medijskih sloboda u svetu. Susedne države su na najnovijoj top-listi Reportera bez granica još gore prošle, što je nama donelo ovaj neočekivani skok. I to nekoliko dana pre izbora
Prema najnovijem izveštaju međunarodne organizacije Reporteri bez granica (Reporters Without Borders – RWB), Srbija se u pogledu medijskih sloboda sa 67. mesta u 2014. godini popela na 59. mesto u 2015. godini u konkurenciji od 180 zemalja. I dok izveštaj pokazuje uspon za osam mesta na rang-listi, iz ove organizacije napominju da je u pitanju samo „statistički napredak“, a mnogi srpski novinari su jednoglasni u oceni da statistika ne odgovara realnosti i da je stanje u medijima zapravo sve gore.
Organizacija Reporteri bez granica od 2002. godine ispituje stanje u medijima na svim kontinentima, a kao indikatori uzimaju se pluralizam, nezavisnost medija, medijsko okruženje i autocenzura, zakonodavni okvir, transparentnost i kvalitet infrastrukture koja podržava produkciju vesti i informacija.
Najnoviji izveštaj za 2015. godinu „2016 World Press Freedom Index“ sumira odgovore novinara, pravnika i sociologa širom sveta na 87 pitanja koja se tiču ovih tema, u kombinaciji sa podacima o napadima na novinare koje su evidentirali timovi stručnjaka RWB-a. Podaci se ukrštaju u matematičkoj formuli, preko koje se svakoj zemlji izračunava indeks medijskih sloboda.
Nismo u prvih deset pa da kažemo da je to super – 59. mesto je katastrofalan rejting (Draža Petrović)
I dok evropske zemlje tradicionalno prednjače na ovoj listi, za Srbiju je, prema oceni RWB-a, „Evropa i dalje daleko“. Prema njihovim podacima, Srbija je, zajedno sa zemljama regiona, tek u drugoj trećini tabele.
Srbija, međutim, u 2015. godini beleži blagi uspon na rang-listi po kojoj je stanje ovde bolje nego u zemljama u okruženju. Osim Rumunije, koja je na 49. mestu, manje medijskih sloboda u 2015. godini od Srbije imale su Hrvatska (63), Bosna i Hercegovina (68), Albanija (82), Crna Gora (106), Bugarska (113) i poslednjih nekoliko godina na samom začelju u regionu – Makedonija na 118. mestu.
Uprkos naizgled pozitivnijim rezultatima, ukoliko se pogledaju podaci iz prethodnih godina (podaci za Srbiju beleže se od 2007. godine), indeks medijskih sloboda kod nas se uglavnom kreće u rasponu od 54. mesta (2013) do 85. mesta (2009. godine).
Međutim, Reporteri bez granica u svom izveštaju ocenjuju da se stanje u medijima naročito pogoršalo od 2014. godine.
Uspon na tabeli samo zato što svi drugi padaju
Da je u pitanju samo statistički napredak koji ne prati pravo stanje stvari u praksi potvrđuje za Cenzolovku direktor ove organizacije Kristijan Mir (Christian Mihr). Kako kaže, viši rang Srbije treba da se razume isključivo u odnosu na kretanja u drugim zemljama.
„Rang Srbije je praktično nepromenjen u odnosu na prethodnu godinu. Drugim rečima, rang Srbije je veći samo zato što je indeks drugih zemalja opao. Ovaj statistički efekat pojačan je i činjenicom da male promene u ocenama mogu imati veliki uticaj na rang“, navodi Mir.
Isto objašnjenje za Cenzolovku daje i glavna i odgovorna urednica RWB-a iz Pariza Od Rosinje (Aude Rossigneux).
„Uspon Srbije je iznad svega posledica ukupnog pogoršanja medijskih sloboda u Evropi i ostatku sveta, zato što nije bilo poboljšanja u prosečnoj oceni“, dodaje ona.
„Situacija u medijima nikad gora“
Mnogi novinari u Srbiji su jednoglasni: „penjanje“ Srbije na lestvici prethodne godine, koje beleži ovaj izveštaj, ne odgovara pravom stanju stvari, jer je „situacija sa medijskim slobodama sve gora“.
Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović kaže da ovakve izveštaje treba prihvatati sa dozom rezerve „jer se rade na osnovu određenih metoda koji mogu, ali ne moraju da pokazuju stvarno stanje u medijima“.
Potpuno je svejedno da li smo gori ili bolji, kad smo grozni. Ako negde postoji cenzura, uopšte me ne teši to što je negde veća ili manja (Olja Bećković)
„Srbija napreduje na ovoj listi, a zapravo su nam medijske slobode na sve nižem nivou. Imamo zagušenje medijskog prostora, privatizacije iz kojih su proistekli partijski mediji, imamo projektno sufinansiranje koje je poslužilo za finansiranje partijskih medija i imamo mrežu medija pod kontrolom vlasti“, navodi Obradović.
Novinarka Antonela Riha, s druge strane, ove rezultate tumači činjenicom da je „u Srbiji sve manje medija i novinara, pa se čini i da je manje problema“, što ne odgovara realnom stanju.
„U većini medija u Srbiji nema talasanja, postavljanja pitanja, kritičkog govora. Informisanje građana je na jadnom nivou, mediji su uništeni privatizacijom, prisutna je cenzura, ne znamo ko su vlasnici nekih medija, kodeksi se krše, Srbija je tabloidizovana na svim nivoima. Čini se da je sve manje problema, jer je medija sve manje, međutim, problemi se samo umnožavaju“, kaže Riha.
