Republički geodetski zavod (RGZ) pregovara o kupovini novog seta satelitskih snimaka namenjenih evidentiranju svih nekretnina u zemlji sa firmom „Vekom Geo d.o.o.“ iz Beograda, kojoj je 2016. godine platio skoro milion evra satelitske snimke na kojima se zbog oblaka i magle nisu videla čitava područja, saznaje Pištaljka.
Odluku da se Srbija ponovo i dodatno zaduži za pravljenje novih satelitskih snimaka i podigne novi kredit od 21 milion evra kod Svetske banke Vlada Srbije je donela u julu 2018. godine. Višemilionski kredit namenjen je kako se navodi u dokumentu Vlade „za finansiranje prekoračenja troškova i potpuno postizanje razvojnih ciljeva“ originalnog projekta u koje spada i izrada novog seta snimaka.
Sporni satelitski snimak iz 2015. godine, koji je trebalo da bude osnova za legalizaciju nelegalnih objekata na teritoriji Srbije, tada je kupljen bez tendera, a plaćen je sredstvima iz kredita Međunarodne banke za obnovu i razvoj (dela Svetske banke) vrednog 36,2 miliona evra i namenjenog za projekat „Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji“.
Na pitanje da li njegova firma ponovo pregovara sa RGZ-om o prodaji satelitskih snimaka, direktor „Vekoma Geo“ Veljko Fuštić je za Pištaljku izjavio da „jeste bilo pominjanja, ali da još uvek nisu dobili nikakvu konkretnu ponudu“. Fuštić je dodao da će ponudu prihvatiti ukoliko do nje dođe.
Upitan da li će ovaj put dostaviti ispravne satelitske snimke, Fuštić je odgovorio da „prošli put stvari nisu bile dobro interpretirane“, kao i da su sporni „snimci iz 2015. godine bili arhivski snimci“ koje su oni „besplatno ustupili RGZ-u“ te da su svi plaćeni snimci napravljeni nakon potpisivanja ugovora 2016. godine – dobri.
„Odgovornost za loše snimke nije na našoj firmi jer je tada, 2015. godine, RGZ od nas tražio da im damo bilo kakve snimke da bi to ispunili na vreme. Mi smo im onda dali arhivske snimke koje smo već imali. Ti snimci nisu bili plaćeni iz projekta koji je krenuo 2016. godine. Mi smo tek tada potpisali ugovor i svi naši snimci iz 2016. godine su odgovarajućeg kvaliteta“, tvrdi Fuštić.
U međuvremenu je RGZ firmi „Vekom Geo“ u martu ove godine, ovog puta putem javne nabavke, dodelio posao vredan 12.391.483 dinara za nabavku najnovije verzije postojećih softvera za obradu snimaka iz vazduha (Intergraph/Erdas/Bentley/TerraSolid) i njihovo održavanje. „Vekom“ je bio jedini učesnik na ovom tenderu.
Da u nabavci satelitskih snimaka nije sve bilo najčistije, o čemu je Pištaljka pisala, priznao je i Republički geodetski zavod na svom sajtu u rubrici Pitanja i odgovori. U izveštaju o projektnim aktivnostima u delu o satelitskim snimcima praktično se demantuje tvrdnja direktora „Vekoma“ da su snimci dobijeni besplatno i priznaje se da su „Vekomovi“ snimci lošeg kvaliteta jer su bolji snimci više i koštali.
RGZ u izveštaju kaže, da parafraziramo, da se za milion evra mogu dobiti samo snimci takvog kvaliteta da se na njima ne vidi ono zbog čega se snimci uopšte kupuju.
U pomenutom izveštaju RGZ-a se navodi: „Kroz REMP je izvršena nabavka satelitskih snimaka (ugovor br. SRB-REMP-8486YF-DC-G-16-035 od 5.5.2016.godine ) u svrhu uspostavljana Registra objekata u Republici Srbiji, a u cilju uspostave sistema za masovnu procenu vrednosti nepokretnosti i fiskalni katastar. Podaci registra objekata koriste se i u postuku ozakonjenja, ali sam REMP ne finansira rad na ozakonjenju. Zakon o ozakonjenju objekata u članu 6 definiše ozakonjenje na osnovu satelitskih snimaka iz 2015. te je nabavka koja je rađena pod REMP-om uključila arhivske snimke iz 2015. i to sve one koji su ispunjavali zahtevani kvalitet, a tamo gde nije bilo takvih snimaka nabavljeni su novi iz snimanja 2016. godine. Sredstva za nabavku satelitskih snimaka su bila ograničena, i nabavljeni su snimci onog kvaliteta koji je mogao tim sredstvima biti plaćen. Bolji kvalitet od onoga koji je nabavljen je naravno postojao ali je on bio višestruko skuplji (2-4 puta)“.
Na pitanje da li je svestan da je RGZ na svom sajtu priznao da pomenuti satelitski snimci nisu dobrog kvaliteta, direktor firme „Vekom Geo“ je rekao „da svako može da priča šta želi i da oni pregovaraju sa Svetskom bankom, a ne sa RGZ-om“.
Pištaljka je već pisala da je RGZ ovoj firmi od jula 2016. uputio više od 20 reklamacija na pomenute snimke u kojima se između ostalog navodi da su sadržaji scene „zaklonjeni oblacima i senkama od oblaka“, da postoje „oštećenja usled refleksije“, da je „izmaglica prisutna oko velikih oblaka“, da se „tačnost položajnih koordinata ne može smatrati odgovarajućom“, da su „uočene geometrijske transformacije sadržaja slike“, i slične zamerke.
Budući da je Zakon o ozakonjenju objekata propisao postojanje satelitskog snimka Srbije iz 2015. godine za procenu koji objekti mogu ući u proceduru ozakonjenja jasno je da je zakonitost celog tog postupka dovedena u pitanje.
Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković nije bio raspoložen da odgovori na pitanje da li će uprkos svemu ponovo angažovati firmu „Vekom Geo“ za nabavku novog seta satelitskih snimaka.
U pisanom odgovoru koji je stigao pred objavljivanje ovog teksta, iz beogradske kancelarije Svetske banke objašnjavaju da je „Vekom Geo d.o.o.“ jedini ovlašćeni distributer firme Maksar/Didžital gloub/Juropien spejs imidžing (Maxar/Digital Globe/European Space Imaging), koja je jedini prodavac satelitskih snimaka rezolucije 30cm u ovom delu sveta.
„Stoga se nabavka obavlja putem direktnog ugovora sa „Vekom Geo d.o.o.“ što je u potpunosti u skladu sa Regulativom za nabavke pod projektima Svetske banke“, navodi se u odgovoru koji nam je dostavila Olivera Jordanović, vođa tima ovog projekta.
Sa svakom ovakvom nabavkom radi se istraživanje tržišta da bi se osiguralo da je ponuđena cena u skladu sa međunarodnim prosekom, napisala je gospođa Jordanović.
Iz Svetske banke je potvrđeno da će satelitski snimci biti nabavljeni putem dodatnog finansiranja, i to u svrhu obnove registra objekata u Republici Srbiji, jer se satelitski snimci „obnavljaju na periode 3-5 godina“.
U pisanom odgovoru Svetske banke na pitanja Pištaljke navodi se i to da je prvobitna nabavka 2016. bila odobrena u okviru originalnog zajma i da su isporučeni snimci „bili u potpunosti u skladu sa specifikacijama“. Ti snimci kupljeni su „bez usluge napredne obrade“, kao što je obrada u svrhe „uklanjanja“ oblačnosti, budući da su takve usluge „veoma skupe“. Kako registar objekata nije postojao i bilo je puno nepoznanica, RGZ se odlučio, a tim Banke podržao, za opreznost u pristupu „uz što niže troškove“, navodi se u odgovoru Svetske banke.
Pitanja smo uputili i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali su oni ostali nemi na ovu temu.
Svetska banka na svom sajtu ima podatke o svim projektima u Srbiji. Utrošak sredstava u programu pomoći srpskom katastru, tj. ostvarenje ciljeva ovog projekta ocenila je kao „umereno zadovoljavajuće“. Ocene se daju od jedan do šest i ova ocena odgovara četvorci.
Milica Vojtek
Izvor: pistaljka.rs