I glavni i odgovorni urednik dnevnika Danas Dragoljub Draža Petrović deli isti stav, uprkos izveštaju: „Svi mi koji radimo u medijima znamo kakva je zapravo situacija sa medijskim slobodama.“
„Slobode ima donekle, nema klasične cenzure koja podrazumeva da nosite novine u vladu i da vam neki cenzor tamo kaže ‘nemojte ovo da objavite’. Međutim, postoji velika doza straha među novinarima da objave nešto što se vlastima neće sviđati“, objašnjava on.
Regionalno takmičenje – ko je manje loš?
Komentarišući ocenu da su medijske slobode u Srbiji najbolje u poređenju sa zemljama u regionu, urednik Centra za istraživačko novinarstvo Srbije Branko Čečen kaže da se „ne bi upuštao u to tužno takmičenje“.
„To je nadmetanje loših učenika u razredu, gde treba da se vidi ko je manje loš od drugih. Mislim da se treba fokusirati na naše informisanje i na stvaranje kritične mase profesionalaca koji će tu situaciju poboljšati“, kaže Čečen.
Uspon Srbije je iznad svega posledica ukupnog pogoršanja medijskih sloboda u Evropi i ostatku sveta (Od Rosinje)
Novinarka Olja Bećković navodi da joj je „potpuno svejedno da li smo gori ili bolji, kad smo grozni“.
„Ako negde postoji cenzura, uopšte me ne teši to što je negde veća ili manja“, navodi Bećkovićeva.
Vukašin Obradović dodaje da u celom regionu postoji trend sužavanja medijskih sloboda, te da poređenje sa zemljama u okruženju i nema mnogo smisla.
„U Makedoniji imate hapšenja novinara, u Hrvatskoj ministra informisanja koji bi da kontroliše medije, imate otvorene šovinističke ispade na televizijama, smenu direktora HRT-a koja je čisto partijska, a ni u Crnoj Gori i Bosni situacija takođe nije sjajna“, kaže Obradović.
„I 59. mesto je katastrofalan rejting“
Predsednik NUNS-a kaže da je „već primio nekoliko poziva iz prorežimskih medija u vezi sa ovim izveštajem“ koji dolazi nekoliko dana pre izbora.
„Oni već mašu ovim izveštajem i već ga upotrebljavaju kao ‘dokaz’ da je Srbija napredovala u medijskim slobodama. Za tu procenu, međutim, nisu nam potrebni ni Freedom House ni RWB, već to najbolje mogu da procene građani i mi koji radimo u medijima“, kaže on.
„Uprkos usponu od osam mesta, 59. mesto svakako nije nešto čime bi iko trebalo da maše i da se ponosi“, smatra Draža Petrović.
„Nismo u prvih deset pa da kažemo da je to super – 59. mesto je katastrofalan rejting. To se i ne računa, kad gledate prvenstva, na primer u fudbalu, računa se ko je u prva tri, a 59. niko i ne gleda. Ne mislim da taj izveštaj ikome može da ide naruku“, objašnjava Petrović.
I dok evropske zemlje tradicionalno prednjače na ovoj listi, za Srbiju je, prema oceni RWB-a, „Evropa i dalje daleko“. Prema njihovim podacima, Srbija je, zajedno sa zemljama regiona, tek u drugoj trećini tabele
Generalna ocena Reportera bez granica jeste da zemlje sveta beleže „dubok i zabrinjavajući pad medijskih sloboda“, te da „mnogi svetski lideri razvijaju paranoju prema legitimnom novinarstvu“.
Atmosfera straha rezultira rastućom averzijom prema debati i pluralizmu, „stezanjem“ medija od strane sve autoritarnijih i opresivnijih vlasti, dok je izveštavanje u privatnim medijima sve više oblikovano ličnim interesima, navodi se u izveštaju.
Ne možemo se uzdati, kažu Reporteri brz granica, ni u to da će opstati nezavisno izveštavanje ni u državnim ni u privatnim medijima zbog ideoloških pretnji, naročito religijskih, kao i različitih propagandnih mašinerija.
Širom sveta oligarsi kupuju medije i vrše dodatni pritisak, pored ovog koji već dolazi od vlasti. Neke vlasti čak ne oklevaju da ukinu i pristup internetu ili da unište prostorije, opremu ili štamparije medija koji im se ne dopadaju, piše u izveštaju.
Osim toga, kako kažu, novinari danas mogu biti strogo kažnjeni zbog „uvrede predsednika“, „blasfemije“, zbog „podržavanja terorizma“, a situaciju dodatno pogoršava i rastuća autocenzura.
Inače, prema „Indeksu medijskih sloboda u svetu 2016“, najpovoljnije uslove za rad tradicionalno imaju novinari u zemljama Skandinavije, ali i u Holandiji i Luksemburgu. Finska je i ove godine, kao što je već godinama, na prvom mestu, a za njom slede Holandija, Norveška, Danska, Novi Zeland, Kostarika, Švajcarska, Švedska, Irska i Jamajka.
Na začelju su Kina, Sirija, Turkmenistan, i kao najgore ocenjene Severna Koreja i Eritreja.
Ove godine je čak, prema izveštaju, Afrika na drugom mestu iza Evrope po medijskim slobodama, pretekavši Ameriku, u kojoj je „nasilje nad novinarima u porastu“. Slede Azija i Istočna Evropa/ Centralna Azija, dok su Severna Afrika i Bliski istok regioni u kojima su novinari „još uvek izloženi svakojakim ograničenjima“.
Marija Vučić
Cenzolovka
